Connect with us

Zdravlje

Praktični načini da žene lakše upravljaju sindromom nervoznih creva na poslu

Efikasni saveti za kontrolu simptoma iritabilnog kolona tokom radnog dana i očuvanje kvaliteta života na radnom mestu

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pexels / Yan krukau

Efikasni saveti za kontrolu simptoma iritabilnog kolona tokom radnog dana i očuvanje kvaliteta života na radnom mestu

Sindrom nervoznih creva (iritabilni kolon) predstavlja čest, hronični poremećaj varenja koji najčešće pogađa žene starosti između 20 i 50 godina. Ovaj zdravstveni problem može izazvati brojne neprijatnosti poput bolova u stomaku, nadutosti, grčeva, dijareje i učestale potrebe za odlaskom u toalet, što često remeti svakodnevno funkcionisanje na radnom mestu i može uticati na samopouzdanje. Posebno su pogođene žene koje rade pod stresom ili imaju ograničene pauze tokom radnog dana.

Nepredvidivost simptoma dovodi do toga da se mnoge žene ustručavaju da o svom problemu razgovaraju sa kolegama, što često uzrokuje dodatni stres i smanjenu produktivnost. Kako navodi gastroenterolog dr Rajiv Šarma, žene sa sindromom nervoznih creva češće izostaju sa posla i imaju problema sa koncentracijom. ‘Stres može značajno pogoršati simptome jer su creva i mozak povezani – čak 85 odsto hemikalija zaduženih za raspoloženje nalazi se u crevima’, ističe dr Šarma.

Simptomi ovog sindroma mogu postati izraženiji tokom dužeg sedenja, što može uzrokovati umor i dodatnu nelagodnost. Zbog toga je važno razviti strategije koje olakšavaju svakodnevni život na poslu. Dr Šarma predlaže vođenje dnevnika ishrane i pražnjenja, kako biste lakše identifikovali namirnice koje pogoršavaju simptome. Preporučuje se da izbegavate masnu hranu, veštačke zaslađivače i ograničite unos kofeina. Preporuka je da obroci budu bogati složenim ugljenim hidratima, uz redovnu hidrataciju. Uz konsultaciju sa stručnjakom, može se razmotriti low FODMAP dijeta koja mnogima olakšava tegobe.

Za žene koje se bore sa sindromom nervoznih creva, korisno je uvesti tehnike za upravljanje stresom poput vežbi dubokog disanja, kratkih šetnji tokom pauza ili meditacije, koje pomažu opuštanju i smanjenju simptoma. Kognitivno-bihejvioralna terapija takođe može pomoći u savladavanju stresa na poslu. Kada je moguće, razgovarajte sa nadređenima o fleksibilnijem radnom rasporedu ili češćim pauzama kako biste mogli da reagujete na simptome na vreme. Preporučuje se da uvek imate pri ruci vlažne maramice, propisane lekove i grickalice koje ne izazivaju tegobe.

Ukoliko primetite krv u stolici, neobjašnjiv gubitak kilograma, pojačane bolove ili pogoršanje simptoma, važno je da se obratite lekaru. Pravovremena dijagnostika i savet stručnjaka ključni su za sprečavanje ozbiljnijih komplikacija. Za tačnu dijagnozu i plan lečenja, obavezno se konsultujte sa medicinskim osobljem.

Iako sindrom nervoznih creva može predstavljati svakodnevni izazov, uz male promene u ishrani, uvođenje zdravih navika i otvorenu komunikaciju na radnom mestu, moguće je uspešnije upravljati simptomima i očuvati kvalitet života.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zdravlje

Kako toplotni talas utiče na naše raspoloženje i mozak

Ekstremne vrućine mogu izazvati mentalnu maglu, nervozu i pogoršanje psihičkih tegoba, posebno kod osetljivih grupa

Published

8 minutes ago

on

June 30, 2026

By

Ekstremne vrućine mogu izazvati mentalnu maglu, nervozu i pogoršanje psihičkih tegoba, posebno kod osetljivih grupa

U poslednje vreme žene u Srbiji suočavaju se sa izuzetno visokim temperaturama, što nije samo svakodnevna neprijatnost, već i značajan izazov za zdravlje. Iako su rizici poput dehidratacije i toplotnog udara poznati, manje se govori o uticaju vrućine na funkcionisanje mozga. Naučna istraživanja pokazuju da toplotni talasi povećavaju verovatnoću pojave mentalne magle, nervoze i smanjenja koncentracije.

