Novi soj ebole u Kongu širi se bez dostupne vakcine, a stručnjaci savetuju poseban oprez i informisanost

U istočnim delovima Demokratske Republike Kongo beleži se širenje Bundibugyo soja ebole, što izaziva veliku zabrinutost jer za ovu varijantu još ne postoji odobrena vakcina. Epidemija je zabeležena još u maju, ali broj inficiranih može biti veći od prijavljenog jer je virus verovatno bio prisutan i ranije. Prema navodima stručnjaka, epidemija je potvrđena 15. maja, ali kontrola kontakata obuhvatila je samo 64 odsto osoba koje su bile u potencijalnom riziku, što znači da je veliki broj ljudi i dalje izvan nadzora. Zbog toga je važno razumeti način prenosa ovog virusa, jer žene često brinu o porodici i zdravlju najbližih.

Jedan od glavnih razloga brzog širenja epidemije, kako objašnjava dr Monika Gandi, specijalista za infektivne bolesti, jeste što u početku nije bilo jasno koji soj ebole je u pitanju. „Ovu epidemiju izazvao je Bundibugyo virus, za koji trenutno ne postoje ni vakcina ni specifično lečenje. U početku se sumnjalo na drugi soj, pa je testiranje bilo otežano“, ističe dr Gandi. Pored toga, oružani sukobi u pogođenom regionu dodatno otežavaju pronalaženje i izolaciju inficiranih osoba. „Veoma je teško pronaći i izolovati sve osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženima u regionu u kojem ljudi često beže od nasilja i ne mogu uvek da prate preporuke zdravstvenih službi“, upozorava dr Gandi. Nagli porast broja potvrđenih slučajeva može biti posledica intenzivnijeg testiranja, što je ključno za zaštitu zajednice.

Za Bundibugyo soj ebole trenutno ne postoji odobrena vakcina. Stručnjaci su pokušali da primene postojeću vakcinu za Zair soj, ali nije potvrđena njena efikasnost za Bundibugyo varijantu. Zbog toga se razvijaju nove vakcine, ali su one još u fazi ispitivanja. „Vakcina koja je dostupna za Zair soj ne treba da se koristi van pažljivo kontrolisanih studija, jer njena efikasnost protiv Bundibugyo soja nije potvrđena“, naglašava dr Gandi.

Iako se epidemija trenutno dešava u Africi, važno je da žene budu informisane o simptomima i načinima prenosa ebole. Virus se prenosi direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe, kao što su krv, znoj ili pljuvačka. Simptomi uključuju visoku temperaturu, slabost, bolove u mišićima i povraćanje, dok kod težih slučajeva može nastupiti unutrašnje krvarenje.

Lična higijena posebno je važna, naročito u kontaktu sa osobama koje su putovale ili žive u pogođenim područjima. Žene koje rade u zdravstvu ili neguju bolesne članove porodice treba da koriste zaštitne rukavice i maske kad god je to moguće. Svetska zdravstvena organizacija savetuje izolaciju obolelih, karantin za kontakte i redovno pranje ruku. U slučaju pojave simptoma, odmah se obratite lekaru, jer samo pravovremena reakcija može sprečiti dalje širenje bolesti. Za preciznu dijagnozu i savet konsultujte se sa zdravstvenim radnikom.

Novo istraživanje otkriva zašto žene češće osećaju bolove u mišićima tokom terapije statinima i šta to znači za lečenje

Milionima žena širom sveta prepisuju se lekovi za snižavanje holesterola, poznati kao statini, jer značajno smanjuju rizik od srčanih i moždanih udara. Ipak, mnoge žene se suočavaju sa neprijatnim nuspojavama – bolovima u mišićima, osećajem slabosti i smanjenom izdržljivošću tokom fizičke aktivnosti. Najnovije istraživanje tima sa McMaster University iz Kanade daje novo objašnjenje zašto do ovih simptoma dolazi. Naučnici su otkrili da statini mogu poremetiti proces stvaranja energije u mišićnim ćelijama, što uzrokuje lokalne upale, a posledično i bol i slabost. Podaci pokazuju da čak do 29 odsto ljudi koji uzimaju statine osećaju ove tegobe. Zbog toga, mnoge žene samoinicijativno smanjuju dozu ili prestaju sa lekom, čime povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Statini su među najefikasnijim lekovima za snižavanje holesterola, ali mogu izazvati nuspojave koje narušavaju svakodnevni život. Žene su posebno osetljive na promene u organizmu i češće prijavljuju mišićne bolove ili umor. Novo istraživanje pokazuje da je mehanizam koji izaziva ove simptome potpuno odvojen od načina na koji statini deluju na holesterol u jetri. Ova saznanja otvaraju mogućnost razvoja novih lekova ili dodataka koji bi sprečili upalu mišića, a da se ne izgubi zaštitni efekat na srce i krvne sudove.

