Žene sa dijagnozom multiple skleroze mogu smanjiti rizik od relapsa kroz svakodnevnu brigu i podršku okoline

Žene u reproduktivnom dobu često se suočavaju sa izazovima koje donosi multipla skleroza (hronična bolest mozga i kičmene moždine). Multipla skleroza i strah od relapsa su teme koje zabrinjavaju mnoge, posebno jer bolest može imati nepredvidiv tok. U Srbiji, kao i širom Evrope, žene su češće pogođene ovom dijagnozom. Međutim, savremena terapija i rana dijagnostika omogućavaju bolju kontrolu simptoma i smanjenje rizika od ozbiljnih pogoršanja.

Multipla skleroza najčešće pogađa žene između 20. i 40. godine, u periodu kada mnoge planiraju porodicu ili razvijaju karijeru. Zbog toga je važno prepoznati prve simptome, kao što su umor, osećaj slabosti, problemi sa vidom ili trnjenje. Na kraju, svaka žena može da preduzme određene korake i tako utiče na tok bolesti.

Multipla skleroza i strah od relapsa u svakodnevnom životu

Multipla skleroza i strah od relapsa često utiču na samopouzdanje i planove za budućnost. Relaps (pogoršanje simptoma koje traje najmanje 24 sata) ne mora biti neizbežan. Takođe, neki simptomi mogu biti privremeni i povezani sa stresom, infekcijama ili povišenom temperaturom. Ove situacije nazivamo pseudorelapsima, jer se stanje brzo normalizuje nakon nestanka uzroka.

Međutim, pravi relaps zahteva procenu i lečenje kod neurologa. S druge strane, rana reakcija i dobra saradnja sa lekarom donose bolje šanse za očuvanje funkcionalnosti. Pre svega, važno je razlikovati prolazne smetnje od ozbiljnog pogoršanja koje zahteva terapiju.

Kako žene mogu smanjiti rizik od relapsa

Redovno uzimajte propisanu terapiju i ne preskačite kontrole. Tako lekar može na vreme prilagoditi lečenje i smanjiti rizik od relapsa. Osim toga, pazite na opšte zdravlje i izbegavajte infekcije, posebno urinarnog trakta, jer one mogu izazvati pogoršanje simptoma.

Pored toga, birajte ishranu bogatu voćem, povrćem i integralnim žitaricama. Prilagodite fizičku aktivnost svojim mogućnostima – šetnja, lagane vežbe ili joga mogu pomoći u održavanju snage i ravnoteže. Na kraju, redovan san i upravljanje stresom igraju važnu ulogu u kontroli bolesti.

Prijatelji, porodica i stručnjaci za mentalno zdravlje mogu biti ključni izvor podrške. Zbog toga, ne oklevajte da tražite pomoć kada osećate zabrinutost ili anksioznost. Štaviše, informisanost i otvorena komunikacija sa okolinom olakšavaju prihvatanje dijagnoze i svakodnevne izazove.

Izjave stručnjaka i važnost ranog prepoznavanja relapsa

Prema rečima dr Tise Travica-Kojadinović, specijaliste neurologije: „Cilj lečenja je da se smanji aktivnost bolesti, spreče novi relapsi i očuvaju neurološke funkcije što je duže moguće.”

Ipak, na svaki novi simptom koji traje duže od 24 sata, a nije vezan za temperaturu ili infekciju, treba odmah obavestiti neurologa. „Svaki novi simptom koji traje duže od 24 sata, a nije vezan za temperaturu ili infekciju, treba prijaviti lekaru“, naglašava dr Tisa Travica-Kojadinović.

Redovne kontrole magnetnom rezonancom pomažu u praćenju aktivnosti bolesti. Tempo i težina simptoma zavise od tipa bolesti, prethodnih relapsa, odgovora na terapiju i opšteg zdravlja.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Nova studija iz Oksforda savetuje ženama da izbegavaju napitke iznad 60°C zbog oštećenja jednjaka

Novo istraživanje sa Univerziteta u Oksfordu donosi važne informacije o tome kako pijenje veoma vruće kafe može uticati na zdravlje žena. Ključna tema je pijenje veoma vruće kafe i njegov uticaj na rizik od raka jednjaka (malignitet dela tela kroz koji hrana odlazi u želudac). Studija je objavljena u časopisu International Journal of Cancer. Naučnici su pratili navike odraslih osoba, a posebno su analizirali koliko često i na kojoj temperaturi ispijaju kafu i druge tople napitke.

Veoma je važno istaći da žene češće osećaju nelagodnost pri konzumiranju vrelih napitaka. Istraživači su naglasili da napici iznad 60 stepeni Celzijusa mogu oštetiti sluzokožu jednjaka. Kao rezultat, ponovljeno izlaganje visokim temperaturama može povećati rizik od razvoja raka jednjaka. Međutim, konzumacija tople, ali ne i vrele kafe, ne nosi isti rizik. Zbog toga je preporučljivo birati napitke koji su prijatno topli, a ne vreli.