Psihološkinja Ketrin Tompson sa Univerziteta Liverpul Houp objašnjava: “već nakon kratkog izlaganja velikoj vrućini dolazi do privremenog opadanja pažnje i fokusa”. Posebno su ugrožene žene sa postojećim psihičkim tegobama, kao i deca i mladi. Tokom toplotnih talasa broj hospitalizacija zbog mentalnih poremećaja raste i do 10 odsto.

Ekstremne vrućine utiču i na svakodnevno ponašanje i mentalno zdravlje. Studije ukazuju na porast razdražljivosti, impulsivnosti i čak nasilja tokom vrelih dana. Žene često osećaju “maglu u glavi” i imaju poteškoće sa donošenjem odluka. Kod osoba sa ozbiljnim psihijatrijskim dijagnozama, poput shizofrenije, rizik je još veći – tokom rekordnih vrućina u Kanadi 2021. godine, smrtnost među ovim pacijentima bila je tri puta viša nego u opštoj populaciji.

Vrućine utiču i na svakodnevne navike – ljudi manje vežbaju, ređe se druže i lošije spavaju, što dodatno može narušiti mentalno zdravlje. Naučnici ističu da toplotni stres utiče na hormone sreće (serotonin) i može poremetiti veze između moždanih ćelija.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju mentalnu maglu, usporene misli, probleme sa pažnjom, razdražljivost, promene raspoloženja, nesanicu i apatiju. Ako već imate dijagnostikovano mentalno oboljenje, važno je pratiti pogoršanje simptoma. Ključno je znati kada su ove promene prolazne, a kada je potrebno obratiti se stručnjaku. “Tokom toplotnog talasa, ljudi treba da budu posebno pažljivi prema svom psihičkom stanju i da pravovremeno potraže savet”, naglašava Ketrin Tompson.

Praktični saveti za žene tokom vrućina uključuju redovno unošenje tečnosti, rashlađivanje prostorija i izbegavanje boravka napolju u najtoplijem delu dana. Planirajte trenutke za odmor i opuštanje, čak i kod kuće, a rutinu spavanja i lagane fizičke aktivnosti prilagodite vremenskim uslovima. Ukoliko primetite da se simptomi pogoršavaju ili traju duže, obavezno se obratite lekaru ili psihologu. Konsultacija sa prijateljicama ili porodicom takođe može biti važna podrška. Mentalno zdravlje zahteva istu pažnju kao i fizičko, a posebno tokom perioda ekstremnih temperatura.

Pročitaj još

Zdravlje

Pad estrogena u menopauzi: kako utiče na rizik od Alchajmerove bolesti kod žena

Najnovija studija upozorava na vezu između menopauze, hormonskog disbalansa i kognitivnog zdravlja žena nakon 45. godine

Published

2 hours ago

on

June 30, 2026

By

Najnovija studija upozorava na vezu između menopauze, hormonskog disbalansa i kognitivnog zdravlja žena nakon 45. godine

Nedavna britanska studija otkrila je da menopauza može predstavljati faktor rizika za kognitivni pad kod žena, pre svega zbog smanjenja hormona estrogena. Ovaj hormon igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga, a pad njegovog nivoa tokom menopauze može izazvati razne promene u telu i psihi. Naučnici su ustanovili da žene koje prolaze kroz menopauzu češće razvijaju simptome demencije, uključujući Alchajmerovu bolest, u poređenju s muškarcima. Čak 70% svih dijagnostikovanih slučajeva demencije u svetu odnosi se na žene.

Menopauza je prirodan proces koji označava prestanak menstrualnih ciklusa i plodnosti, najčešće između 45. i 55. godine života. U tom periodu, pad estrogena može izazvati pojavu problema sa pamćenjem, koncentracijom i promenama raspoloženja, što se često opisuje kao „moždana magla”. Ovi simptomi obično prate i valunzi, teškoće sa snom i anksioznost.

Istraživači su pokazali da niži estrogen može dovesti do smanjenja sive mase u određenim regijama mozga, naročito onim koje su odgovorne za emocije i pamćenje. Time se povećava rizik od neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Prof. Rossella Nappi, ginekolog i predsednica Svetskog društva za menopauzu, objašnjava: “Nedostatak estrogena svakako utiče na funkciju mozga na mnogim nivoima, uključujući i protok krvi kroz mozak, kao i veze između moždanih ćelija. Neuroni koriste glukozu kao gorivo, a estrogen pomaže da se održi pravilan nivo šećera u ćelijama.”

