Novo istraživanje pokazuje da žene koje hodaju brže imaju manji rizik od gubitka pamćenja i kognitivnog pada

Nova studija otkriva važnu vezu između brzina hoda i zdravlja mozga kod žena starijih od 80 godina. Pre svega, istraživači su pratili nekoliko hiljada žena kako bi utvrdili da li brzina hoda može ukazati na opasnost od kognitivnog pada (poteškoće sa pamćenjem i razmišljanjem). Rezultati pokazuju da žene koje prirodno hodaju brže imaju oko 50 odsto manji rizik od gubitka pamćenja u poređenju sa onima koje hodaju sporije. Ovaj nalaz ima veliki značaj jer mnoge žene žele da zadrže samostalnost i mentalnu bistrinu u starijem dobu.

Pored toga, studija je objavljena u uglednom medicinskom časopisu. Istraživači su podelili učesnice u dve grupe: „super hodačice“, koje su zadržale brzinu hoda i nakon osamdesete, i žene koje su sa godinama usporile. Kao rezultat, žene iz prve grupe su bolje prolazile na testovima pažnje i pamćenja. Međutim, kod onih koje su usporile, rizik od kognitivnih problema bio je dvostruko veći.

Brzina hoda može otkriti zdravlje mozga kod starijih žena

Način na koji neko hoda zahteva složenu saradnju tela i mozga. Osim toga, mozak mora da upravlja ravnotežom, pokretima i radom mišića. Takođe, hodanje je pokazatelj kako mozak funkcioniše svakodnevno. Kada dođe do promena u mozgu, često se među prvim simptomima javlja sporiji hod. Zbog toga, stručnjaci smatraju da brzina hoda može biti rani znak promena u mentalnim sposobnostima.

Štaviše, ranija istraživanja sugerišu da redovno kretanje i mentalna aktivnost povećavaju neuroplastičnost (sposobnost mozga da se prilagođava i stvara nove veze). Na taj način, žene mogu ojačati svoju kognitivnu rezervu, što znači da lakše zadržavaju pamćenje tokom godina, čak i kada dođe do prvih oštećenja.

Kako prepoznati promene i šta možete da učinite

Ipak, važno je obratiti pažnju na promene u svakodnevnom hodu. Ako primetite da vam je hod postao sporiji bez jasnog razloga, to može biti signal za proveru zdravlja mozga. Pre svega, savetuje se redovna fizička aktivnost, šetnje i vežbe za ravnotežu. Osim toga, važno je negovati mentalnu aktivnost kroz druženje, čitanje ili rešavanje zagonetki.

Profesor neurologije dr Džo Vergese navodi: „Osobe starije od 80 godina koje zadrže brz hod imaju oko 50 odsto manji rizik od gubitka pamćenja.“ Ova izjava dodatno potvrđuje značaj održavanja fizičke aktivnosti u poznijim godinama.

Na kraju, imajte na umu da namerno ubrzavanje hoda ne mora sprečiti razvoj demencije, ali može ukazati na to da vaš mozak još uvek dobro funkcioniše. Ako primetite promene u brzini hoda ili pamćenju, obavezno se obratite svom lekaru radi saveta i procene.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Dijabetes je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti današnjice, a stručnjaci upozoravaju da veliki broj ljudi godinama ne zna da ga ima. Razlog je jednostavan – prvi simptomi često su blagi, razvijaju se postepeno i lako se mogu pripisati umoru, stresu ili svakodnevnim obavezama.

Prema procenama zdravstvenih stručnjaka, rano otkrivanje dijabetesa može značajno doprineti uspešnijem lečenju i smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija. Upravo zbog toga važno je obratiti pažnju na signale koje organizam šalje.

Jedan od najčešćih simptoma jeste pojačana žeđ. Osobe sa dijabetesom često osećaju potrebu da piju mnogo više tečnosti nego ranije, a istovremeno imaju i učestalo mokrenje. To se događa zato što organizam pokušava da izbaci višak glukoze putem urina.

Još jedan znak koji se često zanemaruje jeste stalni osećaj umora. Iako osoba dovoljno spava i odmara se, organizam ne koristi glukozu na pravilan način, pa ćelije ne dobijaju dovoljno energije. Zbog toga se javlja iscrpljenost koja ne prolazi ni nakon odmora.

Neočekivan gubitak telesne težine takođe može biti jedan od simptoma, posebno kod dijabetesa tipa 1, ali se može javiti i kod drugih oblika bolesti. Ukoliko kilogrami nestaju bez promene ishrane ili povećane fizičke aktivnosti, preporučuje se razgovor sa lekarom.

