Oko 700.000 ljudi u Srbiji ima hroničnu bubrežnu insuficijenciju, a prvi simptomi često izostaju do kasne faze bolesti

Hronična bolest bubrega predstavlja ozbiljan zdravstveni izazov koji pogađa približno 700.000 osoba u Srbiji, a žene su izložene riziku bez obzira na godine. Ova bolest uglavnom napreduje tiho, jer bubrezi ne šalju jasna upozorenja sve dok njihova funkcija ne bude značajno ugrožena. Upravo zato, rano prepoznavanje i prevencija su od suštinskog značaja. Stručnjaci naglašavaju da žene, posebno u srednjim i starijim godinama, treba da povedu računa o zdravlju bubrega zbog hormonskih promena, trudnoće, ali i povećane sklonosti ka infekcijama mokraćnih puteva.

Naši bubrezi svakodnevno prečiste oko 200 litara krvi, eliminišući štetne materije, regulišući krvni pritisak i održavajući ravnotežu tečnosti. Kod hronične bubrežne insuficijencije, ovi procesi su poremećeni, što može voditi ka ozbiljnim zdravstvenim posledicama, uključujući potrebu za dijalizom ili transplantacijom. Najveći izazov leži u tome što bolest najčešće ne izaziva bol niti druge očigledne simptome na početku, pa se često otkriva tek kada je funkcija bubrega već znatno smanjena.

Simptomi na koje bi žene trebalo da obrate pažnju su: izražen umor, otoci na nogama i licu, promenjena boja urina, pojačana potreba za mokrenjem tokom noći, povišen krvni pritisak i smanjen apetit. Profesor dr Zoran Kovačević, specijalista interne medicine-nefrolog, naglašava: “Kod većine pacijentkinja, bolest se otkriva sasvim slučajno, često kada je funkcija bubrega već ozbiljno narušena. Zato je važno redovno kontrolisati krv i urin, posebno kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom ili porodičnom istorijom bolesti bubrega.”

Sanja Bojić, koja se sa bubrežnom insuficijencijom suočava od 17. godine i ima iskustvo dvostruke transplantacije, navodi: “Život na dijalizi je nevidljivi invaliditet. Okolina često nema razumevanja za umor i ograničenja koja ova bolest donosi.”

Prevencija je ključ: žene mogu čuvati zdravlje bubrega unošenjem dovoljno vode, smanjenjem upotrebe soli u ishrani, redovnom kontrolom krvnog pritiska, blagovremenim lečenjem infekcija mokraćnih puteva i redovnim medicinskim pregledima. Takođe, savetuje se izbegavanje samoinicijativnog korišćenja lekova, posebno analgetika, jer mogu da oštete bubrege.

Ako primetite bilo koji od navedenih simptoma ili imate faktore rizika, obavezno se obratite lekaru radi analize krvi i urina. Uravnotežena ishrana, dovoljno fizičke aktivnosti i redovne kontrole pomažu u očuvanju zdravlja bubrega. Za tačnu dijagnozu i odgovarajući savet, konsultacija sa lekarom je neophodna.

Uravnotežena ishrana, dobar san i manje stresa ključni su za snažnu crevnu floru kod žena

Zdravlje creva sve češće je tema među ženama različitih godina, jer utiče na energiju, imunitet i svakodnevno raspoloženje. Problemi poput nadimanja, neredovnog varenja ili promena u radu creva mogu se javiti u svim životnim dobima, naročito tokom stresnih perioda ili kod promene navika u ishrani. Stručnjaci naglašavaju da je ravnoteža mikrobiote u crevima važna ne samo za varenje, već i za odbrambene snage organizma i nivo energije.

Crevna flora, odnosno mikrobiota, sastoji se od brojnih mikroorganizama – bakterija, gljivica i virusa – koji žive u našem sistemu za varenje. Prema rečima gastroenterologa dr Vila Bulsieviča: “Mikrobiota je jedinstvena za svaku osobu i snažno utiče na način na koji funkcioniše naše telo.” On objašnjava da bakterije reaguju na naše prehrambene i životne navike, proizvodeći materije koje utiču na različite procese u telu.