Ipak, nije svaka žena u menopauzi izložena obaveznom riziku od demencije – promene u mentalnim sposobnostima i raspoloženju često su privremene. Prof. Nappi dodaje: “Ovo je tipično za prelaznu fazu u menopauzu, ali to ne znači da će se demencija nužno razviti kasnije u životu.”

Osim hormonskog disbalansa, drugi faktori poput pušenja, preterane konzumacije alkohola, hroničnog stresa i nedostatka sna dodatno povećavaju rizik od kognitivnog pada. Obrazovanje i svakodnevne mentalne aktivnosti takođe su važni za zaštitu mozga. Prof. Nappi ističe: “Kada je ravnoteža između estrogena i progesterona poremećena tokom menopauze, valunzi mogu biti potencijalni znak upozorenja. Ako žena ima malo simptoma, dovoljno kvalitetnog sna i dobro mentalno stanje, manja je verovatnoća da će razviti demenciju.”

Pad estrogena u menopauzi može dovesti do valunga, problema sa spavanjem i emocionalnih promena, što može biti znak da je mozgu potrebna dodatna pažnja. Stručnjaci savetuju ženama da zdravim životnim navikama, pravilnom ishranom, redovnim fizičkim aktivnostima i mentalnom stimulacijom mogu smanjiti rizik od kognitivnog pada. Za sve nedoumice i preciznu dijagnozu, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Pročitaj još

Zdravlje

Potres mozga u zrelom dobu: na šta žene moraju obratiti pažnju

Simptomi potresa mozga kod žena često ostaju neprepoznati, a pravovremena reakcija može sprečiti komplikacije

Published

4 hours ago

on

June 30, 2026

By

Simptomi potresa mozga kod žena često ostaju neprepoznati, a pravovremena reakcija može sprečiti komplikacije

Iako se o potresu mozga najčešće govori u kontekstu sportista i mladih, ovaj problem ne zaobilazi ni žene u srednjem i starijem životnom dobu. Povreda nastaje i nakon blažeg udarca glavom ili naglog trzanja vrata, što dovodi do prolaznog poremećaja moždanih funkcija. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, čak 27 odsto odraslih osoba je barem jednom u životu doživelo potres mozga, a samo polovina njih je potražila medicinsku pomoć.

Kako godine prolaze, mozak postaje osetljiviji na povrede ovog tipa, pa je važno ne ignorisati simptome poput glavobolje, mučnine, zaboravnosti ili promene raspoloženja. Dr Šej Data, neurolog i ko-direktorka Centra za potrese mozga, objašnjava: „Svaki iznenadni udarac koji pomera glavu i vrat može uzrokovati da mozak udari o unutrašnjost lobanje.” Ne postoji striktna starosna granica kada su posledice ozbiljnije, ali je poznato da oporavak sa godinama traje duže, a komplikacije su češće.

Kod žena u srednjim i poznim godinama, osim tipičnih simptoma glavobolje i vrtoglavice, često se pojavljuju i problemi sa pamćenjem, konfuzija ili nagle promene raspoloženja. Simptomi se ponekad jave tek dan ili dva nakon povrede, zbog čega ih mnoge žene pripisuju stresu ili umoru. Ignorisanje ovih znakova može produžiti oporavak, jer mozak sa godinama sporije zaceljuje.

Ukoliko se potres mozga ne leči adekvatno, povećava se rizik od trajnih kognitivnih tegoba ili mentalnih smetnji. Žene su sklone da umanjuju simptome kako bi nastavile uobičajene aktivnosti, ali oporavak zahteva odmor, izbegavanje fizičkog i mentalnog napora i praćenje simptoma. „Viđala sam ljude u sedamdesetim koji se brzo oporave, ali i mlade osobe koje teško podnose potres mozga”, dodaje dr Data.

Istraživanja pokazuju da žene često imaju duže posledice nakon potresa mozga. Uzroci se još ispituju, ali se smatra da hormoni, građa vrata i glave i stil života mogu igrati ulogu.

Ako nakon povrede glave primetite glavobolju, mučninu, vrtoglavicu, zaboravnost ili promene ponašanja, obavezno posetite lekara. Važno je da se odmarate, izbegavate ekrane i fizičke napore, kao i donošenje važnih odluka dok simptomi traju. Pravovremeno obraćanje stručnjaku i praćenje simptoma smanjuju rizik od komplikacija. „Nikada ne treba zanemariti promene koje traju duže od nekoliko dana ili se pogoršavaju”, naglašava dr Data. Samo rana i adekvatna reakcija omogućava brži i potpuniji povratak svakodnevnim aktivnostima.

Pročitaj još

U Trendu