Soda bikarbona i đumbir mogu biti rešenje kod žgaravice, ali je ishrana ključna za prevenciju

Gorušica je česta tegoba koja posebno pogađa žene svih životnih doba, najčešće nakon obilnih ili začinjenih obroka. Nelagodnost u vidu pečenja iza grudne kosti, podrigivanje i nadutost mogu ozbiljno poremetiti svakodnevicu i san. Stručnjaci naglašavaju da je važno reagovati čim se simptomi pojave i koristiti prirodne metode koje su bezbedne za upotrebu kod kuće.

Najčešći uzroci gorušice su masna i začinjena hrana, prebrzo konzumiranje obroka, stres, kao i nošenje uske odeće oko stomaka. Ove smetnje su izraženije u večernjim satima i posebno su česte kod žena sa osetljivim varenjem ili u trudnoći, kada je pritisak na želudac pojačan.

Za brzo olakšanje, mnoge žene mogu posegnuti za dva jednostavna sastojka koja se često nalaze u kuhinji: soda bikarbona i svež đumbir. Pripremite rastvor tako što ćete pola kašičice sode bikarbone rastvoriti u čaši mlake vode – ovo brzo ublažava višak kiseline u želucu. Ipak, sodu bikarbonu ne treba koristiti previše često, jer može izazvati nadutost i narušiti prirodnu kiselost želuca. Još jedno prirodno rešenje je čaj od đumbira: mali komad svežeg đumbira prelijte vrelom vodom i ostavite da odstoji deset minuta. Ovaj napitak deluje umirujuće na želudac i smanjuje osećaj pečenja.

Prema rečima dr Jelene Popović, specijaliste interne medicine: “Đumbir ima protivupalna svojstva i može ubrzati pražnjenje želuca, što smanjuje mogućnost vraćanja kiseline u jednjak. Soda bikarbona je jednostavno i dostupno rešenje, ali je važno ne preterivati.”

Za prevenciju ponovnog javljanja gorušice, preporučuje se da jedete polako, izbegavate obilne i masne obroke i ne ležite odmah nakon jela. Prijatna odeća i dovoljno vode tokom dana olakšavaju varenje. Kafa, čokolada, citrusno voće i pržena hrana mogu pogoršati simptome, te ih je najbolje ograničiti uveče.

Ako se gorušica javlja često ili je praćena otežanim gutanjem ili gubitkom težine, obavezno se obratite lekaru. Dugotrajno samostalno lečenje nije preporučljivo. Za preciznu dijagnozu i savete uvek konsultujte stručnjaka.

Naučnici otkrivaju zbog čega određeni tumori ostaju otporni na lečenje i kako inovativne kombinacije lekova donose novu nadu pacijentkinjama

Mnoge žene koje prolaze kroz borbu sa rakom često nailaze na prepreke kada terapije ne daju očekivane rezultate, iako medicina napreduje. Najnovije američko istraživanje bacilo je svetlo na to zašto pojedini tumori uspevaju da izbegnu čak i najpreciznije terapije. Prema rezultatima studije, lekovi koji blokiraju enzime, poznate kao tirozin kinaze, a koji se najčešće koriste kod karcinoma pluća i nekih oblika leukemija, imaju uspeh kod 40 do 80 procenata žena. Međutim, kod preostalih pacijentkinja ne dolazi do željenog odgovora.

Naučnici su otkrili da ćelije raka mogu da aktiviraju alternativne puteve za preživljavanje, čak i kada se primenjuju najnoviji lekovi. Ova “rezervna ruta” omogućava ćelijama tumora da nastave da rastu i šire se, bez obzira na blokadu glavnog puta. Profesor biološkog inženjerstva Forest White naglašava: “Ćelije raka imaju čvrsto ugrađene mehanizme koji im omogućavaju da prežive i kada je glavni signalizacijski put isključen. Zbog toga su često otporne na klasične terapije, uključujući hemoterapiju.”

