Reviziona hirurgija i napredne metode pomažu ženama koje i posle operacije osećaju bol ili ograničen pokret

Zamena zgloba kuka ili kolena često je rešenje za žene koje pate od dugotrajnih bolova i smanjenog opsega pokreta, naročito u starijem životnom dobu. Ovaj zahvat, poznat kao artroplastika, predlaže se kad drugi tretmani ne daju rezultate. Ipak, dešava se da se bolovi vrate i nakon ugradnje veštačkog zgloba, što može doneti dodatnu zabrinutost. Dobra vest je da postoje opcije i za ovakve situacije.

Veštački zglobovi ne traju zauvek, pa kod nekih žena može doći do njihovog habanja ili oštećenja. U tim slučajevima razmatra se reviziona hirurgija – ponovna operacija kojom se postojeći implantat menja ili popravlja. Kako ističe dr Thomas Hickernell, ortopedski hirurg: “Reviziona hirurgija se primenjuje kada prva operacija nije donela očekivane rezultate ili kada tokom vremena nastanu komplikacije kao što su bol, nestabilnost ili ograničen pokret.”

Broj ovih operacija raste jer je sve više žena sa ugrađenim zglobovima, ali i zbog dužeg životnog veka. Dr Kenneth Donohue, specijalista za hirurgiju ramena i lakta, naglašava: “Sa produženjem životnog veka žene i većim brojem ugrađenih implantata, potreba za revizionim operacijama biće sve češća i u budućnosti.”

Razlozi za reviziju su najčešće istrošenost ili oštećenje implantata, ali i posebnosti kao što su osteoporoza ili specifična građa kostiju kod žena. Dr Donohue navodi: “Neke žene, naročito one sa gubitkom koštane mase ili razvojnim anomalijama, mogu imati složenije operacije i veći rizik od potrebe za ponovnim zahvatom.”

Posebno je izazovno u slučaju ramena i rotatorne manžetne, gde neuspeh može biti uzrokovan novom povredom ili različitom strukturom ramena. Savremena medicina, međutim, nudi savremene opcije poput bioloških graftova i raznih tipova implantata, što doprinosi boljem oporavku.

Individualni pristup je ključan za uspeh. Iskusni ortopedi koriste softvere za 3D modelovanje i kompjutersku navigaciju kako bi implantat bio precizno prilagođen svakoj ženi. “Smatram da je važno prepoznati anatomske specifičnosti svake pacijentkinje i prilagoditi operativni plan njenim potrebama”, naglašava dr Donohue.

Ako ste imali zamenu zgloba i ponovo osećate bol, ne odlažite posetu ortopedu. Pravovremena dijagnostika i stručna konsultacija mogu značiti mnogo za kvalitet vašeg života.

Praktični saveti:
– Obratite pažnju na nove ili pojačane bolove posle zamene zgloba
– Održavajte telesnu težinu i fizičku aktivnost u skladu sa stanjem
– Redovno proveravajte zdravlje kostiju, naročito ako imate rizik od osteoporoze
– Posetite lekara pri otoku, crvenilu, povišenoj temperaturi ili gubitku funkcije zgloba

Za tačnu dijagnozu i preporuke, obavezno se obratite svom lekaru.

Hormonske promene i manjak gvožđa najčešći su razlozi – otkrijte kako da prepoznate uzroke i poboljšate svakodnevno zdravlje.

Mnoge žene, posebno u mlađem i srednjem dobu, često prijavljuju da im je stalno hladno, čak i kad je temperatura u prostoriji prijatna. Iako se ovaj osećaj može činiti bezazlenim, važno je obratiti pažnju na njega jer ponekad može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme, poput poremećaja rada štitne žlezde, anemije ili slabije cirkulacije. Razumevanje uzroka i načina da se ovaj problem ublaži može značajno doprineti boljem osećaju tokom dana.

Najčešći razlozi zbog kojih žene osećaju hladnoću uključuju usporen rad štitne žlezde (hipotireozu), manjak gvožđa u organizmu (anemiju), otežanu cirkulaciju kao i hronični umor. Kada štitna žlezda ne luči dovoljno hormona koji utiču na metabolizam, telo sporije proizvodi toplotu. Osim hladnoće, moguće je primetiti i suvu kožu, pojačano opadanje kose i povećanje telesne težine.

