Nova međunarodna studija otkriva da žene na GLP-1 terapiji češće prijavljuju promene na noktima, ali stručnjaci naglašavaju važnost pravilne ishrane

Velika međunarodna studija pokazala je da su GLP-1 lekovi povezani sa promenama na noktima kod žena koje primaju ovu terapiju zbog dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) ili gojaznosti. Istraživači su obuhvatili 575 korisnika GLP-1 lekova i 1.329 osoba sa istim stanjima koje nikada nisu koristile ovu terapiju. Učesnici su dolazili iz Francuske, Sjedinjenih Američkih Država, Brazila i Meksika. Prosečno trajanje terapije bilo je 18,5 meseci. Prema rezultatima, čak 39 odsto korisnika GLP-1 lekova prijavilo je odvajanje nokatne ploče (oniholiza), dok se taj simptom javio kod samo 9 odsto osoba koje nisu koristile ovu terapiju. Još važnije, promenu boje noktiju prijavilo je 46 odsto žena koje su uzimale GLP-1 lekove, dok je ovaj problem zabeležen kod 17 odsto ispitanica koje nisu bile na toj terapiji.

GLP-1 lekovi povezani sa promenama na noktima: šta znače rezultati

Pored toga, žene su češće prijavljivale lomljivost i pojavu brazdi na noktima tokom upotrebe GLP-1 lekova. Međutim, istraživači navode da mnoge ispitanice nisu prvi put primetile ove tegobe, što može ukazivati da nisu samo lekovi odgovorni za promene. S druge strane, deo žena je imao probleme sa noktima i pre početka terapije. Ipak, rezultati naglašavaju da su promene na noktima češće među onima koje koriste GLP-1 lekove. Takođe, važno je napomenuti da su simptome prijavljivale same ispitanice, bez obavezne potvrde dermatologa.

Kada su naučnici analizirali samo promene nastale posle početka terapije, veza između GLP-1 lekova i odvajanja noktiju postala je znatno slabija. To znači da su mogući i drugi uzroci promena, a ne samo sama terapija.

Zašto dolazi do promena na noktima tokom GLP-1 terapije

Pre svega, Američka akademija za dermatologiju ističe da odvajanje nokta može biti posledica infekcija, psorijaze (hronična kožna bolest) ili povreda. Osim toga, GLP-1 lekovi često smanjuju apetit, što može dovesti do manjeg unosa proteina i drugih važnih nutrijenata. Dermatološkinja Tanya Evans naglašava: „Kod nekih pacijentkinja, loša ili neuravnotežena ishrana utiče na zdravlje kose i noktiju.” Zbog toga je za žene koje primete promene na noktima važno da obrate pažnju na unos proteina, vitamina i minerala u svakodnevnoj ishrani.

Praktični saveti i kada potražiti pomoć stručnjaka

Ako tokom GLP-1 terapije primetite odvajanje, promenu boje ili lomljivost noktiju, proverite da li ste promenili način ishrane ili započeli novu terapiju. Takođe, dobro je posavetovati se sa dermatologom koji može da utvrdi uzrok promena. Na kraju, ne treba samostalno prekidati terapiju bez konsultacije sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Dr Charles Taïeb, jedan od autora studije, poručuje: „Naše istraživanje ne dokazuje da su GLP-1 lekovi uzrok promena na noktima, ali ukazuje na potrebu za dodatnim proučavanjem ove veze.”

Na taj način, žene koje koriste GLP-1 lekove treba da prate stanje svojih noktiju, ali i da vode računa o ishrani i redovno se konsultuju sa stručnjacima.

Dugotrajni stres može izazvati emocionalne i fizičke simptome koje žene često zanemaruju u svakodnevnom životu.

Sve više žena u Srbiji poslednjih meseci primećuje promene u ponašanju koje ukazuju na stres kod žena. Ovaj zdravstveni problem pogađa žene svih uzrasta i može se manifestovati na različite načine. Pre svega, stres kod žena može uticati na raspoloženje, odnose sa drugima i opšte zdravlje. Zato je važno prepoznati prve znakove i na vreme reagovati.

Najčešće promene u ponašanju koje ukazuju na stres kod žena uključuju osećaj tuge, razdražljivost, gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, probleme sa pamćenjem, stalnu zabrinutost i izražene promene raspoloženja. Osim toga, mnoge žene lako zaplaču ili plane zbog sitnica. Fizički simptomi, poput glavobolje i nesanice, takođe su česti. Ipak, povremene oscilacije raspoloženja su normalne. Međutim, ako ovi simptomi traju duže i ometaju svakodnevno funkcionisanje, potrebno je obratiti se stručnjaku.

