Naučnici upozoravaju: češće pauze i ispunjavajuće reči mogu signalizirati početak kognitivnog starenja kod žena starijih od 65 godina
Naizgled bezazlene promene u govoru, poput čestih pauza ili korišćenja reči kao što su „um“, „pa“ ili „znači“, mogle bi predstavljati prve znake kognitivnog starenja, posebno kod žena starijih od 65 godina. Najnovije istraživanje, sprovedeno na dve grupe – 67 zdravih osoba između 65 i 75 godina i 174 odrasle osobe od 18 do 90 godina – pokazalo je da su iznenadne promene u govornoj navici često povezane sa padom mentalnih funkcija.
Učesnici su dobijali zadatak da opišu slike, dok su istovremeno prolazili testove za procenu izvršnih funkcija mozga, uključujući planiranje, pamćenje i samokontrolu. Naučnici su posebnu pažnju posvetili učestalosti korišćenja ispunjavajućih reči, dužini pauza tokom govora i vremenu potrebnom za formulisanje rečenica. Rezultati su ukazali na to da su duže i češće pauze, kao i veći broj ispunjavajućih reči, povezani sa smanjenom kognitivnom efikasnošću, a ove promene su najizraženije kod starijih osoba.
Žene, koje često balansiraju brojne životne i porodične obaveze, treba da obrate pažnju na ovakve promene u svom govoru, ali povremena upotreba ispunjavajućih reči nije razlog za zabrinutost. Stručnjaci ipak napominju da nagle i očigledne poteškoće u nalaženju reči ili produženim zadržavanjima tokom govora mogu ukazivati na ozbiljnije probleme kojima se treba ozbiljno posvetiti i konsultovati sa lekarom. Doktor Danijel H. Danešvar ističe: „Ako primetite da neko iznenada ima problema da pronađe pravu reč ili se često zadržava između rečenica, to može biti signal za dodatne preglede.“
Psiholog dr Davide Kapon dodaje: „Ovakve promene ne znače nužno početak demencije, ali mogu biti korisne za rano otkrivanje blagih kognitivnih smetnji i omogućiti pravovremeno reagovanje.“
Savet za žene svih generacija je da prate svoje mentalno zdravlje i obraćaju pažnju na promene kod sebe i bližnjih, ali i da ne podlegnu panici zbog povremenih teškoća u govoru. Redovno čitanje, razgovori, angažman u društvu i briga o opštem zdravlju pomažu u očuvanju mentalne svežine. Ukoliko primetite trajne ili nagle promene u govoru, najbolje je obratiti se izabranom lekaru ili neurologu radi precizne dijagnoze i stručnog saveta.
