Hormonska neravnoteža utiče na raspoloženje, koncentraciju i svakodnevni život – prepoznajte prve simptome na vreme

Poremećaji rada štitne žlezde, kao što su hipotireoza i hipertireoza, sve su učestaliji među ženama raznih godina. Štitna žlezda, koja se nalazi u predelu vrata, ima ključnu ulogu u lučenju hormona važnih za mnoge procese u organizmu, uključujući i mentalno zdravlje. Kada dođe do poremećaja njenog rada, osim fizičkih simptoma, često se javljaju izražene emocionalne i kognitivne poteškoće.

Žene sa problemima štitne žlezde često primećuju nagle promene raspoloženja, povećanu razdražljivost i anksioznost, ali i depresiju. Ovi simptomi naročito su prisutni kod osoba sa hipertireozom (pojačana funkcija) ili hipotireozom (smanjena funkcija). U ovim stanjima tipični su umor, gubitak energije, kao i problemi sa koncentracijom i pamćenjem.

Kako naglašava endokrinolog dr Ana Simić: “Emocionalni simptomi kod poremećaja štitne žlezde često su podjednako izraženi kao i fizički. Pacijentkinje se žale na pojačanu nervozu, nesanicu, osećaj tuge i smanjenu sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti.”

Osobe sa smanjenom funkcijom štitne žlezde mogu doživeti i tzv. moždanu maglu, što podrazumeva poteškoće sa koncentracijom, kratkotrajno zaboravljanje i manjak interesovanja za ranije omiljene aktivnosti. Iako ove kognitivne smetnje mogu biti zabrinjavajuće, lekari napominju da najčešće nisu trajne ukoliko se poremećaj prepozna i leči na vreme.

Hormonska nestabilnost koja prati disfunkciju štitne žlezde utiče na rad mozga i izaziva različite psihološke simptome. Posebno su izražene brze promene hormona kod hipertireoze, a stabilizacija hormonalnog statusa je neophodna za smanjenje emotivnih tegoba. Određeni lekovi u terapiji mogu uticati i na psihičko stanje, zato je važno obavestiti lekara o svakoj promeni koju primetite.

Stres značajno doprinosi razvoju i pogoršanju bolesti štitne žlezde. Dugotrajan psihološki stres utiče na imunitet i može povećati rizik od autoimunih bolesti, poput Hašimotovog tireoiditisa i Grejvsove bolesti, koji su najčešći uzroci poremećaja štitne žlezde kod žena.

Praktični saveti za žene podrazumevaju redovno praćenje simptoma, vođenje dnevnika promena raspoloženja i blagovremenu konsultaciju sa lekarom pri prvim znacima problema. Posebno obratite pažnju na promene u telesnoj težini, kvalitet sna, nivo energije i pojavu novih emocionalnih tegoba. Za preciznu dijagnozu i savet, javite se stručnjaku.

Ako primetite promene u svom emocionalnom ili mentalnom stanju, a imate problema sa štitnom žlezdom ili sumnjate na njih, pravovremena medicinska pomoć i podrška mogu značajno poboljšati kvalitet života.

Reviziona hirurgija i napredne metode pomažu ženama koje i posle operacije osećaju bol ili ograničen pokret

Zamena zgloba kuka ili kolena često je rešenje za žene koje pate od dugotrajnih bolova i smanjenog opsega pokreta, naročito u starijem životnom dobu. Ovaj zahvat, poznat kao artroplastika, predlaže se kad drugi tretmani ne daju rezultate. Ipak, dešava se da se bolovi vrate i nakon ugradnje veštačkog zgloba, što može doneti dodatnu zabrinutost. Dobra vest je da postoje opcije i za ovakve situacije.

Veštački zglobovi ne traju zauvek, pa kod nekih žena može doći do njihovog habanja ili oštećenja. U tim slučajevima razmatra se reviziona hirurgija – ponovna operacija kojom se postojeći implantat menja ili popravlja. Kako ističe dr Thomas Hickernell, ortopedski hirurg: “Reviziona hirurgija se primenjuje kada prva operacija nije donela očekivane rezultate ili kada tokom vremena nastanu komplikacije kao što su bol, nestabilnost ili ograničen pokret.”

Broj ovih operacija raste jer je sve više žena sa ugrađenim zglobovima, ali i zbog dužeg životnog veka. Dr Kenneth Donohue, specijalista za hirurgiju ramena i lakta, naglašava: “Sa produženjem životnog veka žene i većim brojem ugrađenih implantata, potreba za revizionim operacijama biće sve češća i u budućnosti.”

