Saznajte najčešće uzroke bola u kolenu na stepenicama, kada je vreme za posetu lekaru i kako olakšati tegobe

Bol u kolenu prilikom penjanja ili spuštanja niz stepenice često se javlja kod žena, naročito u srednjim i starijim godinama, najčešće zbog hormonskih promena i opterećenja kojem je koleno svakodnevno izloženo. Ova neprijatnost može biti tupa ili oštra, a do nje dovode različiti faktori: slabljenje butnih mišića, višak kilograma, prvi znaci osteoartritisa ili povrede hrskavice.

Najčešći razlog za bol koji se javlja na stepenicama je patelofemoralni bolni sindrom, poznat i kao „trkačko koleno“. Ova tegoba nastaje zbog iritacije zgloba između čašice kolena i butne kosti, što izaziva tupi bol u prednjem delu kolena, posebno pri savijanju i opterećenju. Dr Mirjana Petrović, specijalista fizikalne medicine, ističe: „Ako se bol javlja prilikom penjanja ili silaska niz stepenice, najčešće je problem u mekim tkivima oko čašice i u slabosti mišića natkolenice. Pravilnim vežbama i kontrolom težine, tegobe se mogu ublažiti.“

Osteoartritis, odnosno propadanje zglobne hrskavice, još je jedan čest uzrok bola kod žena starijih od 50 godina. Simptomi uključuju ukočenost, bol i ponekad pucketanje u kolenu, naročito ujutru ili nakon dužeg hodanja. Kod žena sa artrozom, spuštanje niz stepenice često izaziva jači bol nego samo penjanje. Dr Petrović savetuje: „Jačanje kvadricepsa, odnosno mišića butine, može znatno olakšati svakodnevne aktivnosti. Vežbe se rade tako što se mišić steže bez pokreta zgloba i ponavlja nekoliko puta dnevno.“

Bol u kolenu može nastati i zbog tendinitisa, odnosno upale tetiva koje spajaju mišiće sa kostima kolena. Patelarni tendinitis često pogađa žene koje su fizički aktivne ili žene koje naglo povećaju nivo aktivnosti. Povrede meniskusa, hrskavične strukture u kolenu, uglavnom su posledica naglih pokreta ili dugotrajnog opterećenja i karakterišu ih bol, otok i osećaj „zaključavanja“ zgloba.

Kako biste ublažili bol, preporučuje se RICE metoda: odmor, hladne obloge, elastični zavoj i podizanje noge iznad nivoa srca. Ukoliko se bol ne smanjuje, pojačava ili je praćen otokom i nemogućnošću savijanja kolena, najbolje je obratiti se lekaru radi precizne dijagnoze i lečenja.

Za prevenciju i ublažavanje simptoma važno je održavati zdravu telesnu težinu, redovno jačati mišiće butine i izbegavati iznenadne, opterećujuće pokrete. Pre početka bilo kakvih tretmana ili vežbi, uvek se savetujte sa stručnjakom.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Bakterije iz kimčija potencijalno olakšavaju izbacivanje nanoplastike, ali stručnjaci upozoravaju na količinu i rizik od viška soli

Mikroplastika je sveprisutna u našem okruženju, a istraživanja pokazuju da se nalazi i u ljudskom organizmu. Novo istraživanje sugeriše da konzumacija fermentisane hrane, kao što je kimči, može pomoći telu da se oslobodi mikroplastike. U studiji sprovedenoj na miševima, naučnici su koristili bakteriju mlečne kiseline (Leuconostoc mesenteroides) izolovanu iz kimčija. Rezultati su pokazali da su miševi koji su dobijali ovu bakteriju izbacili gotovo dva puta više nanoplastike putem stolice u poređenju sa kontrolnom grupom.

Iako se zdravstveni rizici mikroplastike i dalje ispituju, postoje dokazi da sitne čestice plastike mogu izazvati hronične upale i probleme u radu različitih organa. Posebno su zabrinjavajuće nanoplastične čestice, jer mogu prolaziti kroz ćelijske membrane i dospeti u organe.

