Niacin pokazuje potencijal u jačanju imuniteta kod glioblastoma, ali lekari naglašavaju važnost stručnog nadzora

Glioblastom je najagresivniji tumor mozga kod odraslih osoba i često pogađa ljude srednjih godina i starije, sa brzim napredovanjem bolesti i čestim povratkom nakon standardnih terapija. U potrazi za novim rešenjima, naučnici sa Univerziteta u Kalgariju započeli su kliničko ispitivanje vitamina B3 (niacin) kao dodatka postojećim terapijama kod pacijenata sa glioblastomom.

Priča Edvarda Valdnera, koji je u svojoj 55. godini prvi put primetio neobjašnjiv umor i promenjen hod, pokazuje koliko simptomi mogu biti suptilni sve dok glioblastom ne bude dijagnostikovan. Standardne metode lečenja uključuju operaciju, zračenje i hemoterapiju, ali bolest često i dalje napreduje ili se vraća.

Zbog toga se istraživači okreću inovativnim pristupima, a jedan od njih je korišćenje niacina za stimulaciju imunog sistema. Kod glioblastoma, tumor može “uspavati” ćelije imunog sistema, otežavajući organizmu da prepozna i uništi maligne ćelije. Naučnici smatraju da vitamin B3 može ponovo aktivirati te imune ćelije, povećavajući njihovu sposobnost borbe protiv tumora.

Prvi rezultati studija na životinjama su ohrabrujući, dok su u ranim fazama istraživanja na ljudima, kod 82 odsto pacijenata, simptomi bolesti ostali stabilni tokom šest meseci. Ovaj podatak daje novu nadu, posebno s obzirom na poznatu otpornost glioblastoma na terapije. Edvard Valdner koji učestvuje u studiji kaže: „Samo saznanje da pokušavamo daje mi snagu.“

Neuroonkolog dr Ivana Petrović objašnjava: „Glioblastom aktivno potiskuje imuni odgovor, a niacin može pomoći da se on obnovi i podrži prirodna odbrana organizma.“

Važno je napomenuti da visoke doze vitamina B3 mogu izazvati nuspojave kao što su crvenilo kože, problemi sa jetrom ili varenjem. Zato niacin nikada ne treba koristiti bez preporuke i nadzora lekara, niti kao zamenu za standardnu terapiju. Najbezbedniji način za unos vitamina B3 je putem uravnotežene ishrane bogate integralnim žitaricama, mahunarkama, mesom i orašastim plodovima.

Žene koje brinu o svom zdravlju ili zdravlju bližnjih treba da obrate pažnju na simptome poput umora, slabosti, promena u hodu ili trnjenja i da se na vreme obrate lekaru. Rana dijagnoza i uključivanje u klinička ispitivanja mogu doneti nove mogućnosti za lečenje.

Za preciznu dijagnozu i savete, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Stručnjaci otkrivaju rutine koje podstiču energiju, balans hormona i dugoročno sprečavaju hronične tegobe kod žena

Kada žene zakorače u četrdesete, organizam prolazi kroz brojne promene – nivo hormona varira, stres se drugačije odražava na telo, a svakodnevni napori postaju izazovniji. Nutricionistkinje i lekari posebno naglašavaju koliko su pravilne navike tada neophodne za očuvanje zdravlja i prevenciju hroničnih problema.

Prema nutricionistkinji Moni Rosene, izuzetno je važno upravljati stresom, jer dugotrajan stres podiže kortizol i može izazvati upalne procese. Ona kaže: “Hronični stres može da poveća nivo kortizola i izazove upalne procese u telu. Izuzetno je važno pronaći sopstvene tehnike za opuštanje i negovati podršku okoline”, naglašavajući koliko je korisno svakodnevno praktikovati vežbe disanja i fizičku aktivnost.

Još jedan savet je jutarnje istezanje. Dijatetičarka Lisa Andrews objašnjava da lagano istezanje čim ustanete poboljšava cirkulaciju, opušta mišiće i smanjuje upalne procese u vezivnom tkivu. „Već dvadeset minuta istezanja dnevno može napraviti veliku razliku u vašem osećaju i funkcionalnosti tela”, ističe Andrews.

