Simptomi potresa mozga kod žena mogu se javiti i nekoliko dana nakon povrede – prepoznajte ih na vreme

Povreda glave često izgleda bezazleno, posebno kada nema spoljašnjih znakova poput modrica ili gubitka svesti, ali i takve povrede mogu biti ozbiljne i zahtevaju medicinsku pažnju. Jedan nedavni slučaj žene srednjih godina, koja je pala u kupatilu i nije imala vidljive povrede, pokazuje koliko simptomi mogu biti podmukli. Kod nje su se, tek nakon nekoliko dana, pojavili pulsirajuća glavobolja i vrtoglavica, što stručnjaci potvrđuju kao čest scenario kod potresa mozga – simptomi često kasne i do tri dana nakon udarca.

Potres mozga nastaje kada udarac dovede do poremećaja funkcije mozga, ali ne ostavlja trajno oštećenje tkiva. Često se javlja i bez gubitka svesti, pa mnoge žene simptome pripisuju umoru, stresu ili migreni. Neurolog dr Daniel Daneshvar objašnjava: „ćelije mozga u tom trenutku počinju da šalju signale na haotičan način, trošeći više energije nego što imaju, što izaziva specifične simptome”.

Najčešći simptomi u prvih 24 sata su glavobolja, vrtoglavica, mučnina, kao i povećana osetljivost na svetlo i zvuk. Nakon nekoliko dana mogu se javiti emocionalne promene: razdražljivost, anksioznost, problemi sa koncentracijom i pamćenjem. Dr Kevin Bickart ističe: „Neke osobe mogu postati emocionalno nestabilne, pa čak i početi nekontrolisano da plaču.“ Promene u spavanju, uključujući nesanicu ili prekomernu pospanost, kao i smetnje vida poput zamagljenosti ili dvostrukih slika, takođe su znaci na koje treba obratiti pažnju.

Važno je napomenuti da prisustvo kvrga ili modrica ne mora odražavati ozbiljnost povrede. Dr Daneshvar kaže: „Ne postoji dobra povezanost između onoga što se vidi spolja i onoga što se dešava unutra“. Većina promena u mozgu su mikroskopske i ne otkrivaju se lako na standardnim snimcima, pa se dijagnoza uglavnom postavlja na osnovu simptoma.

Ženama se savetuje da ne ignorišu simptome koji se jave i nekoliko dana nakon povrede, naročito ako su to glavobolja, vrtoglavica, promene raspoloženja ili problemi sa pamćenjem. Posebna pažnja savetuje se kod povreda nastalih kod kuće – padovi i saplitanja su česti uzročnici ovih problema.

Savet stručnjaka: Ukoliko posle udarca u glavu primetite bilo koji od navedenih simptoma, bez obzira na to koliko povreda deluje bezazleno, obavezno se obratite lekaru radi procene. Pravovremena reakcija sprečava komplikacije, a posebnu pažnju treba posvetiti deci, starijima i osobama sa hroničnim bolestima.

Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se konsultujte sa lekarom.

Odrasle žene koje nisu preležale boginje izložene su većem riziku od komplikacija – evo kako da se zaštitite

Boginje su često prepoznate kao bolest koja pogađa najmlađe, ali odrasle osobe, posebno žene koje ih nisu imale u detinjstvu, mogu se suočiti sa ozbiljnijim zdravstvenim problemima ukoliko obole. Dok su kod dece simptomi obično blagi – osip, povišena temperatura i blaga iscrpljenost, kod odraslih su manifestacije znatno izraženije. Odrasli mogu imati jači osip, višu temperaturu i dugotrajan umor. Najveći rizik postoji kod osoba sa oslabljenim imunitetom i starijih, kod kojih se može javiti upala pluća, bakterijske infekcije kože, pa čak i retke neurološke komplikacije. Oporavak odraslih često traje duže nego kod dece.