Važno je napomenuti da je ova studija delimično finansirana od strane instituta koji promoviše kimči, pa su potrebna dodatna i nezavisna ispitivanja na ljudima pre bilo kakvih konačnih zaključaka. Ipak, stručnjaci smatraju ove nalaze interesantnim u kontekstu svakodnevne ishrane. Nutricionistkinja Džesika Kording ističe: “Ove bakterije mogu imati pozitivan efekat na zdravlje creva, što je važno za opšte zdravlje i varenje.” Doktorka Saira Šahab dodaje: “Fermentisana hrana može doprineti boljem izbacivanju štetnih supstanci, ali treba biti obazriv sa količinom zbog rizika od visokog unosa soli.”

Iako fermentisana hrana, poput kimčija, jogurta ili kefira, može imati benefite, prekomerna konzumacija može dovesti do povišenog krvnog pritiska i problema sa želucem. Zato se preporučuje umereno uključivanje ovih namirnica u raznovrsnu i uravnoteženu ishranu. Žene svih uzrasta koje žele da unaprede svoje zdravlje mogu razmotriti uključivanje fermentisanih proizvoda, ali je važno pratiti reakcije tela i konsultovati se sa lekarom, naročito ako već postoje hronične tegobe. Za tačne savete i dijagnozu obavezno se obratite stručnjaku.

Prirodni šećeri iz voća mogu pozitivno uticati na zdravlje, dok industrijski šećeri nose veći rizik po organizam

Šećer često ima lošu reputaciju, naročito među ženama koje žele da vode računa o svom zdravlju, ali važno je znati da nisu svi šećeri isti. Nutricionisti i najnovija istraživanja sugerišu da je odlučujuće kakve vrste i koliku količinu šećera unosimo, a ne potpuno izbegavanje slatkog.

Našem organizmu je potrebna glukoza kao osnovni izvor energije, posebno za funkcionisanje mozga. Međutim, postoji bitna razlika između prirodnih šećera, koji se nalaze u voću, povrću i mleku, i dodatih šećera iz industrijskih proizvoda, slatkiša, peciva i zaslađenih pića. Prirodni šećeri su udruženi sa vlaknima, vitaminima i antioksidansima, što usporava njihovu apsorpciju i sprečava nagle skokove šećera u krvi.

Za žene koje žele da održavaju ili regulišu telesnu težinu, voće je odličan izbor. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno jedu voće često imaju niži indeks telesne mase. Razlog je što voće može zameniti kalorične grickalice i deserte, a vlakna iz voća pružaju duži osećaj sitosti. Na primer, ako pojedete jednu jabuku umesto industrijskog slatkiša, tokom dana ćete uneti manje kalorija.

Nisu svi šećeri isti ni po količini ni po uticaju. Tako šolja jagoda sadrži oko 7 grama šećera, jedna kašika meda čak 17 grama, dok čaša gaziranog pića ima do 30 grama šećera. Voće, zahvaljujući vlaknima i vodi, usporava unos šećera u krvotok i tako sprečava nagle promene nivoa insulina.

Prema rečima dr Snežane Petrović, specijaliste interne medicine: ‘Prirodni šećeri iz voća nisu problematični za većinu ljudi kada se konzumiraju u umerenim količinama, dok je prekomeran unos rafinisanih šećera direktno povezan sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i bolestima srca.’

Voće nije samo bezbedno za zdravlje, već donosi i dodatne benefite. Bobičasto voće, citrusi i orašasti plodovi bogati su antioksidansima i vitaminima koji štite ćelije, jačaju imunitet i usporavaju starenje. Raznovrsno voće u svakodnevnoj ishrani pomaže u zaštiti od oksidativnog stresa i može smanjiti rizik od hroničnih bolesti.

Većini žena preporučuje se jedna porcija voća dnevno kao užina – to odgovara veličini srednje jabuke ili šaci bobičastog voća. Za osobe sa posebnim potrebama, kao što je dijabetes, količina i vrsta voća treba da se prilagodi uz savet lekara ili nutricioniste.

Zaključak je jasan: prirodni šećeri iz voća i povrća mogu biti deo zdrave, izbalansirane ishrane, dok sa dodatim industrijskim šećerima treba biti obazriv. Za individualne savete i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.