Kardiolog savetuje koje rutine posle večeri mogu povećati rizik od srčanih problema kod žena starijih od 35 godina

Način na koji provodimo veče može imati veliki uticaj na zdravlje našeg srca, posebno kod žena koje su prešle 35. godinu i već prolaze kroz promene u hormonima i metabolizmu. Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrtnosti kod žena, a na rizik najviše utiču svakodnevne navike. Prema rečima kardiologa dr Sanjaya Bhojraja, ponašanja tokom večernjih sati mogu dodatno opteretiti srce i povećati šanse za razvoj problema.

Jedna od najčešćih grešaka je kasna večera. Nakon 19 časova, varenje se usporava, a osetljivost na insulin opada, što može prouzrokovati nagle skokove šećera u krvi, lošiju razgradnju masti i pojačane upalne procese. Dr Bhojraj ističe: „Preporučujem da poslednji obrok bude najkasnije do 19 sati. Rana večera pomaže u boljoj kontroli pritiska i smanjuje opterećenje srca.“

Još jedan važan faktor je izlaganje jakom ili hladnom svetlu, posebno LED rasveti i ekranima, jer to smanjuje proizvodnju melatonina – hormona koji reguliše san i krvni pritisak. Ovakva izloženost može poremetiti san i dodatno povećati rizik od srčanih oboljenja. Umesto toga, preporučuje se korišćenje toplijeg, prigušenog svetla kako bi telo lakše prešlo u fazu odmora.

Veče provedeno uz stresan televizijski ili telefonski sadržaj takođe može podići nivo hormona stresa i ubrzati rad srca. Česta izloženost ovakvim stimulansima negativno utiče na krvne sudove i kvalitet sna. Dr Bhojraj savetuje: „Naš organizam ne pravi razliku između stvarnog i zamišljenog stresa, zato je važno birati miran sadržaj pred spavanje.“

Intenzivna fizička aktivnost kasno uveče nije najbolji izbor. Iako je fizička aktivnost važna, kasni treninzi podižu broj otkucaja srca i otežavaju opuštanje, pa telo ostaje u stanju budnosti umesto da se priprema za regeneraciju.

Alkohol pred spavanje je još jedna navika koja može imati loš uticaj na srce. Iako mnogi misle da alkohol pomaže opuštanju, on zapravo remeti san, ubrzava rad srca i sprečava prirodan pad krvnog pritiska tokom noći, što dugoročno može pogoršati stanje srca.

Emotivno teški ili naporni razgovori, svađe i rasprave uveče povećavaju nivo kortizola, hormona stresa, što može izazvati nelagodnost i dodatno opteretiti srce. Najbolje je ovakve teme ostaviti za jutro, kada je organizam odmoran.

Za žene koje žele da očuvaju srce, preporuka je da prilagode večernje navike svom bioritmu: večerajte ranije, smanjite izlaganje jakom svetlu, birajte opuštajuće sadržaje, vežbajte u toku dana, ograničite alkohol uveče i teške teme ostavite za drugo vreme. Ove promene doprinose boljem snu, stabilnijem krvnom pritisku i manjem riziku od srčanih bolesti.

Za sve zdravstvene nedoumice i tačnu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Kora jabuke bogata je pektinom i antioksidansima koji podržavaju zdravlje srca i stabilan nivo šećera

Mnoge žene, iz straha od hemikalija ili zbog ukusa, često ljušte jabuke pre konzumacije, ali pritom gube dragocene hranljive materije. Stručnjaci ističu da je kora jabuke izuzetno značajna jer sadrži pektin, rastvorljivo vlakno koje doprinosi snižavanju lošeg holesterola u krvi. Ovaj efekat je posebno važan za žene u srednjim i starijim godinama, koje su pod većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Pored pektina, kora jabuke je bogata polifenolima, moćnim antioksidansima koji štite krvne sudove i smanjuju oksidaciju masnoća, čime se umanjuje rizik od zadebljanja arterija. Takođe sadrži vitamin K, vitamin A i kalcijum, dok je samo meso jabuke uglavnom izvor vode i voćnog šećera.

