Otpornost superbakterija sve češće pogađa žene i najmlađe, a razvoj lekova usporava
Suočavamo se sa ozbiljnim problemom kada su u pitanju superbakterije – bakterije otporne na postojeće antibiotike – jer je razvoj novih lekova znatno usporen. Stručnjaci upozoravaju da je u poslednjih pet godina broj novih antimikrobnih projekata kod vodećih proizvođača lekova smanjen za 35%, sa 92 na svega 60 lekova u fazi razvoja. Posebno zabrinjava što je samo pet novih lekova namenjeno deci mlađoj od pet godina, koja su u posebnom riziku od težih bakterijskih infekcija.
Antimikrobna rezistencija je globalni izazov i pogađa sve uzraste, ali posebno ranjive grupe su žene – naročito trudnice, majke male dece i osobe sa oslabljenim imunitetom. Svake godine više od milion ljudi širom planete premine zbog infekcija na koje aktuelne terapije više ne deluju, dok infekcije otporne na lekove doprinose ukupno četiri miliona smrtnih slučajeva godišnje. Prognoze su da bi se ovaj broj mogao udvostručiti do 2050. godine, što ovaj problem čini izuzetno aktuelnim za svaku porodicu.
Infektolog dr Jelena Petrović naglašava: “Farmaceutska industrija ima moralnu obavezu da nastavi ulaganje u razvoj novih antibiotika, posebno za najosetljivije grupe kao što su deca i pacijenti sa oslabljenim imunitetom. Pristup efikasnim lekovima je ključno pravo svih pacijenata.”
Otpornost na antibiotike nastaje kada bakterije razviju mehanizme kojima se štite od dejstva lekova koji su ih ranije uspešno lečili. To može dovesti do toga da uobičajene infekcije, poput urinarnih, upala pluća ili onih nakon operacija, postanu teško izlečive, pa čak i smrtonosne. Žene su posebno izložene ovom riziku zbog čestih upala mokraćnih puteva i mogućih komplikacija u trudnoći.
Da bi smanjile rizik, čitateljke se podstiču da antibiotike koriste isključivo prema uputstvu lekara i nikada ne prekidaju terapiju na svoju ruku. Pravilna higijena, redovno pranje ruku i vakcinacija su ključni u prevenciji širenja infekcija. Takođe, savetuje se da se izbegava samostalno uzimanje antibiotika i deljenje ili čuvanje neiskorišćenih lekova za kasnije.
Ako primetite simptome infekcije kao što su povišena temperatura, bol, peckanje pri mokrenju ili uporni kašalj, obavezno se javite svom lekaru radi tačne dijagnoze i saveta. Dobro vođena i pravovremena terapija antibioticima može spasiti život, ali je jednako važno čuvati njihovu efikasnost za buduće generacije.
Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom izabranom lekaru.