Razlozi za reviziju su najčešće istrošenost ili oštećenje implantata, ali i posebnosti kao što su osteoporoza ili specifična građa kostiju kod žena. Dr Donohue navodi: “Neke žene, naročito one sa gubitkom koštane mase ili razvojnim anomalijama, mogu imati složenije operacije i veći rizik od potrebe za ponovnim zahvatom.”

Posebno je izazovno u slučaju ramena i rotatorne manžetne, gde neuspeh može biti uzrokovan novom povredom ili različitom strukturom ramena. Savremena medicina, međutim, nudi savremene opcije poput bioloških graftova i raznih tipova implantata, što doprinosi boljem oporavku.

Individualni pristup je ključan za uspeh. Iskusni ortopedi koriste softvere za 3D modelovanje i kompjutersku navigaciju kako bi implantat bio precizno prilagođen svakoj ženi. “Smatram da je važno prepoznati anatomske specifičnosti svake pacijentkinje i prilagoditi operativni plan njenim potrebama”, naglašava dr Donohue.

Ako ste imali zamenu zgloba i ponovo osećate bol, ne odlažite posetu ortopedu. Pravovremena dijagnostika i stručna konsultacija mogu značiti mnogo za kvalitet vašeg života.

Praktični saveti:
– Obratite pažnju na nove ili pojačane bolove posle zamene zgloba
– Održavajte telesnu težinu i fizičku aktivnost u skladu sa stanjem
– Redovno proveravajte zdravlje kostiju, naročito ako imate rizik od osteoporoze
– Posetite lekara pri otoku, crvenilu, povišenoj temperaturi ili gubitku funkcije zgloba

Za tačnu dijagnozu i preporuke, obavezno se obratite svom lekaru.

Hormonske promene i manjak gvožđa najčešći su razlozi – otkrijte kako da prepoznate uzroke i poboljšate svakodnevno zdravlje.

Mnoge žene, posebno u mlađem i srednjem dobu, često prijavljuju da im je stalno hladno, čak i kad je temperatura u prostoriji prijatna. Iako se ovaj osećaj može činiti bezazlenim, važno je obratiti pažnju na njega jer ponekad može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme, poput poremećaja rada štitne žlezde, anemije ili slabije cirkulacije. Razumevanje uzroka i načina da se ovaj problem ublaži može značajno doprineti boljem osećaju tokom dana.

Najčešći razlozi zbog kojih žene osećaju hladnoću uključuju usporen rad štitne žlezde (hipotireozu), manjak gvožđa u organizmu (anemiju), otežanu cirkulaciju kao i hronični umor. Kada štitna žlezda ne luči dovoljno hormona koji utiču na metabolizam, telo sporije proizvodi toplotu. Osim hladnoće, moguće je primetiti i suvu kožu, pojačano opadanje kose i povećanje telesne težine.

Nedostatak gvožđa je posebno čest kod žena. Kada organizmu nedostaje ovaj mineral, crvena krvna zrnca nisu u stanju da prenesu dovoljno kiseonika do svih delova tela. Kako navodi dr Ivana Petrović, internista: „Kada u organizmu nema dovoljno gvožđa, crvena krvna zrnca ne mogu da prenesu dovoljno kiseonika do svih tkiva. To dovodi do manjka energije i smanjenja telesne temperature.”

Slaba cirkulacija je još jedan mogući uzrok, posebno ako su ruke i stopala hladni, dok je ostatak tela topao. To se često dešava osobama koje duže sede, puše ili su pod stresom, jer tada telo šalje krv pre svega vitalnim organima. Da biste poboljšali protok krvi, preporučuje se povremeno ustajanje, kratke vežbe ili istezanje.

Ženama koje se bore sa stalnim osećajem hladnoće savetuje se da redovno proveravaju krvnu sliku i hormone štitne žlezde, da povećaju unos namirnica bogatih gvožđem kao što su crveno meso, cvekla i spanać, kao i da konzumiraju vitamin C radi bolje apsorpcije gvožđa. Neophodno je obezbediti dovoljno sna, redovnu fizičku aktivnost i adekvatnu hidrataciju, jer dehidratacija dodatno usporava cirkulaciju.

Ukoliko hladnoća traje duže, najbolje je obratiti se lekaru i uraditi detaljne analize, jer samo stručna procena može odrediti tačnu dijagnozu i preporučiti pravi tretman. Kako ističu lekari: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.”

Jednostavni trikovi za trenutno zagrevanje su masaža stopala, naizmenične tople i hladne kupke i nošenje čarapa od prirodnih materijala. Pratite svoje zdravlje i uvodite male promene u rutinu – to može značajno poboljšati osećaj toplote i ukupno blagostanje.