Nedostatak gvožđa je posebno čest kod žena. Kada organizmu nedostaje ovaj mineral, crvena krvna zrnca nisu u stanju da prenesu dovoljno kiseonika do svih delova tela. Kako navodi dr Ivana Petrović, internista: „Kada u organizmu nema dovoljno gvožđa, crvena krvna zrnca ne mogu da prenesu dovoljno kiseonika do svih tkiva. To dovodi do manjka energije i smanjenja telesne temperature.”

Slaba cirkulacija je još jedan mogući uzrok, posebno ako su ruke i stopala hladni, dok je ostatak tela topao. To se često dešava osobama koje duže sede, puše ili su pod stresom, jer tada telo šalje krv pre svega vitalnim organima. Da biste poboljšali protok krvi, preporučuje se povremeno ustajanje, kratke vežbe ili istezanje.

Ženama koje se bore sa stalnim osećajem hladnoće savetuje se da redovno proveravaju krvnu sliku i hormone štitne žlezde, da povećaju unos namirnica bogatih gvožđem kao što su crveno meso, cvekla i spanać, kao i da konzumiraju vitamin C radi bolje apsorpcije gvožđa. Neophodno je obezbediti dovoljno sna, redovnu fizičku aktivnost i adekvatnu hidrataciju, jer dehidratacija dodatno usporava cirkulaciju.

Ukoliko hladnoća traje duže, najbolje je obratiti se lekaru i uraditi detaljne analize, jer samo stručna procena može odrediti tačnu dijagnozu i preporučiti pravi tretman. Kako ističu lekari: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.”

Jednostavni trikovi za trenutno zagrevanje su masaža stopala, naizmenične tople i hladne kupke i nošenje čarapa od prirodnih materijala. Pratite svoje zdravlje i uvodite male promene u rutinu – to može značajno poboljšati osećaj toplote i ukupno blagostanje.

Rano otkrivanje simptoma Bergerove bolesti može sprečiti ozbiljna oštećenja bubrega kod žena svih uzrasta

Bergerova bolest, poznata i kao IgA nefropatija, predstavlja hronični autoimuni poremećaj koji pogađa krvne sudove u bubrezima, a posebno brine žene jer može ostati neotkrivena godinama zbog blagih ili odsutnih simptoma. Ova bolest se najčešće manifestuje promenom boje urina, oticanjem nogu i povišenim krvnim pritiskom, a neretko se prvi simptomi javljaju nakon prehlade ili gripa.

Najveću opasnost nosi neprepoznata i nelečena bolest – kod 30 do 40 odsto obolelih tokom 20 do 30 godina dolazi do otkazivanja bubrega. Ključni znakovi na koje svaka žena treba da obrati pažnju su tamna, crvenkasta ili smeđa boja urina, kao i oticanje nogu i zglobova, posebno nakon infekcija disajnih puteva. Penasta mokraća i oticanje ruku i nogu takođe mogu ukazivati na smanjenu sposobnost bubrega da filtriraju krv. “Penasta mokraća i oticanje ruku i nogu mogu biti znak da bubrezi ne filtriraju krv kako treba”, objašnjava dr Ana Petrović, nefrolog.

Kako bolest napreduje, mogu se javiti dodatni simptomi: hronični umor, glavobolje, svrab kože, nesanica, mučnina, gubitak apetita, poremećaji menstrualnog ciklusa, promene u seksualnoj funkciji i problemi sa pamćenjem. “Kod svake sumnje na bubrežnu bolest, potrebno je javiti se izabranom lekaru radi analize urina i krvi, jer rano otkrivanje značajno poboljšava prognozu”, naglašava dr Petrović.

Prevencija ima izuzetno važnu ulogu, posebno za žene sa porodičnom istorijom bubrežnih bolesti ili autoimunih oboljenja. Preporučuje se redovno merenje krvnog pritiska, izbegavanje prečeste upotrebe analgetika, balansirana ishrana sa što manje soli i dovoljan unos vode tokom dana. Pravovremeno lečenje i kontrola simptoma mogu usporiti napredovanje bolesti i sprečiti komplikacije.

Za postavljanje tačne dijagnoze i savete o lečenju, neophodno je obratiti se lekaru.