Pravilna ishrana može olakšati oporavak i terapiju kod maligne bolesti – evo šta savetuje dr Nestorović

Žene koje se bore sa malignim bolestima neretko tragaju za načinima da kroz ishranu podrže svoje zdravlje tokom lečenja. Dr Branimir Nestorović, stručnjak za bolesti disajnih organa, naglašava da prehrana ima izuzetno važnu ulogu u ovom procesu. On ističe da određene namirnice mogu doprineti bržem oporavku i usporiti napredak bolesti, dok pojedine vrste hrane mogu negativno uticati na tok terapije.

Dr Nestorović posebno napominje da maligne ćelije koriste glukozu kao osnovni izvor energije, pa preporučuje ženama koje se leče od raka da izbegavaju šećere, slatkiše i testenine. Takođe savetuje da se smanji unos belančevina iz mesa, dok su masti i povrće dozvoljeni u većim količinama. Zbog ovih principa, mnogi se odlučuju za specifične dijete koje su u skladu sa ovim preporukama.

Jedan od poznatih režima je Budvigova dijeta, bazirana na lanenom ulju i svežem sirom. Dr Nestorović smatra da ova dijeta može biti korisna jer donosi zdrave masti i proteine biljnog porekla. Takođe pominje Geršonovu dijetu, koja podrazumeva visok unos sokova od voća i povrća, ali upozorava: “Kod Geršonove dijete mnogo se mršavi, što može biti problematično tokom lečenja”, objašnjava dr Nestorović.

Kao posebno pogodnu, ističe keto dijetu koja se zasniva na visokom unosu masti i malim količinama ugljenih hidrata. “Lično smatram da bi većina pacijenata trebalo da bude na keto dijeti”, kaže dr Nestorović. Ovaj način ishrane omogućava telu da koristi masti umesto šećera za energiju, što otežava razmnožavanje malignih ćelija.

Pored izbora hrane, prevencija je ključna za zdrav život. Dr Nestorović savetuje ženama da izbegavaju pušenje i gojaznost kao faktore rizika. Ipak, napominje da nijedna dijeta ne garantuje potpunu zaštitu od malignih bolesti, ali pravilna ishrana i zdrav stil života mogu značajno smanjiti rizik.

Kao deo svakodnevnih navika, preporučuje se biranje povrća različitih boja, zdravih masnoća poput maslinovog i lanenog ulja, te fermentisanih mlečnih proizvoda sa malo šećera. Takođe, važno je unositi dovoljno tečnosti i izbegavati prerađene namirnice. Dr Nestorović naglašava: “Najvažnije je izbegavati šećere, slatkiše, testenine. Mogu da uzimaju masti i povrće koliko god žele.”

Na kraju, svaka žena koja se leči od raka treba da se posavetuje sa svojim lekarom ili nutricionistom pre bilo kakvih promena u ishrani, jer je individualni pristup najbolji za podršku oporavku. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se treba obratiti stručnjaku.

Zagonetna epidemija iz 20. veka ostavila je posledice na hiljade žena širom sveta – stručnjaci i dalje traže uzrok

Na početku prošlog veka, dok se svet suočavao sa španskim gripom, pojavila se još jedna enigma u medicini – letargični encefalitis ili encephalitis lethargica. Ova bolest je, između 1917. i 1930. godine, pogodila ljude širom sveta, oduzela svakodnevicu za oko pola miliona osoba i ostavila mnoge sa trajnim posledicama.

Simptomi su bili veoma neobični, često su se javljali kod više članova iste porodice. Najprepoznatljivija karakteristika bila je izuzetna pospanost – oboleli su mogli da spavaju danima, pa čak i mesecima. Kada bi se probudili, često su bili zbunjeni ili su doživljavali halucinacije. Kod nekih su se javljale i promene ponašanja ili tegobe slične Parkinsonovoj bolesti, što je dodatno otežavalo svakodnevni život, posebno ženama koje su brinule o porodici.

Različiti simptomi kod obolelih stvarali su dodatne dileme za lekare. Kako je istakao dr Konstantin fon Ekonomo, austrijski neurolog koji je prvi opisao ovu bolest, kod nekih pacijenata stanje se naglo pogoršavalo, dok je kod drugih trajalo mesecima: “Suočavamo se s vrstom bolesti spavanja koja ima neobično dug tok. Nakon glavobolje i malaksalosti javlja se stanje pospanosti koje može biti praćeno delirijumom. Pacijent se lako probudi, ali se ponovo vraća u san”, naveo je dr Fon Ekonomo. Kod nekih su, umesto pospanosti, bili izraženi nemir, nesanica i psihičke promene. Posledice su često bile dugotrajne, uključujući motoričke i mentalne poteškoće, što je posebno izazovno za žene koje su bile stub porodice.