Zamagljen vid još je jedan simptom koji mnogi povezuju sa umorom ili dugotrajnim gledanjem u ekran. Međutim, promene nivoa šećera u krvi mogu privremeno uticati na vid, pa se ovaj znak ne bi smeo zanemariti, naročito ako se javlja često.

Stručnjaci upozoravaju i na sporije zarastanje rana. Posekotine, ogrebotine ili manje povrede koje dugo ne prolaze mogu biti posledica povišenog nivoa šećera u krvi, koji utiče na cirkulaciju i sposobnost organizma da se oporavi.

Pored toga, učestale infekcije kože, desni ili urinarnog trakta mogu biti jedan od pokazatelja da je potrebno uraditi dodatne analize. Kod nekih osoba javlja se i trnjenje ili utrnulost šaka i stopala, što može ukazivati na promene na nervima povezane sa dugotrajnim povišenim šećerom.

Lekari naglašavaju da prisustvo jednog ili više ovih simptoma ne znači nužno da osoba ima dijabetes. Isti simptomi mogu imati i druge uzroke, ali predstavljaju dovoljan razlog da se obavi pregled i, po potrebi, uradi analiza nivoa glukoze u krvi.

Najvažnije je ne odlagati odlazak kod lekara ukoliko tegobe traju ili se pogoršavaju. Redovne preventivne kontrole, uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i održavanje zdrave telesne težine mogu imati važnu ulogu u očuvanju zdravlja i smanjenju rizika od razvoja dijabetesa.

Prepoznavanje prvih simptoma na vreme može napraviti veliku razliku. Zato stručnjaci poručuju da je bolje obaviti jednostavan pregled i otkloniti sumnju nego zanemariti znakove koje telo šalje.

Stručnjaci otkrivaju kako jednostavne promene u ishrani mogu pomoći jetri bez skupih tretmana

Sve više žena danas traži efikasne, ali prirodne načine da očuvaju zdravlje jetre. Pre svega, jetra igra ključnu ulogu u filtriranju štetnih materija iz tela i zaštiti čitavog organizma. Zbog savremenog tempa života, često je izložena stresu, lošoj ishrani i agresivnim dijetama. Kao rezultat, mnoge žene osećaju umor, nelagodnost ili blaže poremećaje varenja, pa traže rešenja koja su dostupna i sigurna. Fokus ključnog pojma „beli luk kao prirodna podrška zdravlju jetre“ privukao je pažnju nutricionista koji ističu da je ova namirnica iz kuhinje odličan izbor za svakodnevnu prevenciju.

Beli luk kao prirodna podrška zdravlju jetre: kako deluje

Naučna istraživanja pokazuju da beli luk sadrži snažne bioaktivne komponente, kao što su alicin i dialil disulfid. Ove supstance pomažu u smanjenju upala i oksidativnog stresa (oštećenja ćelija usled štetnih materija). Takođe, prema rečima Katherine M. Patton, nutricionistkinje, „sjeckanjem, drobljenjem ili žvakanjem sirovog belog luka oslobađa se znatno više alicina nego tokom kuvanja“. Štaviše, redovno dodavanje belog luka u ishranu može smanjiti nakupljanje masnoća u jetri, što je posebno važno za žene sa metaboličkim problemima.

Pored toga, način pripreme igra veliku ulogu u koristi koju ćete imati. Naime, sirov beli luk ima jače dejstvo, ali kod nekih žena može izazvati blage tegobe, poput žgaravice ili nadimanja. Međutim, umerena količina u jelima najčešće ne izaziva neprijatnosti.

Praktični saveti za žene koje žele zdravlju jetre

Ako želite da iskoristite beli luk kao prirodnu podršku zdravlju jetre, važno je da ga uvedete postepeno. Takođe, kombinujte ga sa raznovrsnom ishranom bogatom povrćem i zdravim mastima. Osim toga, žene koje uzimaju lekove za razređivanje krvi, poput varfarina ili aspirina, moraju biti oprezne. Beli luk može pojačati dejstvo ovih lekova i povećati rizik od neželjenih reakcija.

Na kraju, pre upotrebe suplemenata na bazi belog luka, posavetujte se sa svojim lekarom. Suplementi sadrže veće koncentracije aktivnih supstanci i mogu imati jače efekte. Važno je znati da nijedna namirnica nije čudesno rešenje. Međutim, uključivanje belog luka u svakodnevnu ishranu uz pažljivo praćenje sopstvenog zdravlja može postati vaš jednostavan saveznik za jetru.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.