Mnoge žene godinama trpe simptome lipedema bez prave dijagnoze i adekvatne pomoći

Sve više žena širom sveta suočava se sa zdravstvenim stanjem poznatim kao lipedem. Ovaj poremećaj uzrokuje hroničan otok i bol, najčešće u nogama, ali često ostaje neprepoznat. Lipedem najčešće pogađa žene tokom perimenopauze ili menopauze, a simptomi mogu biti prisutni godinama pre nego što se postavi jasna dijagnoza. Kao rezultat toga, žene često trpe neprijatnost, bol i narušenu svakodnevicu, ne znajući pravi uzrok svojih tegoba.

Nažalost, lipedem se često meša sa gojaznošću ili drugim oboljenjima, što otežava prepoznavanje ovog problema. Statistike pokazuju da milioni žena širom sveta žive sa lipedemom, a mnoge nikada ne saznaju šta im izaziva otok i bol. Simptomi uključuju osećaj težine u nogama, izražen otok i bolno nagomilavanje masnog tkiva, najčešće na donjem delu tela. Zbog toga je važno da žene prepoznaju prve znake i potraže stručnu pomoć.

Zašto se lipedem teško dijagnostikuje kod žena

Međutim, mnogi lekari nisu dovoljno upoznati sa simptomima koje izaziva lipedem. Žene se obično javljaju zbog otoka, bola i promena u izgledu nogu, ali dijagnoza često kasni i više od deset godina. Mnoge pacijentkinje dobijaju pogrešne dijagnoze, poput poremećaja vezivnog tkiva ili alergijskih reakcija. Osim toga, ova situacija dovodi do frustracije, osećaja stida i povlačenja iz društvenih aktivnosti.

Jedan od primera je Aisha Durham, profesorka sa Univerziteta Južne Floride. Ona je tokom perimenopauze primetila jak otok i bol u nogama. Kako kaže: „Imala sam snažan otok, toliko da sam nekada morala da ostanem u krevetu. Zatim su se pojavili čvorići duž nogu.“ Uprkos posetama brojnim lekarima, dobijala je različite dijagnoze, među kojima su bile gojaznost i autoimune bolesti. „Lekar mi je rekao da sam samo gojazna i da mi se masnoće raspoređuju zbog perimenopauze. To nije bila istina“, naglašava Durham.

Prepoznajte simptome lipedema i tražite pomoć na vreme

U međuvremenu, Durham je promenila ishranu i počela da vežba, ali simptomi nisu nestajali. „Angažovala sam dijetetičara i išla na privatne pilates časove, ali me je sve bolelo“, opisuje ona. Tek kada je naišla na prezentaciju endokrinološkinje Karen Herbst, saznala je za dijagnozu lipedema. „Na fotografijama sam prepoznala svoje noge. Tada sam shvatila šta se dešava sa mojim telom“, kaže Durham.

Pre svega, rana dijagnoza može pomoći da se simptomi lipedema ublaže i spreče komplikacije. Međutim, zbog nedostatka informacija, mnoge žene ne znaju kome da se obrate. Zbog toga je važno da žene beleže svoje simptome, budu uporne i potraže lekara koji ima iskustva sa limfnim i metaboličkim poremećajima.

Praktični saveti i stručna mišljenja za žene sa lipedemom

Prema rečima dr Karen Herbst, endokrinološkinje: „Lipedem je hronično stanje koje zahteva multidisciplinarni pristup. Prvi korak je prepoznati karakteristične promene na nogama i obratiti se lekaru s iskustvom u limfnim i metaboličkim poremećajima.“ Ona dodaje: „Lečenje uključuje kompresione čarape, limfnu drenažu i, u nekim slučajevima, hirurške intervencije. Važno je da žene ne odustaju i da potraže podršku.“

Pored toga, podrška porodice i okoline može biti od velike pomoći. Na kraju, svaka žena koja sumnja na lipedem treba da bude uporna u traženju odgovora i da potraži savet stručnjaka. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Istraživanje pokazuje da jajnici nastavljaju da utiču na zdravlje žena i decenijama nakon poslednje menstruacije

Američki naučnici otkrili su da jajnici ostaju aktivni i mnogo godina nakon menopauze. U velikom istraživanju u kojem su analizirali tkivo jajnika kod 28 žena između 50 i 75 godina, stručnjaci sa Northwestern University i Buck Institute for Research on Aging pokazali su da ovaj organ ne prestaje da utiče na zdravlje ni posle završetka plodnosti. Otkriće donosi novu nadu ženama koje su ušle u menopauzu, jer pokazuje da menopauza ne znači kraj biološkog značaja jajnika.

Zapravo, rezultati pokazuju da menopauza nije trenutak kada jajnici postaju potpuno neaktivni. Umesto toga, jajnici menjaju način na koji funkcionišu i nastavljaju da komuniciraju sa drugim organima, kao što su mozak i kosti. Štaviše, ova interakcija može objasniti zašto se kod mnogih žena ubrzava gubitak gustine kostiju nakon prestanka menstruacije. Pre svega, važno je napomenuti da ova saznanja otvaraju nova pitanja o ulozi jajnika u zdravlju žena u kasnijim godinama.

