Tokom letnjih talasa vrućine, žene mogu iskusiti pojačanu napetost, a posebno su ugrožene korisnice određenih lekova.
Visoke temperature tokom leta ne utiču samo na fizičko zdravlje, već mogu narušiti i psihičku ravnotežu, posebno kod žena. U poslednjem periodu, ekstremne vrućine širom Evrope dovode do promena raspoloženja i osećaja napetosti kod mnogih žena. Stručnjaci naglašavaju da toplotni talasi mogu izazvati psihičku nelagodnost, a žene koje uzimaju određene lekove moraju biti dodatno oprezne. Psihološkinja L. J. Jones ističe da visoke temperature direktno utiču na emocionalnu stabilnost, što često dovodi do osećaja preopterećenosti i ‘zarobljenosti’. Nije retkost da se kod žena javi povećana nervoza ili čak napadi panike, što je prirodna reakcija tela na ekstremne klimatske uslove.
Vrućina može dodatno pogoršati simptome anksioznosti, jer fiziološki stres izazvan visokim temperaturama, ubrzanim radom srca i dehidracijom može proizvesti simptome slične anksioznosti. To rezultira razdražljivošću, problemima sa snom i osećajem gubitka kontrole nad svakodnevnim obavezama. Kada ne uspevamo da obavimo rutinske aktivnosti ili se rashladimo, javlja se osećaj nemoći. Dugotrajna izloženost nelagodnosti i nedostatak kvalitetnog sna mogu dodatno iscrpeti emocionalnu energiju i smanjiti otpornost na stresne situacije.
Dr Asim Cheema naglašava da žene koje koriste određene lekove moraju biti posebno pažljive tokom vrućih dana. Određeni medikamenti, poput antidepresiva (SSRI, SNRI i triciklički antidepresivi), antipsihotika, beta-blokatora, diuretika i antihistaminika, mogu narušiti termoregulaciju organizma i smanjiti sposobnost znojenja. Posledica toga je veći rizik od dehidracije i toplotnog udara. ‘Korisnici ovih lekova ne moraju se bojati leta, ali bi tokom ekstremnih vrućina trebalo da povećaju oprez. Ako primetite bilo kakve promene u zdravstvenom stanju, odmah se posavetujte sa lekarom’, ističe dr Cheema.
Stručnjaci savetuju ženama da se fokusiraju na ono što mogu da kontrolišu – fizičke aktivnosti treba obavljati rano ujutru, kada su temperature niže, a prostorije redovno rashlađivati kroz provetravanje ili korišćenje ventilatora. Ograničavanje praćenja vesti i vremenske prognoze može doprineti smanjenju dodatnog stresa. Prihvatanje da je povišena razdražljivost normalna reakcija na toplotu može olakšati letnji period. Ukoliko anksioznost ili loše raspoloženje potraju i ometaju svakodnevicu, preporučuje se traženje stručne pomoći. Najvažnije je zapamtiti: ‘Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.’
