Novo istraživanje pokazuje da žene u poznim godinama mogu zadržati odlično pamćenje zahvaljujući obnovi moždanih ćelija
Najnovija naučna otkrića donose ohrabrujuće vesti za sve žene koje brinu o mentalnom zdravlju u starosti – mozak ima sposobnost obnavljanja čak i nakon 80. godine života. Posebno istaknuto u ovom istraživanju je da žene u ovom životnom dobu mogu imati izuzetno očuvano pamćenje, što se objašnjava povećanom regeneracijom moždanih ćelija.
Istraživači su posmatrali posebnu grupu nazvanu „SuperAgeri” – osobe starije od 80 godina čije su mentalne sposobnosti iznad proseka, čak i u poređenju sa mlađim odraslima. Rezultati su pokazali da mozak ovih pojedinaca stvara dvostruko više novih neurona nego što je to slučaj kod većine starijih ljudi, a čak 2,5 puta više u odnosu na osobe sa Alchajmerovom bolešću. Ovaj podatak je posebno važan za žene, koje su češće pogođene promenama u pamćenju tokom starosti.
Većina novih moždanih ćelija pojavljuje se u hipokampusu, delu mozga zaduženom za formiranje i skladištenje novih uspomena. Prema rečima dr Ane Petrović, neurološkinje, „Očuvanje mladih neurona u hipokampusu daje mozgu fleksibilnost i otpornost na zaboravljanje”. Ove ćelije se brže povezuju sa postojećim moždanim mrežama, omogućavajući da se dobro pamćenje održi i u poznim godinama.
Kod SuperAgera su uočene i druge prednosti – značajno manji broj tau zapetljaja povezanih sa Alchajmerom, kao i deblji i očuvaniji delovi mozga koji su zaduženi za pažnju i motivaciju, čak i u poređenju sa mlađim osobama. Veliki i zdravi neuroni pronađeni su u entorinalnom korteksu, važnom za pamćenje, i to u nekim slučajevima veći nego kod ljudi u tridesetim godinama.
Da bi neko bio prepoznat kao SuperAger, neophodno je da ima više od 80 godina i postigne izuzetne rezultate na testovima pamćenja, posebno onih vezanih za svakodnevne događaje. Interesantno je da ovakav mozak nije isključivo rezultat visokog koeficijenta inteligencije, već je kombinacija genetike i životnih navika. Mnoge žene iz ovih grupa su i dalje vrlo društveno aktivne, bave se čitanjem, volontiranjem i učenjem novih veština, što ima pozitivan efekat na mozak.
Dr Petrović savetuje: „Redovno mentalno angažovanje, održavanje društvenih kontakata i učenje novih veština mogu doprineti očuvanju pamćenja”. Ona naglašava i važnost brige o hroničnim bolestima poput dijabetesa ili srčanih problema za dugoročno zdravlje mozga.
Istraživanje je korišćenjem napredne tehnologije izdvojilo dve ključne vrste ćelija: CA1 neurone, od suštinskog značaja za skladištenje i prisjećanje sećanja, i astrocite, koji podržavaju funkciju neurona i regulišu snabdevanje mozga krvlju.
Kako bi žene sačuvale mentalnu vitalnost u starosti, preporučuje se učenje novih stvari, negovanje društvenih veza, redovna fizička aktivnost i kontrola hroničnih bolesti. Ako primetite smetnje u pamćenju, obavezno se obratite lekaru za stručnu procenu i savet.
