Stručnjaci objašnjavaju kako potrebe za proteinima variraju tokom života i zašto veća količina ne znači automatski bolji rezultat
Sve više žena postavlja pitanje koliko proteina dnevno zaista treba kako bi očuvale zdravlje. Iako su proteini ključni za svakodnevno funkcionisanje organizma, stručnjaci ističu da preteran unos ne donosi dodatne koristi. Najnoviji naučni pregled sa Univerziteta Viskonsin–Medison, koji je obuhvatio više od 350 studija, otkrio je da veća količina proteina nije povezana sa boljim zdravljem. Ova tema posebno je važna za žene koje su često izložene trendovima ishrane i biraju proizvode sa oznakom „high protein“, verujući da je više uvek bolje.
Pre svega, proteini su neophodni za obnovu mišića, proizvodnju hormona i enzima, kao i za snažan imunitet. Međutim, kada organizam zadovolji osnovne potrebe, dodatni unos neće povećati snagu ili produžiti životni vek. S druge strane, višak proteina može opteretiti bubrege, naročito kod osoba sa postojećim problemima. Takođe, proizvodi bogati proteinima ponekad sadrže i veće količine šećera, soli ili zasićenih masti, što može negativno uticati na zdravlje.
Koliko proteina dnevno treba ženama u različitim fazama života
Zdravstvene preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane kažu da je prosečnoj odrasloj ženi potrebno 0,83 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno. Na primer, žena teška 60 kilograma treba oko 50 grama proteina svaki dan. Međutim, koliko proteina dnevno treba ženama menja se u zavisnosti od životne faze. Tokom trudnoće, dojenja ili oporavka od bolesti, potrebe rastu. Žene koje redovno vežbaju ili gube kilograme takođe mogu imati povećane potrebe, jer je važno očuvati mišićnu masu.
Osim toga, žene starije životne dobi često gube apetit i mišićnu masu. Nedovoljan unos može dovesti do sarkopenije (gubitka mišića), što povećava rizik od padova i otežava oporavak nakon bolesti. Evropsko udruženje za kliničku ishranu savetuje starijim osobama najmanje 1 gram proteina po kilogramu telesne mase dnevno, ali se preporučuje individualni pristup.
Praktični saveti za unos proteina i važnost stručnog saveta
Prilikom odabira izvora proteina, prednost dajte kvalitetnim namirnicama kao što su jaja, nemasno meso, riba, mlečni proizvodi, mahunarke i orašasti plodovi. Umesto da sledite pomodne dijete, važno je obratiti pažnju na celokupni sastav proizvoda i izbegavati skrivene šećere i aditive. Takođe, slušajte potrebe svog tela i obratite se stručnjaku pre bilo kakvih promena u ishrani.
Dr Jovana Srejić, nutricionista, ističe: „Starije žene koje gube mišićnu masu ili se oporavljaju od bolesti ne bi smele samostalno da smanjuju unos proteina. Potrebno je da se o tome posavetuju sa svojim lekarom ili nutricionistom.“
Na kraju, koliko proteina dnevno treba ženama zavisi od godina, aktivnosti i zdravstvenog stanja. Pravilno izbalansirana ishrana i savet stručnjaka mogu pomoći da sačuvate i podržite svoje zdravlje kroz sve faze života. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
