Simptomi infarkta kod žena često su atipični, a pravovremeno prepoznavanje ključ je za sprečavanje ozbiljnih posledica
Tihi srčani udar predstavlja značajan zdravstveni izazov, jer često ostaje neprimećen, naročito kod žena srednjih i starijih godina. Ovakvi infarkti nastaju usled nedovoljnog dotoka krvi u srce, a simptomi su često suptilni i lako mogu biti pomešani sa tegobama poput problema sa varenjem, anksioznosti ili jednostavno pripisani procesu starenja. Statistika medicinskih centara pokazuje da čak jedan od pet srčanih udara prođe bez jasnih znakova upozorenja.
Infarkt miokarda, ili srčani udar, dešava se kada se krvni sudovi koji snabdevaju srce zapuše, najčešće zbog nakupljanja masnoća u arterijama, što dovodi do oštećenja srčanog mišića. I dok je kod muškaraca klasičan simptom jak bol u grudima, kod žena su znaci često drugačiji i manje očigledni.
Žene češće doživljavaju atipične simptome – bol u leđima, vilici ili stomaku, neobjašnjiv umor, kratak dah, mučninu, znojenje ili slabost. Ove tegobe se često pripisuju svakodnevnom stresu ili običnom umoru, zbog čega se može desiti da pomoć ne bude potražena na vreme. Pravovremeno prepoznavanje simptoma od suštinske je važnosti, jer brza reakcija može sprečiti trajno oštećenje srca.
Kardiološkinja dr Ana Petrović upozorava: “Kod žena, srčani udar se često javlja bez tipičnog bola u grudima. Umor, bol u leđima ili vilici i mučnina mogu biti jedini znaci. Zato je važno da žene slušaju svoje telo i ne zanemaruju promene koje im nisu uobičajene.”
Tihi infarkti su posebno opasni jer ostavljaju oštećenje na srcu bez jasnih simptoma, pa se često otkriju tek nakon što nastupi ozbiljniji događaj poput jakog infarkta. Ako imate faktore rizika kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, povišene masnoće u krvi ili porodičnu istoriju srčanih bolesti, obratite posebnu pažnju na svaku promenu u svom zdravstvenom stanju.
Ukoliko osetite iznenadnu slabost, vrtoglavicu, bol u leđima, stomaku ili vilici, neobjašnjiv umor ili otežano disanje, odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć. Ne pokušavajte sami da stignete do lekara, jer je svaki minut važan za očuvanje srčanog mišića.
Prevencija igra ključnu ulogu – redovni lekarski pregledi, uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i prestanak pušenja značajno smanjuju rizik od srčanih bolesti. U slučaju sumnje na infarkt, dijagnoza se potvrđuje EKG-om ili ehokardiogramom. Za tačnu dijagnozu i preporuku obavezno se obratite svom lekaru.
