Za mnoge je šoljica kafe prvi jutarnji ritual. Neki je popiju čim otvore oči, dok doručak ostavljaju za kasnije. Ipak, često se postavlja pitanje – da li je zdravo piti kafu na prazan stomak i može li to imati negativan uticaj na organizam? Stručnjaci ističu da odgovor nije isti za sve.

Kafa sadrži kofein, koji može povećati budnost i pomoći da se osećamo razbuđenije. Međutim, način na koji organizam reaguje zavisi od zdravstvenog stanja, osetljivosti na kofein i navika u ishrani.

Može li kafa iritirati želudac?

Kod pojedinih ljudi kafa može podstaći lučenje želudačne kiseline. Zbog toga osobe koje imaju gastritis, refluks ili osetljiv želudac mogu primetiti gorušicu, nelagodnost ili osećaj pečenja kada kafu piju bez hrane.

S druge strane, mnogi ljudi nemaju nikakve tegobe i bez problema godinama piju jutarnju kafu pre doručka.

Da li kafa povećava nivo stresa?

Kofein privremeno povećava budnost jer stimuliše centralni nervni sistem. Kod osoba koje su osetljive na kofein to može izazvati nervozu, ubrzan rad srca ili osećaj napetosti, posebno ako se kafa konzumira u većim količinama.

Zbog toga stručnjaci savetuju da svako obrati pažnju na reakcije sopstvenog organizma.

Da li je bolje prvo doručkovati?

Ako posle jutarnje kafe osećate nelagodnost u stomaku ili gorušicu, doručak pre kafe može biti jednostavno rešenje. Hrana može ublažiti iritaciju želuca kod osoba koje su na to sklone.

Ne postoji univerzalno pravilo koje važi za sve, ali slušanje signala koje telo šalje može biti od velike pomoći.

Koliko kafe je preporučljivo popiti?

Za većinu zdravih odraslih osoba umeren unos kofeina smatra se bezbednim. Stručnjaci često navode da do oko 400 miligrama kofeina dnevno, što odgovara približno tri do četiri šoljice kafe u zavisnosti od vrste napitka, uglavnom ne predstavlja problem za većinu ljudi.

Trudnice, osobe sa određenim zdravstvenim problemima ili oni koji su posebno osetljivi na kofein trebalo bi da se pridržavaju preporuka svog lekara.

Kada bi trebalo izbegavati kafu na prazan stomak?

Ako imate česte tegobe poput gorušice, gastritisa, refluksa ili bolova u želucu, kafa pre doručka može pogoršati simptome. U tom slučaju korisno je razgovarati sa lekarom o navikama u ishrani i unosu kofeina.

Takođe, ako primetite da vam kafa izaziva drhtavicu, nervozu ili lupanje srca, razmislite o smanjenju količine ili promeni vremena kada je pijete.

Ne postoji isti odgovor za sve

Pitanje da li je zdravo piti kafu na prazan stomak nema jednoznačan odgovor. Dok neki ljudi nemaju nikakve tegobe, kod drugih ova navika može izazvati neprijatne simptome.

Najvažnije je da pratite kako vaš organizam reaguje. Ako vam kafa prija i ne izaziva smetnje, verovatno nema razloga za zabrinutost. Ukoliko se javljaju tegobe, razgovor sa lekarom može pomoći da pronađete rešenje koje odgovara upravo vama.

Hormonske promene, loše navike i pogrešne vežbe često produžavaju bol u vratu kod žena, ali postoje rešenja

Sve više žena širom Evrope suočava se sa problemom kao što je bol u vratu kod žena, a istraživanja pokazuju da skoro polovina odraslih oseća tegobe ovog tipa. Najčešće se bol javlja kod žena u srednjim godinama, naročito tokom menopauze, kada hormonske promene dodatno opterećuju mišiće i zglobove. Međutim, mnoge žene primete da se simptomi pogoršavaju tokom perioda stresa ili nakon dugog sedenja ispred računara. Zbog toga je važno prepoznati uzroke i naučiti kako olakšati svakodnevni život.

Kako hormoni i svakodnevne navike utiču na bol u vratu kod žena

Osim hormonskih promena, bol u vratu kod žena često izazivaju loše navike, kao što su pogrbljeno sedenje ili neodgovarajući jastuk. S druge strane, pad nivoa estrogena u menopauzi čini mišiće i zglobove osetljivijima. Takođe, iscrpljenost i napetost često povećavaju osećaj ukočenosti. Zbog toga se kod mnogih žena javlja i glavobolja ili zatezanje u vilici. Te navike, zajedno sa lošim položajem tela, mogu produžiti bol i otežati oporavak.

