Simptomi kod žena često ostaju neprepoznati, zbog čega u proseku pet godina duže čekaju na dijagnozu ADHD-a

Iako je ADHD, odnosno poremećaj pažnje i hiperaktivnosti, poznat široj javnosti, veliki broj žena u Srbiji živi sa ovim stanjem godinama pre nego što dobije tačnu dijagnozu. Prema najnovijim istraživanjima, ženama je potrebno u proseku čak pet godina duže nego muškarcima da bi im lekari zvanično postavili dijagnozu ADHD-a. Ova razlika u dijagnostici uglavnom je posledica duboko ukorenjenih stereotipa i nerazumevanja načina na koji se simptomi ADHD-a ispoljavaju kod žena i devojčica.

Tradicionalno, ADHD je povezivan sa slikom nemirnog dečaka koji ne može da miruje, pa se kod devojčica i žena simptomi poput unutrašnjeg nemira, sanjarenja, problema sa organizacijom ili zaboravnosti često ne prepoznaju. To dovodi do toga da nastavnici i roditelji ove znake pogrešno tumače i pripisuju ih anksioznosti, depresiji ili stresu, umesto da ih povežu sa ADHD-om.

Žene sa ADHD-om često razvijaju strategije „maskiranja“, trudeći se da prikriju svoje teškoće i da izgledaju organizovano i fokusirano. Iza toga se, međutim, krije svakodnevna borba sa koncentracijom i organizacijom. U želji da ispune očekivanja okoline, mnoge ulažu dodatni napor, što na kraju može dovesti do osećaja iscrpljenosti i neuspeha. Važno je napomenuti da su simptomi kod žena često suptilni, pa čak i uspeh u školi ili na poslu ne znači da problemi ne postoje. Mnoge žene nikada ne dobiju dijagnozu, već se godinama suočavaju sa izazovima bez odgovarajuće podrške.

Stručnjaci upozoravaju na značaj ranog prepoznavanja ovih simptoma. Psihijatar dr Milica Petrović ističe: “Zbog stereotipa i nedovoljno prilagođenih dijagnostičkih kriterijuma, mnoge žene dobijaju pogrešne dijagnoze. Njihove tegobe se često tumače kao posledica anksioznosti ili depresije. Zato je važno da lekari prilikom procene uzmu u obzir specifičnosti ženskog ADHD-a.” Naučna saznanja dodatno ukazuju da granice između ADHD-a i drugih neurodivergentnih stanja, poput disleksije, nisu uvek jasne, što dijagnostiku čini još komplikovanijom.

Ako primećujete kod sebe probleme sa organizacijom, stalni unutrašnji nemir, zaboravnost ili teškoće sa pažnjom, preporučuje se da otvoreno razgovarate sa lekarom ili psihologom. Vođenje dnevnika simptoma i traženje procene kod stručnjaka sa iskustvom u radu sa odraslim ženama sa ADHD-om može ubrzati postavljanje prave dijagnoze. Pravilna terapija značajno poboljšava kvalitet života, smanjuje stres i olakšava svakodnevno funkcionisanje. Najvažnije je da ne oklevate da potražite pomoć, jer ADHD nije slabost, već stanje koje zahteva razumevanje i podršku. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite lekaru.

Stručnjaci preporučuju dužu upotrebu GLP-1 lekova za održiv rezultat i dodatnu zaštitu srca kod žena

Sve veći broj žena u Srbiji i svetu koristi GLP-1 lekove kao što je semaglutid za borbu protiv gojaznosti i poboljšanje kontrole šećera u krvi. Ipak, mnoge korisnice zanima koliko dugo treba uzimati ove lekove da bi rezultati mršavljenja bili trajni. Prema rečima endokrinologa dr Anire Iqbal iz Cleveland Clinic, za uspešno skidanje kilograma GLP-1 terapija treba da traje duže vreme. Prvi efekti, poput povećanog osećaja sitosti i smanjenog apetita, mogu se javiti već tokom prve četiri nedelje, kada se ubrzava i metabolizam, pa su prvi rezultati vidljivi već u prvom mesecu.

Kada je reč o ukupnom gubitku kilograma, istraživanja navode da žene uz GLP-1 lekove prosečno mogu izgubiti 15 do 25 odsto svoje telesne težine u toku jedne godine. Međutim, brzina i stepen mršavljenja zavise od individualnih faktora kao što su genetika i način života. Stručnjaci ističu da je kontinuitet ključan: „GLP-1 lekovi daju najbolje rezultate kada ih koristimo što duže. Gojaznost je dugotrajno stanje i zahteva uporno lečenje, slično kao i visok pritisak“, naglašava dr Iqbal.

