Doktorka Snežana Bašić otkriva male korake koji mogu značajno poboljšati zdravlje srca kod žena svih generacija
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti među ženama u Srbiji, a promena životnih navika i ishrane ima ključnu ulogu u prevenciji. Doktorka Snežana Bašić, internista kardiolog sa čak 40 godina iskustva, savetuje da i najmanje promene u svakodnevici mogu napraviti veliku razliku, naročito kod žena srednjih godina i starijih.
Prema rečima doktorke Bašić, važno je pažljivo birati namirnice koje unosite. Ona navodi: “Nikada ne bih kupila ceđeni nar ili paradajz u flaši. Ne znate kakvog je kvaliteta voće koje je neko drugi cedio, niti da li sadrži štetne materije. Mnogo je sigurnije i zdravije da to uradite sami kod kuće.” Takođe upozorava da industrijski prerađeni proizvodi mogu sadržati plesni koje ugrožavaju zdravlje.
Jedan od njenih glavnih saveta je da voće treba jesti u celom obliku, jer su vlakna izuzetno važna za varenje i smanjenje holesterola. „Kada ljuštite pomorandžu, nemojte uklanjati bele trakice – u njima su vlakna koja pomažu vašem organizmu“, kaže doktorka. Dodaje i da bi povratak jednostavnim navikama iz vremena naših baka mogao doprineti dugovečnosti i boljem zdravlju.
Redovno proveravanje krvne slike i lipidnog statusa savetuje i mlađim ženama, jer je, prema njenim rečima, gojaznost u porastu čak i kod dece. “Nekada su sistematski pregledi bili obavezni, danas to često zaboravljamo. Kontrola holesterola i šećera u krvi treba da bude redovna, a gornje granice holesterola nisu jedini pokazatelj rizika za srce”, ističe ona.
Posebnu pažnju skreće na proizvode koji se reklamiraju kao zdravi, poput industrijskog “grčkog jogurta”. Često sadrži palmino ulje i skrob, što ga čini bitno drugačijim od pravog jogurta od mleka. Preporučuje i da ne izbacujete prirodni med iz ishrane, jer on sadrži korisne supstance koje jačaju imunitet.
Za žene koje žele da sačuvaju zdravlje srca, doktorka Bašić savetuje povratak jednostavnim obrocima, više svežeg voća i povrća, izbegavanje industrijske hrane i redovne šetnje ili fizičku aktivnost. “Osvrnite se na način života svojih baka i deka, oni su znali šta znači zdrava ishrana i dugovečnost”, poručuje doktorka Bašić.
Za preciznu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.
