Povišen pritisak, obim struka i krvna slika ukazuju na opasnost, posebno tokom menopauze
Metabolički sindrom je zdravstveni problem koji zahvata sve više žena širom sveta, a karakteriše ga kombinacija rizika kao što su gojaznost, visok krvni pritisak, povišen šećer u krvi, povišeni trigliceridi i nizak nivo dobrog (HDL) holesterola. Ono što ga čini posebno opasnim jeste to što često nema jasne simptome, pa se kod mnogih žena dijagnostikuje tek kada dođe do ozbiljnih tegoba poput srčanog ili moždanog udara.
Kako objašnjava dr Vajaht Mehal, specijalista za digestivne bolesti, “većina osoba može da preokrene tok metaboličkog sindroma ako reaguje na vreme”. On ističe da je ovo stanje upozorenje organizma da su neophodne promene u načinu života, kako bi se sprečio razvoj dijabetesa tipa 2, bolesti srca ili masne jetre.
Za dijagnozu metaboličkog sindroma dovoljno je da se pojave tri od sledećih pet faktora: povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, povišeni trigliceridi, povećan obim struka i nizak HDL holesterol. Simptomi su često tihi, pa je zato važno raditi redovne laboratorijske analize i pratiti obim struka. Ovo je naročito značajno za žene u perimenopauzi i menopauzi, kada se rizik dodatno povećava zbog hormonskih promena.
Dr Mehal upozorava: “Ukoliko stanje napreduje, može doći do nepovratnih oštećenja, ali pacijenti koji nisu stigli do te tačke mogu već danas da preduzmu korake koji će sprečiti razvoj ozbiljnih bolesti”.
Ne postoji univerzalan način lečenja metaboličkog sindroma, jer se faktori razlikuju od osobe do osobe. Osnovne preporuke su promena ishrane, više fizičke aktivnosti, regulacija telesne težine i kontrola krvnog pritiska i šećera. To podrazumeva pojačan unos povrća i integralnih žitarica, smanjenje šećera i zasićenih masti, kao i svakodnevno kretanje – čak i brza šetnja donosi korist.
Žene ne bi trebalo da zanemare nijedan od navedenih rizičnih faktora, čak i ako se osećaju dobro. Preporuka je da se rade redovni godišnji sistematski pregledi, naročito nakon 40. godine. Ukoliko primetite povišen pritisak, veći obim struka ili promene u laboratorijskim analizama, obavezno se obratite svom lekaru.
Za tačnu dijagnozu i savete, konsultujte se sa stručnjakom.
