Nove medicinske smernice preporučuju promenе navika pre terapije lekovima kod žena od 65 do 79 godina bez dodatnih faktora rizika.

Kod starijih žena često se javlja povišen krvni pritisak, ali najnovije preporuke stručnjaka donose važnu promenu: nije svaka žena starija od 65 godina sa blagim oblikom hipertenzije automatski kandidatkinja za lečenje lekovima. Nova pravila podvlače značaj ukupnog zdravstvenog profila, a ne samo starosne dobi.

Prema velikom istraživanju objavljenom u međunarodnom medicinskom časopisu, otprilike 11 odsto žena između 65 i 79 godina sa prvim stepenom hipertenzije (pritisak između 130–139 sa 80–89 mmHg) može odložiti terapiju lekovima, ukoliko nema dodatne faktore rizika. To se odnosi na žene koje ne puše, nemaju dijabetes tipa 2, zdrav nivo holesterola i održavaju normalnu telesnu težinu.

Vodeća medicinska udruženja, uključujući Američko udruženje za srce i Američki koledž za kardiologiju, naglašavaju da starost više ne treba da bude jedini kriterijum za početak terapije. Umesto toga, lekari procenjuju individualni rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara u narednoj deceniji.

Kod žena sa blagim povišenjem pritiska, prva preporuka jeste promena životnih navika: ishrana bogata voćem i povrćem, povećanje fizičke aktivnosti, smanjenje unosa soli i redovno praćenje pritiska kod kuće. Lekovi se uvode samo ako se vrednosti ne poboljšaju ili ako postoje dodatni faktori rizika.

Dr Jasmina Petrović, kardiolog, naglašava: “Novi pristup omogućava da lekove dobiju one žene koje će od terapije imati najviše koristi, dok ostale mogu bezbedno da pokušaju sa zdravijim stilom života. Važno je da svaka pacijentkinja ima individualni plan, jer ne postoji univerzalno rešenje.”

Važno je napomenuti da odluku o terapiji uvek treba doneti u saradnji sa izabranim lekarom. Samostalno započinjanje ili prekidanje terapije nije preporučljivo. Sve žene koje brinu o svom pritisku treba da se posavetuju sa stručnjakom, urade osnovne analize i razgovaraju o rizicima i najboljim rešenjima za svoje zdravlje.

Sve više žena koristi vijagru kao podršku u lečenju Raynaudovog fenomena, posebno kod izraženih tegoba

Raynaudov fenomen je poremećaj cirkulacije koji pogađa do pet odsto populacije, a žene su mu izložene čak devet puta češće od muškaraca, uglavnom u mlađoj i srednjoj dobi. Ova bolest izaziva sužavanje krvnih sudova na prstima ruku i nogu, što dovodi do osećaja hladnoće, promene boje kože, utrnulosti i trnaca. Kod težih slučajeva mogu se javiti rane ili promrzline. Iako je vijagra prvenstveno poznata kao lek za erektilnu disfunkciju kod muškaraca, poslednjih godina lekarima se sve češće obraćaju žene koje žele da koriste ovaj lek zbog Raynaudovog fenomena. Vijagra deluje tako što širi krvne sudove i tako poboljšava protok krvi, što može pomoći u ublažavanju simptoma hladnoće i bola u ekstremitetima. Dr Keli Džonson-Arbor, toksikološkinja, ističe: “Vijagra može da poboljša cirkulaciju kod osoba sa Raynaudovim fenomenom, ali nije preporučena kao prva linija terapije.” Ona naglašava da se ovaj lek obično koristi kada standardne terapije ne daju rezultate, naročito kod težih oblika bolesti. Raynaudov fenomen može biti primarni (blaži oblik koji se javlja samostalno) ili sekundarni (povezan sa drugim bolestima, često autoimunim, i tada je ozbiljniji). Simptomi uključuju bledu ili plavičastu boju prstiju, ukočenost i bol prilikom izlaganja hladnoći ili stresu, a u težim slučajevima mogu nastati i ulkusi ili gangrena. Dr Džejmi Alan, profesorka farmakologije, naglašava: “Odluku o upotrebi vijagre donosi lekar na osnovu individualne procene, posebno ako su simptomi izraženi i značajno remete svakodnevni život.” Takođe, važno je voditi računa o mogućim nuspojavama, kao što su glavobolja, vrtoglavica ili problemi sa varenjem. Ženama koje imaju Raynaudov fenomen savetuje se da izbegavaju hladnoću, nose tople rukavice i obuću i prestanu sa pušenjem. Ukoliko su simptomi izraženi, treba se obratiti lekaru koji može preporučiti odgovarajuću terapiju, uključujući lekove za širenje krvnih sudova. Napomena: Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se konsultujte sa lekarom.

Simptomi slični gripu često ostaju neprepoznati, a najugroženiji su deca, stariji i osobe sa slabijim imunitetom

Sa dolaskom toplijih dana, mnoge žene primećuju da kijanje, kašalj, umor i povišena temperatura traju duže nego što je uobičajeno za sezonu gripa. Stručnjaci skreću pažnju na humani metapneumovirus (HMPV), koji se sve češće javlja i izaziva simptome gotovo identične prehladi ili gripu. Ovaj virus može biti posebno nepovoljan za decu, starije osobe i one sa oslabljenim imunitetom, a često ga ljudi zamene za produženu gripu.

Simptomi infekcije HMPV-om uključuju povišenu temperaturu, uporan kašalj, začepljen nos, bol u grlu i izražen umor. Infektolog dr Milena Petrović ističe: “Ovaj virus je godinama prisutan, ali se retko testira, pa ga mnogi i ne prepoznaju. Najčešće ga viđamo na kraju zime i u ranoj fazi proleća, kada se očekuje da respiratorne infekcije jenjavaju.”

Žene koje se brinu o zdravlju dece i starijih članova porodice treba da obrate pažnju ako simptomi traju duže od uobičajene prehlade. Kod većine osoba, infekcija prolazi bez komplikacija, ali kod dece, starijih i osoba sa hroničnim bolestima postoji rizik od razvoja upale pluća, bronhitisa ili pogoršanja astme. Dr Petrović upozorava: “Ako se simptomi pogoršavaju ili traju duže od desetak dana, posebno ako se javi otežano disanje, treba se obratiti lekaru.”

HMPV se prenosi kapljično – putem kijanja, kašljanja ili dodirom kontaminiranih površina. Zaražena osoba može preneti virus i do dve nedelje, što olakšava širenje u porodici, vrtićima i na radnim mestima. Preporučuje se redovno pranje ruku, često provetravanje prostorija i izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju respiratorne simptome.

Za ovaj virus ne postoji vakcina niti specifična terapija. Lečenje se bazira na odmoru, unosu tečnosti i simptomatskoj terapiji (snižavanje temperature, inhalacije, lagana ishrana). Antibiotici nisu preporučeni, jer HMPV nije bakterija. “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru”, naglašava dr Petrović.

Prevencija, održavanje higijene i pravovremena konsultacija sa lekarom najvažniji su za očuvanje zdravlja porodice u ovom periodu godine, posebno za žene koje vode računa o najosetljivijim članovima domaćinstva.