Prema rečima dr Milene Petrović, specijaliste interne medicine: “Kora jabuke je jedan od najboljih prirodnih izvora pektina koji pomaže regulaciji masnoća u krvi. Uvođenjem neoljuštenih jabuka u ishranu, žene mogu doprineti održavanju zdravlja srca i dugoročnom smanjenju rizika od infarkta ili moždanog udara.”

Ako vas brinu pesticidi i vosak na površini voća, preporučuje se sledeći postupak: potopite jabuke u rastvor od jedne litre hladne vode i dve kašike sode bikarbone na 15 minuta, zatim ih dobro oribajte četkicom i isperite pod mlazom vode. Ova metoda efikasno uklanja većinu hemikalija, pa je kora bezbedna za jelo.

Jabuke koje se ne ljušte idealne su i za pečenje, jer vlakna i minerali ostaju očuvani čak i nakon termičke obrade, iako deo vitamina C može biti izgubljen. Zelene sorte poput grenija smita sadrže nešto više pektina, ali i tradicionalne crvene jabuke donose brojne prednosti.

Ženama koje žele da poboljšaju zdravlje srca i probave savetuje se da svakodnevno jedu neoljuštene jabuke, uz prethodno pranje po preporučenoj metodi. Kora pomaže u održavanju osećaja sitosti, stabilizuje nivo šećera u krvi i podržava zdravlje creva.

Pre većih promena u ishrani preporučuje se konsultacija sa lekarom, posebno ako imate hronične bolesti ili specifične zdravstvene potrebe.

Ovaj poremećaj često se pogrešno pripisuje stresu ili depresiji, a rana dijagnoza može značajno poboljšati kvalitet života

Frontotemporalna demencija (FTD) je neurološka bolest koja najčešće zahvata žene u mlađoj i srednjoj odrasloj dobi, posebno između 45. i 64. godine života. Iako FTD čini svega 10 do 20 odsto svih slučajeva demencije, izdvaja se zbog ranije pojave i specifičnih simptoma koji je razlikuju od Alchajmerove bolesti. Umesto gubitka pamćenja kao prvog simptoma, kod FTD-a dolazi do naglih promena u ponašanju – poput impulzivnosti, smanjenja empatije, gubitka interesovanja za svakodnevne aktivnosti i otežanog planiranja i organizacije. Kod pojedinih žena mogu se javiti i problemi sa govorom i razumevanjem jezika, što dodatno komplikuje komunikaciju.

Ono što ovu bolest čini posebno izazovnom jeste činjenica da se simptomi često tumače kao posledica stresa, depresije ili anksioznosti, pa se prava dijagnoza često postavlja sa zakašnjenjem. Osobe koje razvijaju FTD obično nisu svesne promena u svom ponašanju, što dodatno otežava rano prepoznavanje bolesti. “Frontotemporalna demencija često se prepoznaje tek kada promene u ponašanju i komunikaciji postanu izražene. Zato je važno obratiti pažnju na prve znake i potražiti stručnu pomoć ukoliko primetite značajne promene kod sebe ili bliskih osoba”, naglašava prof. dr Sandra Lukić, neurolog.

Nasledni faktori takođe igraju veliku ulogu – između 10 i 20% slučajeva povezano je sa genetskim mutacijama, što znači da bolest može nastupiti i pre 50. godine. FTD se javlja u nekoliko kliničkih oblika: bihejvioralna varijanta sa izraženim promenama ličnosti, primarna progresivna afazija koja utiče na govor i jezik, kao i motorički oblici sa poremećajem pokreta.

Za žene je važno da ne ignorišu dugotrajne promene u ponašanju, gubitak interesovanja ili iznenadne teškoće u govoru, pogotovo ako traju više od nekoliko nedelja. Pravovremena konsultacija sa lekarom i neurologom može biti ključna za postavljanje dijagnoze i planiranje daljeg tretmana. “Rana dijagnoza omogućava bolji kvalitet života i planiranje budućnosti za obolelu osobu i njenu porodicu”, ističe dr Lukić, dodajući da je važno obratiti se stručnjaku za svaku promenu koja utiče na svakodnevni život.

Kao praktične savete stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika simptoma, otvoren razgovor sa porodicom i prijateljima, kao i savetovanje sa lekarom u slučaju dugotrajnih promena u ponašanju ili govoru. Za tačnu dijagnozu i plan lečenja, uvek se obratite svom izabranom lekaru ili neurologu.