Zašto pogrešne vežbe mogu pogoršati bol u vratu kod žena

Poznati terapeut za bol Roland Libšer-Braht savetuje ženama da izbegavaju snažne i nagle pokrete vrata. On ističe: „Zaboravite snažno kruženje glavom. Takvi pokreti mogu previše opteretiti zglobove i diskove, pa čak izazvati uklještenje nerva ili pojačati ukočenost.” Umesto toga, preporučuje blago naginjanje glave na stranu, lagano okretanje samo do osećaja zatezanja i spuštanje brade ka grudima bez forsiranja. Pored toga, tvrdi jastuci ili valjci za vrat često dodatno pogoršavaju stanje, iako na prvi pogled deluju korisno.

Praktični saveti za olakšanje bola u vratu kod žena

Najvažniji korak je izbor odgovarajućeg jastuka. On mora podržavati prirodan oblik kičme i prilagoditi se telu. „Ne žalite novca za kvalitetan jastuk, jer trećinu života provodimo u krevetu”, kaže Roland Libšer-Braht. Osim toga, treba pripaziti na položaj tela tokom dana. Monitor računara postavite u visinu očiju, a svakih sat vremena ustanite i istegnite se. Takođe, blage vežbe i relaksacija mogu pomoći ženama u menopauzi, kada hormonski disbalans pojačava bol. Na taj način, svakodnevna rutina doprinosi smanjenju tegoba i boljoj pokretljivosti.

Kada potražiti stručnu pomoć zbog bola u vratu kod žena

Na kraju, uporan ili jak bol u vratu kod žena zahteva pregled kod lekara. Ako primetite trnjenje ruku, slabost ili glavobolju koja ne prolazi, obavezno se obratite stručnjaku. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Velika studija otkriva da svakodnevni izbori imaju veći uticaj na zdravlje žena od genetike

Novo opsežno istraživanje iz Velike Britanije donosi važne informacije za žene koje brinu o zdravlju i starenju. Naučnici sa Harvard/MGH Centra za genomiku i zdravlje analizirali su podatke pola miliona osoba. Glavni cilj bio je da utvrde koliko životne navike i okruženje utiču na starenje u poređenju sa genetikom. Rezultati jasno pokazuju da nove navike mogu usporiti starenje više od naslednih gena. Zbog toga je promena svakodnevnih izbora važnija nego što se ranije mislilo. Istraživanje je obuhvatilo 165 faktora iz svakodnevnog života i 22 bolesti koje se često javljaju sa godinama. Pre svega, žene koje žele da preduprede zdravstvene probleme sada znaju da okruženje i navike objašnjavaju čak 17 odsto rizika od smrti. S druge strane, uticaj naslednih gena iznosi manje od 2 odsto.

Životne navike više utiču na starenje od genetike kod žena

Međutim, istraživači su otkrili da navike poput ishrane, aktivnosti, kvaliteta sna i izloženosti štetnim materijama imaju ogroman značaj za biološko starenje. Osim toga, okruženje — uključujući zagađenje i stres — ima veći uticaj nego što su mnogi pretpostavljali. Na taj način, žene dobijaju više kontrole nad svojim zdravljem nego što su ranije imale. Dr Cornelia van Duijn, profesorka sa Univerziteta Oksford, ističe: „Životne navike više utiču na starenje od genetike. Ekološki faktori objašnjavaju 17 odsto varijacija u riziku od smrti, dok geni čine manje od 2 odsto.”

Praktične posledice za zdravlje žena

Zapravo, ove informacije donose ohrabrenje za žene koje su zabrinute zbog porodične istorije bolesti. Ako neko u porodici ima dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) ili kardiovaskularne probleme, ipak postoji mnogo prostora za pozitivne promene. Pored toga, male izmene u svakodnevici mogu znatno poboljšati kvalitet i dužinu života. „Naše okruženje i izbori koje pravimo svakog dana imaju daleko veći uticaj nego što se dugo smatralo“, naglašava dr M. Austin Argentieri iz Harvard/MGH Centra. On savetuje žene da mogu smanjiti rizik od bolesti promenom navika.

Kako uvesti nove navike koje usporavaju starenje

Kao rezultat, stručnjaci preporučuju uravnoteženu ishranu, redovno kretanje i dobar san. Takođe, izbegavanje duvanskog dima i zagađenja može dodatno smanjiti rizik od bolesti. Međutim, svaka žena treba da se posavetuje sa svojim lekarom, pogotovo ako već ima hronične bolesti ili koristi terapiju. Na kraju, razgovor sa lekarom može pomoći u izboru najboljih preventivnih strategija. Male promene u načinu života mogu doneti velike koristi za zdravlje i usporiti proces starenja. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.