Otkriće kanadskog tima daje nadu ženama koje koriste statine da će u budućnosti moći bez straha da nastave terapiju i maksimalno iskoriste zaštitu od kardiovaskularnih bolesti. “Želeli smo da razumemo zašto neki pacijenti imaju nuspojave i možemo li ih odvojiti od koristi koje lekovi donose,” ističe dr Jonathan Schertzer, profesor biohemije i biomedicinskih nauka. Njegov tim je testirao blokiranje imunog odgovora u mišićima i uspeo da smanji oštećenja, što je značajan napredak u ovom polju.

Ako primetite bol u mišićima, slabost ili brzo zamaranje tokom uzimanja statina, važno je da o tome obavestite svog lekara i ne prekidate terapiju na svoju ruku. Stručnjak će proceniti rizike i predložiti zamenu leka, promenu doze ili dodatke ishrani. Žene koje se bave fizičkom aktivnošću treba da prate nove simptome i ne ignorišu signale tela. Istraživanja su u toku i cilj je da se pronađu nova rešenja za bolji kvalitet života žena koje koriste statine. Za svaku promenu i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Prerađeno meso i rafinisani šećeri mogu povećati rizik od bolesti, savetuje nutricionistkinja dr Ana Jovanović

Ulazak u šestu deceniju života za mnoge žene znači i nove izazove u ishrani. Hormonske promene i usporen metabolizam menjaju način na koji telo reaguje na hranu, te je važno obratiti pažnju na izbor namirnica. Nutricionisti posebno upozoravaju na prerađeno meso i proizvode bogate šećerom, koji u ovoj životnoj fazi mogu imati negativan uticaj na zdravlje. Redovna konzumacija ovakvih namirnica povećava rizik od ozbiljnih bolesti, uključujući i određene vrste karcinoma.

Nutricionistkinja dr Ana Jovanović objašnjava: „Posle pedesete, telo teže obrađuje zasićene masti i aditive iz prerađenog mesa. To može povećati rizik od hroničnih bolesti, uključujući rak debelog creva.” Zato je preporuka da se ograniči unos kobasica, viršli, slanine i pašteta, jer ovi proizvodi sadrže konzervanse i dodatke koji tokom varenja mogu stvoriti štetna jedinjenja. Istraživanja pokazuju da žene koje često jedu prerađeno meso imaju veće šanse za pojavu problema sa varenjem i bolestima creva.

Osim toga, preteran unos rafinisanih šećera i ugljenih hidrata kao što su beli hleb, peciva, slatkiši i gazirani sokovi, dovodi do porasta šećera u krvi i gojenja. Višak kilograma nakon pedesete povećava rizik od insulinske rezistencije i drugih zdravstvenih komplikacija, a ovakav način ishrane može negativno uticati i na energiju, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje.

Dr Jovanović dodaje: „Žene često ne primete koliko brzo male promene u ishrani mogu doneti velike koristi. Povrće, voće, integralne žitarice i riba su daleko zdraviji izbor.” Preporuka je da se ne uvode prestroge zabrane, već da se pažnja usmeri na ravnotežu i učestalost konzumiranja ovih namirnica – povremeno uživanje nije problem, ali svakodnevna navika može biti štetna.

Praktični saveti za zdraviji način ishrane uključuju češće konzumiranje svežeg povrća i voća, izbor integralnih žitarica umesto belog hleba i peciva, kao i zamenu viršli i pašteta pečenom piletinom, ribom ili kuvanim jajima. Orašasti plodovi i semenke nude zdrave masti i proteine, a dovoljno vode i izbegavanje industrijskih sokova sa dodatim šećerom dodatno doprinose boljem zdravlju. Redovno vežbanje takođe može smanjiti rizik od bolesti.

Na kraju, važno je da ishranu prilagodite svojim potrebama i izbegavate stroge dijete bez konsultacije sa lekarom. Dr Ana Jovanović podseća: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru”. Pravilno birane namirnice, podrška porodice i savet stručnjaka mogu značajno doprineti kvalitetu života žena nakon pedesete.