San je naročito važan u ovom životnom razdoblju. Ako vam nedostaje kvalitetan odmor, nivo kortizola raste i povećava se šansa za razvoj hroničnih bolesti. Stručnjaci preporučuju dosledan odlazak na spavanje, izbegavanje ekrana pre sna i stvaranje mirnog ambijenta u spavaćoj sobi.

Svesno kretanje, poput joge ili tai-čija, savršena je kombinacija pokreta i tehnika disanja. Ove aktivnosti pomažu da ostanete fizički aktivni bez opterećenja tela, smanjuju stres i pozitivno utiču na nervni sistem.

Redovno unošenje vode još je jedan važan segment. Potrebno je piti vodu tokom celog dana i birati namirnice bogate vodom, kao što su krastavac ili lubenica. Na taj način poboljšavate varenje, cirkulaciju i zdravlje ćelija, dok dehidratacija može dodatno povećati stres.

Održavanje bliskih odnosa sa porodicom i prijateljima presudno je za emotivni i fizički balans. Istraživanja potvrđuju da žene sa snažnim društvenim vezama imaju jači imunitet i bolje se nose sa upalnim procesima, dok usamljenost može povećati rizik od hroničnih bolesti.

Sve ove navike lako se uklapaju u svakodnevicu i značajno poboljšavaju kvalitet života žena nakon 40. godine. Ako primetite promene u zdravlju ili imate dileme, svakako se posavetujte sa vašim lekarom.

Redovno konzumiranje alkohola povećava rizik od visceralne masti i zdravstvenih problema, čak i bez promene težine

Masnoće koje se gomilaju duboko u području stomaka, poznate kao visceralna mast, predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje žena svih uzrasta. Ova vrsta masti obavija ključne unutrašnje organe poput jetre, pankreasa i creva, što povećava verovatnoću pojave dijabetesa tipa 2, bolesti srca i masne jetre. Stručnjaci ističu da je jedna od navika koja najviše doprinosi akumulaciji ove masti redovno uživanje u alkoholu, naročito u većim količinama. Iako broj na vagi može ostati isti, višak visceralne masti može tiho narušiti zdravlje jer je ova mast metabolički aktivna i može uticati na ravnotežu hormona i insulina.

Nutricionista dr Ana Petrović objašnjava: „Alkohol telo prepoznaje kao toksin, pa ga jetra razgrađuje pre ostalih hranljivih materija. To znači da masti i ugljeni hidrati iz hrane lakše ostaju neiskorišćeni i skladište se baš u predelu stomaka.” Redovno konzumiranje alkohola donosi dodatne kalorije i podstiče skladištenje masnoće oko unutrašnjih organa, čak i kada se ukupna težina ne menja. Dugotrajna upotreba alkohola opterećuje jetru, smanjuje njenu mogućnost da razgrađuje masti i povećava šansu za razvoj masne jetre.

Naučna istraživanja pokazuju da su žene koje češće piju alkohol podložnije nakupljanju visceralne masti. Stoga se savetuje izbegavanje ili bar značajna redukcija alkohola. Dr Petrović posebno naglašava: „Važno je naglasiti da čak i umerene količine alkohola mogu imati dugoročan uticaj na zdravlje žena, posebno kada je u pitanju zdravlje srca, jetre i hormonalni balans.”

Za prevenciju i smanjenje masnoće na stomaku preporučuje se: ograničiti ili izbegavati alkohol, uvesti ishranu bogatu proteinima koja održava sitost i mišićnu masu, praktikovati najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno (poput brzog hodanja ili plivanja), kao i obezbediti kvalitetan san, jer nedostatak odmora povećava nivo hormona stresa i doprinosi taloženju masnoće na stomaku.

U slučaju nedoumica ili pitanja u vezi sa zdravljem, obavezno se konsultujte sa izabranim lekarom ili nutricionistom, jer samo stručna procena može dati prave preporuke prilagođene vašim potrebama.