Dugotrajni stres može poremetiti rad creva, metabolizam masti i povećati rizik od povišenog holesterola kod žena
Sve više žena između 30. i 60. godine suočava se sa hroničnom zabrinutošću usled svakodnevnih obaveza i pritisaka. Iako blaga briga može biti korisna i motivišuća, produženi osećaj napetosti može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Novija istraživanja pokazuju da hronični stres deluje ne samo na mentalno, već i na fizičko zdravlje, posebno na creva, metabolizam masti i nivo holesterola u organizmu.
Kada je telo izloženo stalnom stresu, pokreće se čuveni odgovor ‘bori se ili beži’, pri čemu se oslobađaju hormoni poput adrenalina i kortizola. Ovi hormoni pomažu telu da brzo reaguje na ugrožavajuće situacije, ali njihovo dugotrajno prisustvo može narušiti varenje, izazvati bolove u stomaku i nadutost, kao i poremetiti razlaganje i skladištenje masti. Kod žena ovo može rezultovati poremećajima kao što su sindrom iritabilnog creva ili gastritis, ali i problemima sa regulacijom telesne mase.
Stručnjaci upozoravaju da produžena zabrinutost može povećati nivo holesterola i triglicerida, što povećava rizik za zdravlje srca i krvnih sudova. „Stres dovodi do hormonskih promena koje remete metabolizam masti, pa se kod nekih pacijentkinja beleži nagli skok holesterola“, navodi dr Milica Petrović, specijalista interne medicine. Simptomi povezani sa stresom mogu uključivati ubrzan rad srca, glavobolje, napetost mišića, ali i teškoće sa spavanjem, koncentracijom i osećajem umora.
Žene bi trebalo da obrate pažnju na signale svog tela i ne zanemaruju promene, naročito ako su često zabrinute ili primete simptome probavnih smetnji i hronični umor. Prevencija je veoma važna: redovna fizička aktivnost, izbalansirana ishrana bogata vlaknima i zdravim mastima, kao i metode relaksacije poput joge ili meditacije, mogu doprineti smanjenju stresa i zaštiti zdravlja creva i srca. „Preporučujem da žene odvoje vreme za relaksaciju, razgovor sa prijateljima ili stručnjakom za mentalno zdravlje ukoliko osećaju da ne mogu same da se izbore sa brigama“, savetuje dr Petrović.
Ako primetite dugotrajne tegobe poput problema sa varenjem, povišenog pritiska ili stalnog osećaja napetosti, važno je da se obratite svom lekaru kako biste dobili tačnu dijagnozu i odgovarajući savet. Samo stručnjak može proceniti vaše rizike i predložiti pravi tretman.
