Autoimuni gastritis često prolazi neopaženo, a nedostatak vitamina B12 može uzrokovati umor, bledilo i probleme s koncentracijom

Autoimuni gastritis je hronično zapaljenje sluznice želuca koje najčešće pogađa odrasle žene srednjih godina, ali se može javiti i kod mlađih. Kod ovog oboljenja, imunitet greškom napada ćelije želuca koje stvaraju želudačnu kiselinu i protein neophodan za upijanje vitamina B12. Zbog toga dolazi do smanjene apsorpcije ovog ključnog vitamina, što može dovesti do perniciozne anemije – stanja koje češće pogađa žene nego muškarce.

Simptomi koji prate autoimuni gastritis i anemiju uključuju slabost, hroničan umor, bledilo, ubrzan rad srca, vrtoglavicu, ali i trnjenje u rukama i nogama. Često se kod žena javljaju i poteškoće sa koncentracijom, nestabilnost pri hodu, kao i lomljivi nokti i kosa. Ove tegobe nisu specifične i mogu se pripisati drugim zdravstvenim problemima, zbog čega se pravi uzrok često otkriva kasno.

Specijalista interne medicine, dr Milica Petrović, ističe: “Nedostatak vitamina B12 može biti uzrok dugotrajnog umora i nervne nestabilnosti, a kod žena koje imaju i druge autoimune bolesti, rizik je dodatno povećan.”

Pored autoimunih razloga, gastritis može biti izazvan i produženom infekcijom bakterijom Helicobacter pylori, koja takođe oštećuje sluznicu želuca i otežava upijanje vitamina. Žene koje već boluju od bolesti štitaste žlezde, dijabetesa tipa 1 ili vitiliga, imaju veći rizik da razviju autoimuni gastritis.

Praktični saveti za prevenciju i blagovremeno otkrivanje ovog problema uključuju redovnu analizu krvne slike, posebno kod žena koje često osećaju umor, bledilo ili ostale navedene simptome. Ukoliko postoji sumnja na anemiju ili gastritis, preporučuje se poseta gastroenterologu koji može predložiti dodatne pretrage i odgovarajuću terapiju.

Za preciznu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru. Pravovremeno prepoznavanje i lečenje autoimunog gastritisa značajno smanjuje rizik od dugoročnih komplikacija i doprinosi boljem kvalitetu života.

Nedostatak sna utiče na energiju, raspoloženje i prevenciju bolesti kod žena svih generacija

Kvalitet sna postaje sve značajniji za zdravlje i dugovečnost žena, bez obzira na godine. Statistike pokazuju da svaka treća odrasla osoba širom sveta ne spava dovoljno, a čak 45% populacije ima probleme sa snom. Žene su posebno pogođene, jer manjak sna remeti svakodnevno funkcionisanje i povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih tegoba. Najnovije istraživanje na više od 22.000 odraslih iz trinaest zemalja otkriva da trećina učesnika pati od izraženih simptoma nesanice, dok gotovo 20% ispunjava kriterijume za insomniju. San je, uz ishranu i fizičku aktivnost, jedan od ključnih stubova zdravlja. Kako ističe dr Els van der Helm, neurološkinja iz Švajcarske, “san se danas smatra jednako važnim kao i ishrana i vežbanje”. Dr Metju Voker, naučnik sa Univerziteta u Kaliforniji, naglašava: “San je zapravo temelj na kojem počivaju ostala dva stuba zdravlja”.

Medicinska nauka već decenijama proučava važnost sna. Još dvadesetih godina prošlog veka, dr Natanijel Klajtman je pokrenuo istraživanja o ciklusima spavanja i biološkim ritmovima. Dr Judžin Aserinski je 1953. otkrio REM fazu sna, dok je dr Aron Lerner identifikovao hormon melatonin 1958. godine – njihova otkrića su oblikovala današnje razumevanje spavanja.

San ima veliki uticaj na imunitet, hormonsku ravnotežu, raspoloženje i koncentraciju. Za žene, posebno u periodima stresa, promena ciklusa, trudnoće ili menopauze, dobar san doprinosi prevenciji hroničnih bolesti kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularni problemi i depresija. Stručnjaci savetuju odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme, izbegavanje kofeina i alkohola pre spavanja i uspostavljanje umirujuće rutine pred odlazak u krevet. Dr Piter Hauri, stručnjak za poremećaje spavanja, poručuje: “Redovan raspored i smanjenje stimulansa su osnovne navike za zdrav san”.

Žene koje se suočavaju sa istrajnim poremećajima sna trebalo bi da se obrate lekaru radi dijagnoze i odgovarajuće terapije. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Stručnjaci iz medicine i psihologije delili su preporuke za balans, prevenciju i vitalnost u životu žena svih generacija

U Privrednoj komori Srbije nedavno je održan panel posvećen savremenim zdravstvenim pristupima, sa posebnim naglaskom na dugovečnost i kvalitet života žena. Ovaj događaj je organizovan kroz saradnju Sekcije za žensko preduzetništvo i vodećeg medicinskog centra, a panel je vodila Neda Aleksić, predsednica sekcije i osnivač klinike. Na panelu su učestvovali stručnjaci iz oblasti medicine, psihologije, poslovanja i umetnosti, među kojima su bili prof. dr Nenad Stepić, dr Ognjen Gudelj, dr Stevan Milatović, Mina Sovtić i Lidija Kovarik. Oni su kroz svoje iskustvo i znanje podelili korisne savete za očuvanje zdravlja i unapređenje kvaliteta života.

Neda Aleksić je naglasila: „Verujem da dolazi vreme medicine koja neće biti usmerena samo na lečenje posledica, već na očuvanje organizma, energije i kvaliteta života. Želeli smo da kroz ovaj panel povežemo nauku, estetiku, zdravlje i autentičan način života i pokažemo da prava lepota dolazi iz balansa organizma, energije i brige o sebi.“

Učesnici su istakli da je savremena medicina sve više usmerena na prevenciju, rano otkrivanje rizika i usvajanje zdravih navika. Regenerativna medicina je predstavljena kao pristup koji koristi savremene terapije za obnovu organizma i očuvanje vitalnosti. Za žene, posebno one u srednjim i zrelim godinama, panelisti su preporučili redovne preventivne preglede, izbalansiranu ishranu, fizičku aktivnost i posvećenost mentalnom zdravlju. Naglašena je važnost održavanja ravnoteže između poslovnog i privatnog života, budući da stres i preopterećenost mogu negativno uticati na celokupno zdravlje.

Praktični saveti sa panela uključuju dovoljno sna, redovno vežbanje najmanje tri puta nedeljno i praćenje osnovnih zdravstvenih parametara. Stručnjaci su savetovali da se za svaku dijagnozu i preporuku žene obrate svom lekaru. Ovakvi skupovi dodatno podstiču žene da prepoznaju značaj prevencije i brige o sebi kao ključnih faktora za dug i kvalitetan život.