Kako prepoznati rizičnu temperaturu napitka

Na osnovu istraživanja, nije potrebno koristiti termometar kod kuće da biste znali kada je napitak previše vruć. Ako kafa peče jezik ili usne, najbolje je sačekati nekoliko minuta i pustiti je da se prohladi. Osim toga, napici na temperaturi nižoj od 60 stepeni Celzijusa smatraju se bezbednijim za jednjak.

Takođe, žene koje često biraju vruće napitke treba da obrate pažnju na znakove nelagodnosti poput peckanja ili bola pri gutanju. S druge strane, ako primetite upornu bol ili otežano gutanje, obavezno se obratite lekaru. Na taj način možete na vreme sprečiti ozbiljnije posledice.

Pijenje veoma vruće kafe i praktične preporuke za žene

Keren Papier, PhD, nutricionistkinja i autorka studije, ističe: „Naše istraživanje pokazuje da postoji ubedljiva veza između konzumiranja veoma vrućih napitaka i povećanog rizika od raka jednjaka.“

Sa druge strane, dr Cindy Pabon, onkološkinja, navodi: „Ne savetujemo da prestanete da uživate u toploj kafi, već da obratite pažnju na temperaturu. Sačekajte da se napitak ohladi pre nego što ga popijete.“

Zbog toga je preporučljivo izabrati toplu, a ne vrelu kafu ili čaj. Kada naručujete napitak iz kafića ili ga pripremate kod kuće, pustite ga da odstoji nekoliko minuta. Ako volite ledenu kafu, ovaj izbor može biti još bezbedniji za vaš jednjak. Pored toga, pratite svoje telo i obratite pažnju na bilo kakve promene pri gutanju ili nelagodnost.

Na kraju, važno je znati da pijenje veoma vruće kafe nije jedini faktor rizika za rak jednjaka. Međutim, jednostavna promena navike — sačekati da se napitak prohladi — može smanjiti potencijalnu štetu. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Velika studija otkriva kako kvalitetan REM san može zaštititi mozak i srce žena kroz godine

REM faza sna smanjuje rizik od demencije i bolesti srca kod žena, pokazuje novo istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji i Kini. Naučnici su tokom devet godina pratili više od 95.000 odraslih osoba kako bi otkrili kako kvalitet sna utiče na zdravlje. Ključna tema ovog istraživanja je zdravlje žena, jer su one često izložene poremećajima sna zbog stresa ili hormonskih promena. Kao rezultat, duže trajanje REM faze sna povezano je sa nižim rizikom od ozbiljnih bolesti. Istraživači su otkrili da žene sa više REM sna imaju 46% manji rizik od demencije i 26% manji rizik od srčane insuficijencije (oslabljena funkcija srca). Štaviše, rizik od Parkinsonove bolesti je manji i do 80% kod onih koje više vremena provedu u REM fazi.

Zašto je REM faza sna važna za žene srednjih godina

REM faza sna je period kada najintenzivnije sanjamo. Počinje oko 90 minuta nakon što zaspimo i ponavlja se nekoliko puta tokom noći. Međutim, ona čini samo 20 do 25% ukupnog vremena sna. Pre svega, kvalitet REM sna je važniji od same dužine sna. Osim toga, žene koje spavaju manje od pet sati dnevno izložene su povećanom riziku od preko 30 zdravstvenih problema. S druge strane, redovan i kvalitetan san doprinosi zdravlju mozga, boljoj memoriji i smanjenju anksioznosti. Zbog toga, stručnjaci preporučuju ženama da obrate pažnju na svoj ritam spavanja i izbegavaju često buđenje tokom noći.

REM faza sna smanjuje rizik od demencije kod žena

REM faza sna smanjuje rizik od demencije kod žena, a to potvrđuju i rezultati studije. Žene često primećuju smetnje sa koncentracijom i pamćenjem kada im nedostaje kvalitetnog sna. Takođe, nemiran san može povećati rizik od anksioznosti i zavisnosti od lekova. Štaviše, istraživanje pokazuje da kvalitetan san može pomoći u prevenciji čak 83 različite bolesti, uključujući dijabetes tipa 2 (bolest gde telo ne koristi insulin pravilno) i kliničku depresiju (dugotrajna tuga i gubitak interesa).

Praktični saveti: kako produžiti REM fazu sna i zaštititi zdravlje

Da bi produžile REM fazu sna, žene bi trebalo da održavaju redovan raspored odlaska na spavanje. Osim toga, izbegavanje korišćenja ekrana i kofeina u večernjim satima doprinosi mirnijem snu. Pored toga, preporučuje se mirna rutina pre spavanja i izbegavanje preuranjenog buđenja. Na kraju, svaka mala promena koja poboljšava kvalitet sna može imati dugoročan pozitivan uticaj na zdravlje.

Dr Ivana Vušković naglašava važnost sna: „REM faza sna je dragocena za mozak i srce. Redovan i miran san može značajno smanjiti rizik od demencije i srčanih bolesti.” Takođe, ona dodaje: „Svaka promena koja poboljšava kvalitet sna, čak i za 30 minuta, može imati veliki uticaj na dugoročno zdravlje.”

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.