Poznata glumica otkriva kako joj umerenost, zdrava ishrana i pravilna nega kože pomažu da zablista i posle 54. rođendana

Slavna kolumbijska glumica Sofija Vergara nedavno je proslavila 54. rođendan i ponovo zadivila javnost svojom figurom i negovanim izgledom. Sofija često ističe da nije pristalica strogih dijeta niti preteranog vežbanja, već veruje u umerenost u svemu što radi. U brojnim intervjuima iskreno govori o izazovima održavanja zdravlja i lepote, posebno nakon četrdesete godine, kada telo prirodno prolazi kroz promene.

Za Sofiju je najvažnije da osluškuje potrebe svog tela. Ne pridržava se restriktivnih režima, već izbegava prerađene namirnice i daje prednost svežem povrću, voću i orašastim plodovima. Za doručak često bira grčki jogurt, ovsene pahuljice, čia semenke i borovnice. Iako priznaje da joj je teško da odoli slatkišima, uvek se vodi principom: “Sve radim umereno. Ni previše hrane, ni previše vežbanja, ničeg previše.”

Kada je bila mlađa, nije morala mnogo da razmišlja o liniji, ali nakon četrdesete godine uvela je redovne, ali ne prenaporne treninge. Umesto napornih kardio vežbi, sada se opredeljuje za vežbe snage i pilates. Kada povremeno uživa u slatkišima, sledeći dan trenira malo intenzivnije. Sofija kroz šalu kaže: “Moj moto za vežbanje je vrlo jednostavan: ako nema boli, nema kolača!”

Posebnu pažnju posvećuje nezi kože, naročito zaštiti od sunca. Smatra da je prevencija sunčevih oštećenja najvažnija za očuvanje mladolikog tena, pa svakodnevno koristi kreme sa zaštitnim faktorom i ne zaboravlja vrat i područje oko očiju. Povremeno koristi botoks, ali vrlo umereno, i naglašava: “Važnije je negovati kožu nego tragati za čudesnim dijetama.”

Iskustvo Sofije Vergare pokazuje da je za zdravlje i dobar izgled presudna svakodnevna rutina: uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i adekvatna nega kože. Povremeno uživanje u omiljenim poslasticama dozvoljeno je, ali treba ga izbalansirati dodatnim kretanjem. Na kraju, svaka žena treba da pronađe sopstveni balans i stil života koji joj najviše odgovara. Za profesionalan savet ili detaljniju procenu, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Ne ignorišite iznenadne ili učestale bolove u glavi – naučite kada je vreme za posetu lekaru

Glavobolja je čest problem s kojim se mnoge žene svakodnevno susreću, najčešće je vezujući za stres, umor ili dehidrataciju. Ipak, stručnjaci iz oblasti neurologije upozoravaju da određene vrste i promene u glavobolji mogu ukazivati na ozbiljnija oboljenja. Ključ je prepoznati kada bol u glavi zahteva hitnu reakciju i konsultaciju sa lekarom.

Bol u glavi može biti simptom različitih medicinskih stanja, od migrene do infekcija ili čak moždanog udara. Statistike pokazuju da žene češće pate od migrena, ali svaka nagla promena vrste ili jačine glavobolje zahteva dodatnu pažnju. Pravovremeno reagovanje može biti presudno za očuvanje zdravlja.

Nije svaka glavobolja bezopasna. Pojedini simptomi, kao što je nagla i izuzetno jaka glavobolja koja nastaje u roku od jednog minuta (tzv. „gromovita glavobolja“), mogu signalizirati krvarenje u mozgu. U takvoj situaciji, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Ako glavobolju prate neurološki znaci poput slabosti ili utrnulosti jedne strane tela, problemi sa govorom, zbunjenost ili gubitak vida, postoji sumnja na moždani udar. Dr Sanja Kovačević, specijalista neurologije, ističe: „Kada pacijentkinja primeti ove simptome, savetujem da ne čeka već pozove hitnu pomoć odmah“.