I danas se ne zna pravi uzrok letargičnog encefalitisa. Naučnici su razmatrali razne teorije, od virusnih infekcija do autoimunih reakcija, ali definitivnog odgovora nema. Ova priča podseća koliko je važno obratiti pažnju na neobične simptome kod članova porodice, posebno tokom sezona virusa. Žene koje brinu o deci i starijima mogu na vreme primetiti neobične promene – pospanost, dezorijentaciju ili promene ponašanja – i odmah potražiti savet lekara.

Stručnjaci i danas naglašavaju značaj praćenja ovakvih simptoma. “I danas je letargični encefalitis velika misterija za medicinu. Važno je pratiti sve promene kod osoba koje dugo spavaju ili iznenada dobiju promene ponašanja”, ističe dr Konstantin fon Ekonomo. Ako primetite kod sebe ili bližnjih iznenadnu pospanost, malaksalost, halucinacije ili dezorijentaciju, obavezno se obratite lekaru. Zdrav san, pravilna ishrana i briga o mentalnom zdravlju mogu pomoći prevenciji različitih poremećaja spavanja.

Iako se letargični encefalitis danas retko javlja, ova priča nas podseća koliko je važno biti informisan i na vreme reagovati na neuobičajene simptome. Za preciznu dijagnozu i savet uvek se obratite stručnjaku.

Stručnjaci upozoravaju da preterana upotreba uređaja može ozbiljno narušiti zdravlje dece i mladih

Sve više dece, kako u Srbiji, tako i globalno, provodi sate ispred ekrana, što prema rečima dr Dragana Ivanova, specijaliste interne medicine iz Novog Sada, može predstavljati još veći rizik za zdravlje od pušenja marihuane. On upozorava roditelje da preterano korišćenje digitalnih uređaja, posebno kod dece starije od sedam godina, može imati ozbiljne posledice, čak i opasnije od nekih drugih poznatih štetnih navika.

Dr Ivanov posebno ističe važnost pravilnog sna, uravnotežene ishrane i fizičke aktivnosti. Savetuje da deca i adolescenti idu na spavanje pre 22 časa, jer se tada luče melatonin i hormon rasta, ključni za razvoj mozga i celokupnog organizma.

Rastuća upotreba telefona, tableta i računara izlaže decu novom vidu „toksičnosti“. Kako navodi dr Ivanov: „Mi deci od sedam godina nećemo dati marihuanu, ali im dajemo jedan drugi toksin koji je opasniji od marihuane. A to je preterana upotreba elektronskih sredstava i društvenih mreža. To je po decu toksičnije od pušenja marihuane.” Stalno gledanje u ekrane može dovesti do poremećaja pažnje, problema sa snom i smanjenih socijalnih veština. Takođe, dugotrajno sedenje i nedostatak kretanja dodatno ugrožavaju zdravlje. Dr Ivanov naglašava: „Ako radimo neki sedeći posao, treba da budemo svesni da se nakon 3-4 sata sedenja, 80% mozga inhibiše – isključi. Treba da prekinemo to sedenje i gledanje u ekran ili papire i da se 5-10 minuta razgibamo. Mozak će se tako ponovo aktivirati i sve te poslove uradićemo efikasnije.“

Da bi deca očuvala svoje zdravlje, preporučuje se uspostavljanje dnevnog ritma. Doručak je obavezan i treba da se sastoji od prirodnih ugljenih hidrata: „Najbolji izvor energije za naš mozak i ceo organizam su med i voće. Naš mozak radi isključivo na glukozu. Zato, deca ne treba da odu u školu niti mi da počinjemo bilo šta da radimo, a da nismo uneli prirodne, neprerađene ugljene hidrate koji se nalaze u medu, voću, integralnim žitaricama“, savetuje dr Ivanov.

Preporučuje se i odlazak u školu ili na posao pešice ili biciklom, kako bi se obezbedila fizička aktivnost i boravak na suncu. „Fizička aktivnost u trajanju od 45 do 60 minuta, kao i boravak na suncu, važni su za zdrav život. Idealno je, kaže, vreme kada sunce izlazi i kada zalazi. Tada je sunce u našem vidokrugu, vitamin D će se sintetisati, ali još važnije, melatonin i serotonin”, navodi dr Ivanov.

Ne treba zanemariti ni emocionalno zdravlje dece. Usamljenost i loša komunikacija s drugima mogu biti jednako štetni kao i fizički toksini. „Izolacija i usamljenost, nespretnost u komunikaciji s drugim ljudima, toksičnija je po naše zdravlje od duvanskog dima”, naglašava dr Ivanov. Preporučuje da se korišćenje ekrana ograniči na određene delove dana i da se više vremena provodi sa porodicom i prijateljima. „Mi iz odnosa sa drugim ljudima crpimo najviše sreće i životne radosti“, zaključuje dr Ivanov. Za sve zdravstvene dileme i tačnu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.