Vučić istakao nezavisnost i vojnu neutralnost Srbije tokom susreta sa evropskim liderima u Parizu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Parizu da je tokom razgovora sa evropskim liderima jedna od tema bila i nabavka raketa iz Kine. Vučić je naglasio da Srbija kao vojno neutralna i nezavisna zemlja mora da vodi računa o svojoj bezbednosti i da ne može sebi da dozvoli da bude nezaštićena.

„Rekao sam u razgovoru sa više njih da ih imamo, da ćemo ih imati još i da ćemo imati i nove rakete. Mi smo nezavisna i vojno neutralna zemlja, moramo sebe da sačuvamo. Ne možemo sebi da dozvolimo luksuz da budemo džak za udaranje. Nikada se neće ponoviti 1999. godina. Srbija je danas mnogo snažnija i Srbiju niko neće moći da napadne. Udarci koji bi potencijalni agresor pretrpeo bi bili stotinama puta veći nego 1999. godine“, izjavio je Vučić obraćajući se novinarima nakon svečane večere u Parizu.

Vučić je takođe naglasio važnost evropskog puta Srbije i ekonomskog napretka, ukazujući na aktuelne izazove na svetskom tržištu energenata. „Situacija u svetu nije dobra. Trenutno mi je najveća briga kako da odredimo cenu naftnih derivata u petak, jer vidite kakav je haos u Ormuskom zalivu. Mi smo ozbiljna zemlja, i nismo zaboravili da smo živeli u zemlji gde se danas nije znalo koliko će sutra biti vrednost dinara. Mi već 14 godina imamo stabilan dinar, i ljudi su navikli na tu stabilnost. Ljudi su naučili da imamo stabilnost, da je naš monetarni sistem stabilan, imamo kreditni rejting. To je rezultat koji su građani postigli“, rekao je Vučić.

Vučić je naglasio da Srbija ostaje posvećena dijalogu sa evropskim partnerima, ali da će nastaviti da ulaže u sopstvenu bezbednost. Zvaničnih informacija o daljim koracima ili odlukama u vezi sa vojnim kapacitetima Srbije za sada nema.

Predsednik Srbije zahvalio Emanuelu Makronu na pozivu, ističe značaj prisustva na skupu lidera u Jelisejskoj palati

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Parizu, nakon svečane večere koju je priredio predsednik Francuske Emanuel Makron u Jelisejskoj palati, da je Srbija jedina pozvana zemlja koja nije članica Evropske unije, NATO-a niti Koalicije voljnih. Večera je organizovana uoči vojne parade povodom Dana pada Bastilje, kojoj će sutradan prisustvovati šefovi država i vlada. Vučić je naglasio da je poziv Srbije na ovakav skup velika čast, navodeći da je dobro što je naša zemlja zastupljena na međunarodnom nivou.

„To je svečana večera povodom Nacionalnog dana Francuske. Sutra je velika parada i promocija Evropske unije, NATO-a i Koalicije voljnih. Sve NATO zemlje će imati svoje predstavnike, a mi smo jedini koji nismo članica ni EU, ni NATO-a, ni Koalicije voljnih, a pozvani smo da učestvujemo“, izjavio je Vučić. Dodao je da su prisutne i zemlje kao što su Norveška, koja nije članica EU ali jeste članica NATO, i Austrija, koja nije vojno orijentisana, ali je članica Evropske unije.

Vučić je izrazio zahvalnost predsedniku Makronu zbog ukazane časti i ocenio da prisustvo Srbije na ovakvom događaju ima poseban značaj. Predsednik Srbije je saopštio da je tokom večeri imao brojne razgovore sa evropskim liderima i zvaničnicima, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, holandskog premijera, hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, kao i premijere Albanije, Norveške, Luksemburga, Francuske i druge zvaničnike. Najavio je i mogućnost bilateralnih sastanaka u narednim danima.

Vučić je posebno istakao duge i važne razgovore sa evropskim liderima i predstavnicima evropskih organizacija, među kojima su generalni sekretar NATO i rukovodstvo Evropske unije. On je rekao da je prvi predsednik Srbije koji je pozvan na ovakvo obeležavanje u istoriji, uz napomenu da je njegov zadatak da prati i razume teme od značaja za Srbiju, uključujući pitanja naoružavanja Evrope i Ukrajine.

Najveći broj upisanih studenata u poslednje tri godine, popunjena sva mesta na 30 studijskih programa, ostalo 3.628 slobodnih mesta za septembarske rokove.

U prvom upisnom roku na Univerzitetu u Beogradu upisano je ukupno 11.687 studenata, saopšteno je iz ove visokoškolske ustanove. Od tog broja, 7.812 studenata steklo je pravo na finansiranje iz državnog budžeta, dok je 3.875 upisano kao samofinansirajući studenti.

Kako navode iz Univerziteta, sva upisna mesta popunjena su na svim studijskim programima Arhitektonskog fakulteta, Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i Fakulteta političkih nauka. Takođe, na još 26 studijskih programa, mesta su popunjena već u prvom roku, dok je na osam programa interesovanje bilo dovoljno veliko da su popunjena sva budžetska mesta.

Broj upisanih studenata ove godine predstavlja najveći rezultat u poslednje tri godine i za 703 je veći u poređenju sa prethodnom školskom godinom. Iz Univerziteta navode da su kandidati najviše interesovanja pokazali za studijski program Psihologija na Filozofskom fakultetu, gde je za 116 mesta konkurisalo 556 kandidata, što znači da je na jedno mesto konkurisalo 4,8 zainteresovanih. Veliko interesovanje zabeleženo je i za Logopediju na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, gde je na 50 mesta pristiglo 225 prijava, odnosno 4,5 kandidata po mestu.

S druge strane, nastavljen je trend smanjenog interesovanja za nastavničke studijske programe, što je već nekoliko godina karakteristično za upisne kvote na Univerzitetu u Beogradu. Konkurs za upis ove godine bio je raspisan za ukupno 15.315 mesta, pa je za drugi i treći upisni rok, koji se održavaju u septembru, ostalo još 3.628 slobodnih mesta.

Iz Univerziteta podsećaju buduće studente da će konkursi za preostala mesta biti otvoreni tokom septembra i da mogu konkurisati kandidati koji nisu uspeli da upišu željeni program u prvom roku. Zvaničnici očekuju da će i u narednim rokovima biti veliko interesovanje za pojedine studijske programe, posebno u oblasti informacionih tehnologija i društvenih nauka.

Analitičari iz oblasti visokog obrazovanja ocenjuju da podaci o popunjenosti upisnih mesta i povećanom broju upisanih pokazuju stabilan interes za studiranje u Beogradu, ali i ukazuju na potrebu za dodatnim podsticajima za nastavničke smerove. „Važno je da Univerzitet i nadležna ministarstva nastave sa promocijom nastavničke profesije, kako bi se podmladio kadar u osnovnim i srednjim školama“, navodi se u zajedničkoj analizi stručnjaka za obrazovanje.

Drugi i treći upisni rok biće organizovani tokom septembra, a detaljne informacije o slobodnim mestima i uslovima upisa dostupne su na zvaničnoj internet stranici Univerziteta u Beogradu.