Kako individualni genetski profil može doprineti boljem izboru lekova za anksioznost, depresiju i ADHD

Sve više mladih žena suočava se sa izazovima mentalnog zdravlja, uključujući anksioznost, depresiju i poremećaje pažnje poput ADHD-a. Madlina Bohlman, dvostruka pobednica izbora za mis, podelila je svoje iskustvo: iako je imala mnogo uspeha, godinama je prolazila kroz tihu borbu sa simptomima ADHD-a i anksioznosti. Problemi su se prvi put javili još u predškolskom uzrastu, a dijagnoza ADHD potvrđena je u detinjstvu. Tokom adolescencije, uz teškoće sa koncentracijom, pojavili su se i izraženi simptomi brige i napetosti. “Biti dete sa anksioznošću bilo je veoma usamljeno iskustvo. Mojim roditeljima je bilo teško da pronađu pravi način da mi pomognu. Svi smo bili frustrirani”, navodi Madlina.

Kasnije, tokom studija, Madlina se suočila i sa depresivnim epizodama. “Došla sam do tačke kada nisam ustajala iz kreveta, nisam išla na predavanja i nisam želela da se družim sa prijateljima, a to nije ličilo na mene. Osećala sam se zarobljeno u sopstvenim mislima”, iskreno opisuje. Ključni trenutak u njenom oporavku nastupio je kada joj je kliničar predložio genetsko testiranje. Ovakva analiza omogućava procenu kako pojedinačna osoba reaguje na različite lekove za mentalno zdravlje, jer se ispituju genetske varijacije koje utiču na metabolizam i podnošenje terapije. Ovo je od posebne važnosti kod oboljenja poput depresije, anksioznosti i ADHD-a, jer personalizovani pristup može znatno povećati efikasnost terapije i smanjiti nuspojave.

Nakon skoro decenije na istoj terapiji, rezultati genetskog testa su Madlini pokazali da postoje druge opcije koje bi njenom organizmu više odgovarale. Promena terapije donela joj je olakšanje i stabilniji svakodnevni život. Za žene koje prepoznaju slične simptome, ohrabrujuće je znati da postoji više terapijskih pristupa i da personalizacija može značajno unaprediti kvalitet života.

Psihijatar dr Ivana Petrović napominje: “Genetsko testiranje pruža dodatne informacije lekarima i pacijentima, kako bi terapija bila što uspešnija i prilagođena potrebama svake žene.”

Praktični saveti za žene koje razmišljaju o genetskom testiranju:
– Razgovarajte sa svojim lekarom o mogućnosti testiranja, posebno ako dosadašnja terapija ne daje očekivane rezultate ili izaziva nuspojave.
– Pratite svoje simptome i beležite sve promene tokom lečenja.
– Ne menjajte terapiju na svoju ruku, već uvek uz konsultaciju sa stručnjakom.

Za tačnu dijagnozu i odabir terapije obavezno se obratite svom lekaru ili specijalisti za mentalno zdravlje.

Hormonske promene i način života povećavaju rizik, a pravovremene navike mogu zaštititi bubrege

Gojaznost je problem koji sve češće pogađa žene svih uzrasta, kako kod nas tako i širom sveta, a osim što je poznata kao faktor rizika za srčana oboljenja i probleme sa zglobovima, mnogo se manje govori o tome koliko može oštetiti bubrege. Žene su zbog čestih hormonskih promena, trudnoće i specifičnog životnog stila posebno izložene ovom riziku.

Bubrezi su organi odgovorni za filtriranje krvi i izbacivanje toksina iz tela. Kada osoba ima višak kilograma, bubrezi se dodatno opterećuju jer moraju da rade više kako bi zadovoljili potrebe organizma. Vremenom to može dovesti do trajnih oštećenja kroz proces zvan hiperfiltracija, kada bubrezi prerađuju više krvi nego što je optimalno, što oštećuje njihove osnovne jedinice – nefrone. Ovakvo stanje dovodi do stvaranja ožiljaka na bubrezima i smanjuje njihovu funkciju.

Višak kilograma često je povezan i sa pojavom dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska – dve bolesti koje dodatno pogoršavaju stanje bubrega. Kod dijabetesa, povišeni šećer u krvi može oštetiti sitne krvne sudove bubrega, dok hipertenzija dovodi do sužavanja i slabljenja krvnih sudova, smanjujući protok krvi kroz bubrege. Kombinacija više ovih faktora, poznata kao metabolički sindrom, još više povećava rizik od hronične bolesti bubrega.