Kako stres kod žena utiče na svakodnevni život i odnose

Pored emocionalnih promena, dugotrajni stres kod žena može doprineti razvoju depresivnih simptoma. Takođe, može pogoršati ili pokrenuti anksioznost. Pre svega, psihološki i biološki mehanizmi zajedno određuju kako žena reaguje na stresne situacije. Štaviše, prema rečima dr Ane Petrović, psihijatra, “Ako loše raspoloženje traje nedeljama i otežava svakodnevni život, razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje je prvi korak.” Ona dodaje: “Lečenje može uključivati psihoterapiju, a nekada i lekove, ali podrška porodice i prijatelja je nezamenljiva.”

S druge strane, žene su često izložene dodatnom pritisku jer pokušavaju da usklade porodične, poslovne i lične obaveze. Osim toga, hormonalne promene tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće ili menopauze dodatno mogu uticati na stabilnost raspoloženja. “Upravo zbog tih specifičnosti, važno je da žene na vreme prepoznaju simptome stresa i potraže podršku,” naglašava dr Petrović.

Praktični saveti za žene koje osećaju stres

Za kontrolu stresa kod žena, preporučuje se redovan san, fizička aktivnost i vreme za sebe. Vođenje dnevnika raspoloženja i korišćenje tehnika dubokog disanja mogu pomoći da se prepoznaju rani znaci preopterećenja. Osim toga, razgovor sa bliskim osobama često olakšava emocionalno stanje. Na taj način moguće je sprečiti ozbiljnije posledice po zdravlje i odnose.

Konačno, ukoliko stres kod žena utiče na kvalitet života, posao ili odnose, važno je znati da niste same. Postoje rešenja i podrška u svakom koraku. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Preosetljivost na odbijanje može značajno uticati na svakodnevni život i odnose žena

Mnoge žene osećaju snažan bol kada iskuse odbijanje, što se u stručnoj literaturi naziva preosetljivost na odbijanje (rejection sensitive dysphoria). Ovaj zdravstveni problem, poznat kao rejection sensitive dysphoria, nije zvanično priznata dijagnoza, ali sve više stručnjaka ističe da može ozbiljno narušiti kvalitet života. Pre svega, žene koje su pogođene ovim stanjem često reaguju veoma intenzivno na situacije poput izostanka poziva na druženje ili čak neodgovorenih poruka. Zbog toga mnoge žene osećaju sramotu, tugu ili ljutnju, iako okolina to često tumači kao preterivanje.

Iako ne postoje precizne statistike, iskustva iz ordinacija pokazuju da preosetljivost na odbijanje pogađa veliki broj žena. Takođe, stručnjaci ističu da ovo stanje može biti povezano sa ADHD-om (poremećajem pažnje i hiperaktivnosti), ali se javlja i kod onih koje nemaju ovu dijagnozu. Pre svega, važno je razumeti da ovakve reakcije nisu znak slabosti, već posledica specifičnog načina na koji mozak procesuira kritiku ili razočaranje.

Kako prepoznati preosetljivost na odbijanje u svakodnevnim situacijama

Zapravo, preosetljivost na odbijanje se najčešće ispoljava kroz snažne emocije posle stvarnog ili zamišljenog odbijanja. Osim toga, žene sa ovim problemom često izbegavaju situacije u kojima bi mogle biti odbačene. Na taj način pokušavaju da se zaštite od neprijatnosti. Štaviše, čak i mali znakovi distanciranja od strane prijatelja ili partnera mogu izazvati osećaj neadekvatnosti. “Mnoge osobe prepoznaju da je njihova reakcija ‘neproporcionalna’, ali ne mogu da je kontrolišu,” objašnjava dr Saša Hamdani, psihijatar i specijalista za ADHD. Kao rezultat, svakodnevne situacije mogu prerasti u izvor stresa i nesigurnosti.

Pored toga, dr Janice Castro, psihološkinja iz Kalifornije, ističe: “Osobe sa rejection sensitive dysphoria osećaju kao da ih odbijanje potpuno obuzima. Zbog toga često izbegavaju situacije u kojima bi mogle biti odbačene.” Ovo stanje može ostaviti posledice na samopouzdanje i narušiti odnose sa dragim osobama.

Praktični koraci za žene koje se suočavaju sa preosetljivošću na odbijanje

Nažalost, društvo često etiketira žene sa ovakvim iskustvima kao preosetljive. Ipak, važno je znati da postoji objašnjenje i rešenja za preosetljivost na odbijanje. Ako prepoznajete kod sebe ove reakcije, pokušajte da identifikujete okidače i odvojite realnu kritiku od ličnih napada. Pored toga, razgovarajte sa osobom od poverenja ili terapeutom. “Otvoreni razgovor o osećanjima smanjuje stid i olakšava proces prihvatanja sebe,” naglašava dr Hamdani. Na kraju, vežbe disanja i jednostavne tehnike opuštanja mogu pomoći u savladavanju intenzivnih emocija.

Međutim, ako osećate da vas bol zbog odbijanja ometa u svakodnevnim obavezama, važno je potražiti stručnu pomoć. “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru,” savetuje dr Castro. Takođe, informišite se o preosetljivosti na odbijanje i dostupnoj podršci. Niste same u ovom iskustvu.