Kod žena starijih od 50 godina, pojava nove ili učestale glavobolje može ukazivati na upalne procese ili promene u mozgu. Glavobolja koja se javlja svakodnevno, pojačava se ili vas budi tokom noći, kao i bol koji se pogoršava prilikom kašljanja ili naprezanja, posebno ako je praćen povraćanjem, zahteva hitan lekarski pregled.

Glavobolja koja dolazi sa povišenom temperaturom i ukočenim vratom može biti znak meningitisa, što zahteva trenutnu medicinsku intervenciju. Dr Kovačević naglašava: „Ne smemo zanemariti ni jedan od ovih simptoma. Rano otkrivanje može spasiti život“.

Većina glavobolja ipak nije opasna i povlači se nakon odmora, hidratacije ili analgetika. Ipak, važno je pratiti promene u intenzitetu, trajanju i pratećim simptomima. Vođenje dnevnika glavobolja može pomoći lekaru u postavljanju precizne dijagnoze.

Ako se glavobolje često ponavljaju ili se prvi put pojave u zrelijim godinama, preporučuje se redovan pregled kod lekara. Za pravu dijagnozu i savet, obratite se stručnjaku. Pravovremena reakcija i pažnja prema sopstvenim simptomima doprinose očuvanju zdravlja.

Naučna istraživanja potvrđuju da svakodnevno učenje i korišćenje stranog jezika može održati mozak žena i do 13 godina mlađim.

Najnovija studija koju vodi dr Lucia Amoruso iz Basque Center on Cognition, Brain and Language donosi odlične vesti za sve žene koje žele da očuvaju mentalnu svežinu u zrelom dobu. Naučnici iz Španije, Čilea, Argentine i Irske analizirali su više od 700 ispitanika iz baskijskog regiona i otkrili da žene koje govore dva ili više jezika imaju mozak koji izgleda znatno mlađe. Rezultati su pokazali da je kod žena koje koriste dva jezika mozak u proseku šest godina mlađi u odnosu na one koje govore samo jedan jezik. Žene koje koriste tri jezika imaju mozak sedam godina mlađi, dok poliglotkinje koje govore četiri jezika mogu imati mozak i do 13 godina mlađi.

Istraživači su koristili napredne metode snimanja moždane aktivnosti i veštačku inteligenciju kako bi procenili „starost mozga”, uzimajući u obzir pol, godine i nivo obrazovanja. Starenje mozga je prirodan proces i pogađa oba pola, ali žene često brinu zbog gubitka pamćenja nakon pedesete godine. Studija je utvrdila i da je važno kada i kako učimo strani jezik. ‘Veća jezička stručnost i ranije usvajanje drugog jezika povezani su sa sporijim starenjem mozga. Nije u pitanju samo broj jezika, već i dubina i trajanje iskustva’, istakla je dr Lucia Amoruso.

Ova saznanja su posebno dragocena za žene koje žele da sačuvaju pamćenje, brzinu razmišljanja i samostalnost u kasnijim godinama. Naučnici su naglasili da višejezičnost ima kumulativni efekat – svaka nova jezička veština dodatno doprinosi očuvanju zdravlja mozga. Ipak, upozoravaju da i druge navike, poput društvene angažovanosti i životnog stila, mogu imati značajan uticaj, ali da pozitivan efekat višejezičnosti ostaje izražen čak i kada se to uzme u obzir.

Dr Lucia Amoruso naglašava: ‘Učenje drugog, trećeg ili četvrtog jezika može pomoći našem mozgu da ostane mlad. Što ranije počnemo, to bolje.’ Dodaje i: ‘Nadamo se da će slična istraživanja kod osoba sa neurodegenerativnim bolestima, kao što je Alchajmerova bolest (teška bolest zaboravljanja i slabe memorije), pokazati još veće koristi.’

Ako ste razmišljale da krenete sa učenjem novog jezika, sada imate još jedan razlog: to nije korisno samo za karijeru ili putovanja, već i za dugoročno mentalno zdravlje. Pohađanje kurseva jezika ili svakodnevna upotreba stranog jezika može biti odlična vežba za mozak. Ipak, za sve medicinske savete i dijagnozu treba se obratiti lekaru. Ove informacije predstavljaju podsticaj ženama da uvedu navike koje doprinose zdravlju mozga na duže staze.