Stručnjak otkriva koja pića nisu preporučljiva tokom visokih temperatura i nudi savete za očuvanje zdravlja
Sa dolaskom vrelih letnjih dana, žene se sve češće pitaju kako da sačuvaju svoje zdravlje dok temperature dostižu od 31 do 34 stepena. Prof. dr Ranko Raičević, neurolog i načelnik Klinike za neurologiju VMA, upozorava da visoke temperature šire krvne sudove, što može posebno ugroziti žene sa srčanim ili moždanim problemima. Vrućina može dovesti do pada krvnog pritiska i smanjenog snabdevanja mozga kiseonikom, što izaziva glavobolju, vrtoglavicu i osećaj slabosti.
Kada je reč o izboru osvežavajućih napitaka, prof. dr Raičević savetuje da se prioritet daje negaziranoj vodi. On ističe da gazirani napici mogu biti rizični za srčani ritam: “Treba uvek nositi flašu negazirane vode, obavezno negazirane, jer određeni joni iz gaziranog napitka ako se unesu u većim količinama, mogu da budu pokretači poremećaja srčanog ritma”, naglašava on. Žene sa zdravstvenim tegobama posebno treba da izbegavaju gazirane napitke, dok zdrave osobe mogu povremeno da ih konzumiraju, ali umereno.
Kada su u pitanju alkoholna pića, prof. dr Raičević je izričit: treba ih potpuno izbegavati tokom velikih vrućina. “Strogo sam protiv alkohola u ovim okolnostima, jer to piće dodatno širi krvne sudove i smanjuje potrošnju kiseonika u mozgu i srcu. Alkoholna pića na ovim ekstremnim temperaturama su posebno opasna, a najopasnija su ta takozvana žestoka alkoholna pića”, upozorava dr Raičević.
Pored izbora pića, savetuje se i izbegavanje boravka napolju u periodu od 10 do 16 časova, jer je tada UV zračenje najintenzivnije. Pravilna hidratacija smanjuje mogućnost glavobolje i iscrpljenosti, pa je preporuka da odmah nakon buđenja popijete čašu vode. Dr Raičević napominje da vrućine mogu dovesti do lošijeg sna, češćeg buđenja i jutarnje glavobolje.
I korišćenje klima uređaja zahteva određenu pažnju – temperatura u prostoriji ne bi trebalo da bude više od šest do sedam stepeni niža od spoljne, kako bi se izbegli nagli temperaturni šokovi. “Klima ima svoje mesto i ona služi rashlađivanju prostorija, a ne hlađenju i stvaranju uslova kao da smo u Oslu, a mi smo u suštini na Kipru. Da temperatura bude šest-sedam stepeni različita u odnosu na spoljašnju i da nam u prostoriji ne bude hladno ni toplo, već prijatno”, savetuje dr Raičević.
Žene sa hroničnim oboljenjima kao što su visok pritisak, srčane ili moždane bolesti, treba da posebnu pažnju obrate na unos tečnosti i na redovno uzimanje terapije. Za sve dileme i pravu dijagnozu, najbolje je obratiti se svom lekaru.