Poseban oprez potreban je kod žena koje planiraju trudnoću ili su u drugom stanju, jer boginje mogu biti opasne i za majku i za plod. Preporučuje se da žene provere svoj imunitet na boginje i, ukoliko nisu preležale bolest, konsultuju se sa lekarom o vakcinaciji.

Boginje se prenose veoma lako kapljičnim putem, tako da je i kratak kontakt sa zaraženom osobom dovoljan za infekciju. Širenje bolesti je česta pojava u kolektivima, ali i u porodici, što zahteva pažljivo praćenje simptoma, posebno ako u okruženju ima obolelih.

Prema rečima dr Ivane Petrović, specijaliste opšte medicine: „Boginje kod odraslih nisu nimalo bezazlene. Odrasle žene koje nisu stekle imunitet mogu se suočiti sa težim simptomima, pa čak i ozbiljnim komplikacijama, zbog čega savetujem vakcinaciju i redovno praćenje stanja kod pojave simptoma.”

Ako niste sigurni da li ste preležali boginje, moguće je uraditi serološko testiranje na antitela. Vakcinacija je dostupna i savetuje se odraslima bez dokaza o imunitetu, naročito ženama koje planiraju trudnoću. Ukoliko primetite simptome, obavezno se obratite svom lekaru i izbegavajte kontakt sa osobama čiji je imunitet slab, trudnicama i malom decom.

Za tačnu dijagnozu i preporuke obavezno se konsultujte sa izabranim lekarom.

Saznajte koliko dugo su kuvana jaja sigurna za konzumaciju posle praznika i na šta posebno treba obratiti pažnju

Nakon proslave Vaskrsa, u mnogim domaćinstvima ostaje veća količina kuvanih jaja, što postavlja pitanje koliko dugo ih je bezbedno jesti. Ova dilema posebno je značajna za žene koje brinu o zdravlju porodice i žele da izbegnu moguće stomačne tegobe.

Tvrdo kuvana jaja, ako ostanu u ljusci i čuvaju se u frižideru bez prekida, bezbedna su za upotrebu do sedam dana. Važno je da ovaj rok ne produžavate, bez obzira na to što jaja mogu izgledati sveže, jer bakterije poput salmonele mogu da se razviju i pre nego što se pojave vidljive promene. Kada oljuštite jaje, preporučuje se da ga pojedete tokom istog dana, jer se time značajno smanjuje rizik od kvarenja.

Jedna od najčešćih grešaka je ostavljanje kuvanih jaja na sobnoj temperaturi. Jaja ne bi trebalo da stoje van frižidera duže od dva sata, a ako je u prostoriji toplije, taj period se skraćuje na jedan sat. U suprotnom, može doći do brzog razvoja štetnih mikroorganizama, što je posebno opasno za decu, trudnice i osobe sa slabijim imunitetom.

Pokvareno jaje lako ćete prepoznati po neprijatnom mirisu sličnom sumporu – tada ga treba odmah baciti. Ako niste sigurni kada je jaje kuvano ili niste sigurni u uslove čuvanja, najbolje je da ga ne konzumirate.

Kuvana jaja nije preporučljivo zamrzavati jer dolazi do promene teksture – belance postaje gumasto i neukusno, a kvalitet jaja opada.

Dr Marija Petrović, specijalista higijene, ističe: “Uvek savetujem ženama da kuvana jaja čuvaju isključivo u frižideru i da ih konzumiraju u što kraćem roku. Kada postoji i najmanja sumnja u ispravnost, bolje je jaje baciti nego rizikovati zdravlje.”

Saveti za prevenciju stomačnih smetnji uključuju:
– Kuvana jaja držite u ljusci dok ih ne pojedete;
– Ne ostavljajte ih na sobnoj temperaturi duže od dva sata;
– Oljuštena jaja pojedite u toku dana;
– Ako primetite neobičan miris ili izgled, odmah ih bacite.

U slučaju pojave mučnine, povraćanja ili stomačnih bolova, obavezno se obratite lekaru za tačnu dijagnozu i savet.