Kada dođe do disbalansa u crevnoj mikroflori, mogu se javiti simptomi kao što su nadimanje, gasovi, promenjena stolica (zatvor ili dijareja), osećaj umora ili čak problemi sa kožom. Dr Karl Kvok savetuje da se obratite stručnjaku ako simptomi traju duže od nekoliko nedelja, pogoršavaju se, praćeni su gubitkom telesne mase ili jakim bolovima.

Da bi žene poboljšale zdravlje svojih creva, stručnjaci izdvajaju nekoliko jednostavnih, naučno potvrđenih koraka:

1. Uvedite raznovrsnu ishranu bogatu vlaknima: Povrće, voće, mahunarke i integralne žitarice hrane dobre bakterije.
2. Dodajte fermentisane namirnice: Jogurt, kefir, kiseli kupus i kimči obogaćuju mikrobiotu probioticima.
3. Smanjite unos prerađene hrane i šećera koji narušavaju bakterijsku ravnotežu.
4. Pijte dovoljno vode i redovno vežbajte, što doprinosi urednom radu creva.
5. Radite na smanjenju stresa kroz relaksaciju, meditaciju ili fizičke aktivnosti, jer stres negativno utiče na probavu.
6. Spavajte najmanje sedam sati tokom noći – san pomaže obnovi tela i mikrobiote.

Dr Eimi Burkhart ističe: “Male promene u ishrani i načinu života mogu napraviti veliku razliku za zdravlje creva.” Dodaje da se prvi pozitivni pomaci često vide već za nekoliko nedelja nakon uvođenja novih navika.

Ukoliko su problemi sa varenjem dugotrajni ili ozbiljni, savetuje se poseta lekaru radi precizne dijagnoze i adekvatnog lečenja. Briga o crevima je važan deo opšteg zdravlja i može značajno unaprediti kvalitet svakodnevnog života svake žene.

Kejt bira zeleni smuti i zobene pahuljice, a stručnjaci otkrivaju zašto su ove opcije idealne za žene svih uzrasta

Poznata po zdravom načinu života, Kejt Midlton, vojvotkinja od Kembridža, pažljivo bira svoj doručak i tako održava vitalnost i energiju u 44. godini. Kao majka troje dece i članica kraljevske porodice, Kejt svakoga jutra bira nutritivno bogate i jednostavne obroke koje preporučuju i nutricionisti.

Jedna od njenih omiljenih opcija za početak dana je zeleni smuti, koji sama pravi od kelja, spiruline (plavo-zelene alge), spanaća, rimske salate, lišća korijandera i borovnica. Ova mešavina bogata je vitaminima, mineralima i antioksidansima, što je naročito važno za žene koje žele da očuvaju energiju i podrže hormonsku ravnotežu tokom dana.

Nutricionistkinja Gabrijela Pikok objašnjava: “Smuti poput ovog koji priprema Kejt odličan je način da ujutru unesete dovoljno vlakana, vitamina i biljnih proteina. Zeleno lisnato povrće sadrži magnezijum, dok spirulina pruža dodatne antioksidanse. Borovnice su poznate po tome što pomažu zdravlju mozga i imaju protivupalna svojstva.”

Ove vrste doručka jednostavne su za pripremu, pružaju dobru hidrataciju i stabilizuju nivo šećera u krvi za razliku od industrijskih žitarica. Prema Pikok, “kombinacija vlakana, antioksidanasa i proteina daje telu sve što je potrebno za energičan i fokusiran početak dana.”

Druga često birana varijanta za doručak su zobene pahuljice, koje su bogate rastvorljivim vlaknima i produžavaju osećaj sitosti. Nutricionistkinja Šarlot Faure Grin navodi: “Vlakna iz zobi pomažu regulaciji šećera u krvi i smanjuju potrebu za međuobrocima, što je važno za žene koje žele da održe stabilnu telesnu težinu.”

Ovakav način ishrane savetuje se ženama svih godina, jer doprinosi boljem raspoloženju, daje dugotrajnu energiju i smanjuje želju za brzom hranom tokom dana. Priprema je brza i praktična, što je čini dostupnom i zaposlenim ženama, majkama i svima sa dinamičnim stilom života.

Za najbolje efekte, stručnjaci predlažu da se smuti i zobene pahuljice obogaćuju sezonskim voćem ili orašastim plodovima. Bitno je i da se za personalizovane savete uvek posavetujete sa lekarom ili nutricionistom.