Jajnici ostaju aktivni i nakon menopauze

Tradicionalno se smatralo da jajnici gube funkciju odmah po završetku plodnog perioda. Međutim, nova studija pokazuje suprotno. Naučnici su otkrili da jajnici i dalje utiču na različite procese starenja u organizmu. Na taj način, njihova uloga ne prestaje sa poslednjom menstruacijom. “U jajnicima se završava plodnost, ali oni nisu pasivni posmatrači. Nastavljaju da utiču na procese starenja u telu žene”, izjavila je dr Francesca Duncan, profesorka reproduktivnih nauka.

Kao rezultat toga, žene treba da znaju da zdravlje jajnika ostaje važno i nakon što završi reproduktivni period. Osim toga, redovno praćenje stanja može pomoći u ranom otkrivanju potencijalnih problema.

Promene u proteinima i uticaj na zdravlje

Istraživači su analizirali oko 5.800 različitih grupa proteina u jajnicima. Kod žena oko 50 godina, primećen je veći broj proteina koji štite i održavaju stabilnost tkiva. S druge strane, kod žena starijih od 70 godina došlo je do povećanja proteina povezanih sa upalama (inflamacijom) i promenama u tkivu. Zbog toga se pretpostavlja da jajnici mogu doprineti upalnim procesima i posle menopauze, što može imati uticaj na celokupno zdravlje žene.

Štaviše, ove promene mogu povećati rizik od određenih oboljenja, među kojima je i rak jajnika. Naučnici su otkrili da se tokom starenja povećava prisustvo proteina koji su povezani sa ovim oblikom raka. Ipak, to ne znači da će svaka žena razviti bolest, ali je važno biti svestan povećanog rizika.

Kako jajnici ostaju aktivni utiču na žene u postmenopauzi

Ovo otkriće ne znači da treba uklanjati zdrave jajnike nakon menopauze. Naprotiv, stručnjaci savetuju da žene i dalje obavljaju redovne ginekološke preglede. Pored toga, preporučuje se da obrate pažnju na promene u telu, kao što su bol, otok ili neobične promene. Takođe, zdrava ishrana, fizička aktivnost i kontrola telesne težine pozitivno utiču na očuvanje zdravlja.

Na kraju, rezultati ovog istraživanja podsećaju da briga o zdravlju ne prestaje sa poslednjom menstruacijom. Žene treba da se informišu, slušaju svoje telo i ne zapostavljaju preventivne preglede.

“Starenje jajnika može biti jedan od faktora za razvoj raka, uz genetiku i uticaj sredine”, ističe dr Duncan. Međutim, naučnici veruju da bolje razumevanje ovih procesa može dovesti do novih terapija koje bi usporile starenje jajnika i smanjile rizik od bolesti.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Redovni pregledi i samopregled značajno povećavaju šanse za rano otkrivanje i izlečenje raka dojke kod žena

Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena u Srbija, a svake godine oktobar donosi Dan ružičaste trake. Ovaj datum podseća žene koliko je prevencija raka dojke posle 40. godine ključna za zdravlje. Svake godine lekari u Srbiji registruju više od 4.000 novih slučajeva, što ovu bolest čini ozbiljnim problemom. Međutim, rano otkrivanje značajno povećava šanse za potpuno izlečenje i može spasiti život. Žene starije od 40 godina spadaju u grupu sa povećanim rizikom, pa su redovni pregledi posebno važni.

Kako prevencija raka dojke posle 40. godine štiti žene

Za razliku od mlađih žena, posle četrdesete rizik od razvoja raka dojke raste. Zbog toga stručnjaci savetuju da žene jednom godišnje rade mamografiju (rendgenski snimak dojki). Pored toga, samopregled dojki kod kuće omogućava otkrivanje promena na vreme. Samopregled traje svega nekoliko minuta i preporučuje se jednom mesečno, nekoliko dana nakon menstruacije. Tokom samopregleda, važno je obratiti pažnju na promene oblika, kože ili bradavica, kao i na čvoriće u tkivu dojke ili pazuha. Na taj način, žene mogu brzo primetiti nepravilnosti i na vreme se obratiti lekaru.

Zašto žene odlažu preglede i kako to promeniti

Iako je prevencija raka dojke posle 40. godine od ključnog značaja, mnoge žene i dalje izbegavaju redovne kontrole. Razlozi su najčešće strah, nedostatak vremena ili osećaj nelagodnosti. Ipak, dovoljno je izdvojiti jedan dan godišnje za pregled, što može napraviti veliku razliku. Osim toga, svaka žena koja redovno odlazi na pregled i razgovara o tome sa drugima, pomaže u rušenju tabua i podizanju svesti.

Izjava stručnjaka i praktični saveti

Dr Ana Petrović, onkolog, poručuje: „Rano otkrivanje raka dojke spašava živote. Redovni pregledi i samopregled su najvažnije mere koje svaka žena može preduzeti.“ Pored toga, žene mogu smanjiti rizik zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću i održavanjem optimalne telesne težine. Ograničavanje alkohola i prestanak pušenja dodatno smanjuju rizik. Na kraju, važno je razgovarati sa lekarom o ličnim faktorima rizika i mogućnostima za preventivne preglede. Ako primetite promene na dojkama, odmah se obratite stručnjaku. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.