Jedan od karakterističnih oblika oštećenja bubrega kod gojaznih osoba je fokalna segmentalna glomeruloskleroza (FSGS) – pojava ožiljaka na filterima bubrega, kada bubrezi pokušavaju da prerade više krvi nego što mogu, što izaziva oštećenje i propuštanje proteina u mokraću. Prema rečima dr Marka Jovanovića, nefrologa: “Masno tkivo kod gojaznih osoba nije samo skladište energije – ono luči hormone i supstance koje podstiču upalu u organizmu. Ta hronična upala može dodatno ubrzati propadanje bubrežnog tkiva.”

Dobra vest je da promene životnih navika mogu značajno smanjiti rizik. Preporučuje se postepeno smanjenje telesne mase uz balansiranu ishranu sa manje soli i zasićenih masti, kao i povećan unos povrća, voća i integralnih žitarica. Važno je unositi dovoljno vode, što olakšava bubrezima izbacivanje viška soli i toksina. Dr Jovanović naglašava: “Prekomeran unos proteina može opteretiti bubrege, zato se savetuje umerenost i konsultacija sa nutricionistom ili lekarom pre započinjanja dijete.” Redovno proveravanje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi ključno je za rano otkrivanje rizika.

Žene koje imaju višak kilograma ili porodičnu istoriju bolesti bubrega treba redovno da posećuju lekara i rade laboratorijske analize. Dr Jovanović savetuje: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru”, uz napomenu da je prevencija najbolji način da sačuvate zdravlje bubrega i sprečite ozbiljne komplikacije.

Personalizovani genetski test može olakšati izbor terapije, smanjiti stres i doprineti preciznijem lečenju raka dojke

Priča Sabrine M., medicinske sestre i majke troje dece iz Srbije, pokazuje koliko savremene dijagnostičke metode mogu promeniti tok lečenja raka dojke. Sabrina je u 40. godini, 2011. godine, otkrila promenu na dojci i ubrzo dobila dijagnozu raka, iako nije imala poznate faktore rizika. “Bila sam zdrava, redovno sam trčala i hranila se pravilno, nisam očekivala takvu dijagnozu”, iskreno priča Sabrina.

Nakon saznanja o bolesti, Sabrina je želela što brže da pronađe najbolju terapiju. Dva onkologa su joj predložila različite, ali obe intenzivne terapije, što je kod nje izazvalo veliku dilemu i osećaj nesigurnosti. “Nisam znala šta da radim, svaki izbor mi je delovao rizično”, opisuje Sabrina svoja osećanja u tom periodu.

Rešenje je pronašla kod trećeg onkologa, koji joj je savetovao da uradi personalizovani genetski test za procenu rizika od ponovne pojave raka dojke. Ovaj test analizira 21 gen iz tumorskog tkiva i pokazuje kolike su šanse za povratak bolesti, ali i da li hemoterapija u kombinaciji sa hormonskom terapijom zaista donosi korist. Sabrinini rezultati su ukazali da standardna hemoterapija možda ne bi imala očekivani efekat, pa je zajedno sa lekarima odlučila za blaži, ciljani tretman.

Ovakav test preporučuje se ženama koje imaju rani stadijum hormonski zavisnog, HER2 negativnog raka dojke, kao što je bio Sabrinin slučaj. Pre pojave ovakvih metoda, terapija se uglavnom birala prema veličini i izgledu tumora, kao i stanju limfnih čvorova. Danas se zna da genetske karakteristike tumora mogu biti ključne za planiranje najefikasnijeg lečenja.

Kako objašnjava dr Marcela Mazo Canola, specijalista onkologije: “Genetski profil tumora često pokazuje da i mali tumori mogu biti veoma agresivni, dok neki veći nisu toliko opasni. Personalizacija lečenja je ključ za bolje rezultate i manje nuspojava.”

Za sve žene koje se suoče sa sličnom dijagnozom, važno je znati da je moguće uraditi dodatne testove koji mogu pomoći u izboru terapije. Pre razgovora s lekarom, preporučuje se da se informišete o genetskim testiranjima i pitate da li su primerena vašem slučaju.

Uvek se posavetujte sa svojim lekarom o svim mogućnostima. Za tačnu dijagnozu i individualni savet, obratite se specijalisti.