Dugotrajna primena ovih lekova ima i dodatne prednosti po zdravlje, posebno kada je reč o srcu. Nedavna studija pokazala je da žene koje su četiri godine koristile semaglutid imaju manji rizik od srčanog i moždanog udara. Takođe, istraživanja tokom dve godine potvrđuju da je održavanje niže telesne težine moguće samo ako se terapija nastavi. Ukoliko se lek prekine, često dolazi do povratka kilograma zbog pojačane gladi i usporenog metabolizma. Dr Iqbal objašnjava: „Potrebno je mnogo truda da održite postignutu težinu kad prestanete sa GLP-1 lekom. I uz zdravu ishranu i vežbanje, moguće je povratiti 3 do 4 odsto telesne težine.”

Nakon postizanja željene težine, preporučuje se da se uz konsultaciju sa lekarom razmotri postepeno ukidanje GLP-1 terapije, budući da je povratak kilograma čest i može povećati rizik od povišenog pritiska i holesterola. Studije navode da se kod 20 do 27 odsto žena težina potpuno vrati dve godine nakon prestanka terapije. Zbog toga se savetuje postepeno smanjenje doze pod stručnim nadzorom, kao i nastavak zdravih životnih navika. Odluku o trajanju terapije svaka žena treba doneti zajedno sa svojim lekarom, uzimajući u obzir celokupno zdravstveno stanje. Za precizan savet i dijagnozu obavezno se obratite svom lekaru.

Norovirus, poznat kao ‘zimski virus’, ovog leta beleži porast među ženama i decom – saznajte kako da se zaštitite

Iako je norovirus najčešće povezan sa zimom, ovog leta stručnjaci iz Sjedinjenih Američkih Država primećuju značajan rast broja obolelih, posebno među ženama i decom. Tipično poznat kao uzročnik ‘zimske bolesti povraćanja’, ovaj virus se, prema aktuelnim podacima, pojavljuje tokom cele godine, ali je iznenadni letnji porast izazvao zabrinutost zbog češćih okupljanja i putovanja.

Norovirus izaziva veoma neprijatne simptome poput povraćanja, dijareje, bolova u stomaku i ponekad povišene temperature. Najosetljivije su žene sa malom decom, trudnice i osobe sa slabijim imunitetom, jer virus može dovesti do ozbiljne dehidracije. Zato je posebno važno da budete informisane o merama prevencije i zaštite.

Uzrok rasta broja inficiranih leži u većem broju društvenih okupljanja na otvorenom tokom proleća i leta, kao što su piknici i venčanja. “Norovirus je prisutan tokom cele godine. Svakog leta može se desiti manji ili veći skok broja slučajeva. To nije neuobičajeno”, naglašava dr Thomas Russo, profesor i šef odeljenja za infektivne bolesti na Univerzitetu u Bafalu. Najnoviji podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, prikupljeni iz otpadnih voda, potvrđuju trenutni rast aktivnosti ovog virusa. Iako nema razloga za paniku, preporučuje se poseban oprez i praćenje simptoma.

Simptomi infekcije najčešće su iznenadno povraćanje, jaka dijareja i grčevi u stomaku. Dehidracija se može javiti veoma brzo, pa je važno da žene i članovi njihovih porodica piju dovoljno tečnosti čim primete prve znake bolesti. “Najbolja zaštita je temeljno pranje ruku sapunom i vodom najmanje 20 sekundi”, ističe dr Amesh A. Adalja, viši naučni saradnik u Centru za bezbednost zdravlja Univerziteta Džons Hopkins. Takođe, savetuje se da izbegavate zajedničko korišćenje pribora za jelo i čaša tokom druženja, kao i da redovno dezinfikujete površine, posebno u kuhinji i kupatilu.

Iako kod većine norovirus izaziva blagu bolest, kod trudnica i malih deteta mogu se javiti komplikacije, pa je važno pratiti unos tečnosti i po potrebi se obratiti lekaru. Ako neko u porodici dobije simptome, preporučuje se izolacija obolele osobe, često provetravanje prostorija i dezinfekcija predmeta. Stručnjaci ističu da je lična higijena najvažnija mera prevencije: “Zbog toga je pranje ruku sapunom i vodom najvažnija navika koju svako može da usvoji”, poručuje dr William Schaffner, profesor infektivnih bolesti sa Univerziteta Vanderbilt. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite lekaru.