Novo istraživanje otkriva da ftalati mogu povećati mogućnost prevremenog porođaja, a stručnjaci savetuju kako da se zaštitite

Najnovije svetsko istraživanje objavljeno u časopisu eClinicalMedicine ukazuje na vezu između izloženosti hemikalijama iz plastike, poznatim kao ftalati, i povećanog rizika od prevremenog porođaja. Naučnici su analizirali podatke iz 200 zemalja i utvrdili da su dve vrste ftalata – DEHP i DiNP – povezane sa čak dva miliona prevremenih porođaja širom sveta tokom 2018. godine.

Prevremeni porođaj, definiše se kao rođenje bebe pre 37. nedelje trudnoće, predstavlja ozbiljan izazov za zdravlje, jer povećava rizik od komplikacija i može ugroziti život novorođenčeta. Ginekolog dr Danijel Martingan ističe: „iako još uvek ne znamo tačan mehanizam, jasno je da izloženost štetnim hemikalijama iz okoline može imati dugoročne posledice na zdravlje majki i beba“.

Ftalati se koriste kako bi plastika bila savitljivija i prisutni su u mnogim predmetima za domaćinstvo, ambalaži, kozmetici, pa čak i igračkama. Stručnjaci naglašavaju da je gotovo nemoguće potpuno izbeći kontakt sa ovim supstancama, ali su trudnice posebno ranjiva grupa. Toksikološkinja dr Džejmi Alan savetuje: „Najvažnije je da žene, naročito tokom trudnoće, pokušaju da smanje upotrebu plastičnih proizvoda, posebno onih koji nisu označeni kao bezbedni za upotrebu u kontaktu sa hranom“.

Da bi se smanjio rizik, preporučuje se korišćenje staklenih ili metalnih posuda za čuvanje hrane, izbegavanje podgrevanja jela u plastičnoj ambalaži i pažljiv odabir kozmetičkih proizvoda. Posebno je važno birati proizvode sa oznakom „bez ftalata“ i uvek proveravati deklaracije.

Iako se ftalati ne mogu u potpunosti izbegnuti, informisanost i male promene u svakodnevnim navikama mogu pomoći u smanjenju izloženosti. Za konkretnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Prvi simptomi srčanih problema kod žena često su neupadljivi, a pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne posledice.

Srčane bolesti su jedan od najčešćih uzroka zdravstvenih problema kod žena svih godina, a rano prepoznavanje simptoma može biti presudno za sprečavanje komplikacija. Prema profesorki dr Snežani Bašić, internisti kardiologu, posebno je važno obratiti pažnju na signale koje srce šalje, naročito u periodu menopauze i posle 50. godine, kada se rizik povećava.

Najvažniji faktori rizika za oslabljeno srce uključuju visok krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, dijabetes, gojaznost, hronični stres i nedovoljnu fizičku aktivnost. Dr Bašić napominje da žene često umor, kratak dah ili lupanje srca pripisuju stresu i svakodnevnoj iscrpljenosti, iako ovi simptomi mogu ukazivati na početnu slabost srca.

Tipični simptomi na koje bi žene trebalo da obrate pažnju su: otežano disanje tokom fizičkog napora, oticanje nogu i zglobova, česte vrtoglavice ili osećaj slabosti, nepravilni otkucaji srca (aritmije) ili ubrzan puls (tahikardija), kao i bol ili pritisak u grudima. Dr Bašić ističe: “Važno je da svaka žena poznaje svoje telo i ne ignoriše simptome, čak i ako deluju blago. Pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljnije probleme.”

Zahvaljujući savremenim dijagnostičkim metodama, danas je moguće na vreme prepoznati srčane bolesti i uspešnije ih lečiti. Osim redovnih pregleda kod kardiologa, preporučuje se praćenje krvnog pritiska, analiza masnoća u krvi i zdrav način života.

Za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti preporučuje se svakodnevno kretanje, uravnotežena ishrana sa što manje zasićenih masti i soli, kao i izbegavanje pušenja. Kontrola stresa i dovoljno vremena za odmor su takođe od ključnog značaja. Dr Bašić savetuje: “Male promene, poput redovnog šetanja ili zamene nezdravih grickalica voćem, mogu imati veliki uticaj na zdravlje srca.”

Na kraju, kako ističe dr Bašić, srce nije samo organ – ono u sebi čuva i naše emocije. Zato su podrška porodice, razgovor i međusobno razumevanje jednako važni za zdravlje. Ako primetite bilo kakve tegobe, obavezno se obratite lekaru kako biste dobili tačnu dijagnozu i pravi savet.

Jagode mogu ojačati imunitet, poboljšati zdravlje creva i srca, ali nisu preporučljive svima

Jagode su popularan izbor među ženama, naročito tokom toplih meseci, ali njihova redovna konzumacija donosi mnogo više od osvežavajućeg ukusa. Prema rečima dijetetičara, žene svih generacija, posebno one koje paze na ishranu i zdravlje, često biraju ovo voće. Uključivanje jagoda u svakodnevni meni doprinosi jačanju imuniteta, zdravlju srca i boljoj probavi, što je posebno korisno za žene koje žele da spreče česte zdravstvene tegobe.

Jedna prosečna porcija jagoda, od oko 150 do 170 grama, obezbeđuje skoro 100% dnevnih potreba za vitaminom C, a pri tom sadrži samo 53 kalorije. Osim vitamina C, jagode su bogate vlaknima, folatima, kalijumom i antioksidansima. Dijetetičarka Mia Sin ističe: “Jagode su mala nutritivna bomba, jer osim vitamina C sadrže i vlakna i minerale koji su važni za zdravlje žene.”

Posebno su značajne za zdravlje creva, jer vlakna i pektin u jagodama podstiču rast dobrih bakterija, ublažavaju upalne procese i pomažu redovnoj probavi. Ovo je korisno za žene koje se često suočavaju s problemima poput nadimanja ili neredovne stolice. Zdrava creva su važna i za imunitet, jer se čak 70% imunoloških ćelija nalazi u digestivnom sistemu. Jagode, zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C, podstiču bele krvne ćelije da efikasnije uništavaju viruse i bakterije.

Za žene koje žele da sačuvaju zdravlje srca, jagode su odličan izbor. Vlakna iz ovog voća pomažu u smanjenju LDL („lošeg“) holesterola, dok kalijum pomaže u regulaciji pritiska. Antioksidansi, kao što su antocijanini, dodatno štite krvne sudove i smanjuju oksidativni stres, što umanjuje rizik od bolesti srca.

Ipak, postoje situacije kada je potrebna dodatna pažnja. Dijetetičarka Giana DiMarija upozorava: “Osobe sa hemokromatozom, stanjem povećanog gvožđa u telu, treba da izbegavaju veće količine jagoda zbog visokog vitamina C, jer on povećava apsorpciju gvožđa.” Takođe, žene koje su na hemoterapiji ili zračenju treba da se posavetuju s lekarom pre povećanja unosa vitamina C, jer to može uticati na terapiju. Ako niste navikli na visok unos vlakana, postepeno uvodite veću količinu jagoda, kako biste izbegli nadimanje i nelagodnost.

Za većinu žena, svakodnevno konzumiranje jagoda je bezbedno i korisno, ali je važno slušati potrebe svog organizma. Kao i kod svake promene u ishrani, osobe sa hroničnim bolestima treba da se konsultuju sa lekarom. Pravilna ishrana i preventiva značajno doprinose zdravlju žene na duže staze.