Tokom najnovijih laboratorijskih istraživanja korišćene su različite linije ćelija raka pluća. Naučnici su primetili da one koje nisu reagovale na standardnu terapiju već od samog početka koriste alternativne signale za rast. Analiza signalnih puteva pokazala je da, iako lek uspešno blokira ciljanu kinazu, rezistentne ćelije odmah prelaze na rezervni mehanizam.

Ipak, postoji razlog za optimizam: trenutno se sprovode klinička ispitivanja kombinacije dva leka – jedan cilja glavnu kinazu, dok drugi blokira rezervni put preživljavanja. Prvi rezultati kod žena sa rakom pluća pokazuju ohrabrujuće efekte i pružaju novu nadu onima kojima standardni tretmani nisu doneli poboljšanje.

Dr Cameron Flower, jedan od vodećih istraživača, ističe: “Naša otkrića ukazuju da su ćelije raka u nekim slučajevima suštinski otporne na terapiju čak i pre nego što lečenje počne. Zato je važno razvijati strategije koje će istovremeno ciljati više puteva.”

Za žene koje se suočavaju sa dijagnozom raka, ovo znači da ne bi trebalo da gube nadu i da je važno pratiti najnovija saznanja i terapijske opcije. Studija naglašava važnost individualnog pristupa i personalizovanih kombinacija lekova, što može povećati šanse za uspeh, naročito kod onih kod kojih standardne metode nisu bile delotvorne.

Stručnjaci savetuju da, ukoliko primetite promene u zdravlju ili vam je dijagnostikovan rak, razgovarate sa svojim lekarom o mogućnostima primene savremenih terapija i učešću u kliničkim ispitivanjima. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se obratite zdravstvenom radniku.

Žene koje uđu u menopauzu pre 40. godine suočavaju se sa značajno povećanim rizikom od srčanih oboljenja kasnije u životu

Žene koje dobiju menopauzu pre 40. godine izložene su znatno višem riziku od razvoja kardiovaskularnih bolesti tokom života, pokazuje novo opsežno istraživanje. Studija je obuhvatila više od 10.000 žena u postmenopauzi, uzrasta između 55 i 69 godina, i otkrila da rani ulazak u menopauzu može povećati rizik od koronarne bolesti srca za oko 40%. Menopauza se definiše kao period od godinu dana nakon poslednje menstruacije i obično nastupa između 45. i 55. godine, ali kod nekih žena dolazi mnogo ranije. Ovo pitanje je, prema rečima dr Priye Freaney, kardiološkinje i autorke studije, važno ne samo zbog reproduktivnog zdravlja već ima i ozbiljne posledice za srce: “Naši nalazi pokazuju da žene koje dožive menopauzu pre 40. godine treba ranije da razmišljaju o prevenciji srčanih bolesti.”

Istraživanje je pokazalo da je prevremena menopauza češća kod crnkinja (15%) nego kod belkinja (5%), što se povezuje sa različitim društvenim i zdravstvenim okolnostima. Tokom desetina godina praćenja, kod 260 crnkinja i 748 belkinja zabeleženi su slučajevi koronarne bolesti srca, uključujući srčane udare i smrtne ishode.

Jedan od glavnih razloga povezanih s povećanim rizikom je smanjenje nivoa estrogena, hormona koji štiti srce i krvne sudove. Dr Ryhm Radjef, specijalistkinja za žensko srce, objašnjava: “Estrogen štiti srce, a žene koje izgube tu zaštitu ranije izložene su većem riziku od kardiovaskularnih problema.” Ona ističe i da rana menopauza može biti znak upalnih ili metaboličkih promena koje dodatno povećavaju rizik.

Za žene koje su menopauzu doživele pre 40. godine preporučuje se redovno praćenje krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, kao i održavanje zdrave telesne mase i fizička aktivnost. Pravilna ishrana, izbegavanje pušenja i smanjenje stresa takođe doprinose zdravlju srca. U slučaju bilo kakvih simptoma ili sumnji, savetuje se obavezna konsultacija sa lekarom, jer samo stručnjak može postaviti tačnu dijagnozu i dati adekvatan savet.