Simptomi infarkta kod žena često su nejasni, a rano prepoznavanje može spasiti život – stručnjaci otkrivaju na šta da obratite pažnju.
Iako se srčani udar često smatra problemom koji uglavnom pogađa muškarce, podaci pokazuju da su žene podjednako izložene riziku, ali su njihovi simptomi često mnogo suptilniji i lako mogu proći neprimećeno. Srčani udar vodeći je uzrok smrtnosti žena širom sveta, a statistika kaže da svaka peta žena umre usled bolesti srca i krvnih sudova. Ono što dodatno zabrinjava je činjenica da se simptomi kod žena razlikuju od tipičnih i često se zanemaruju, čime se povećava rizik od komplikacija.
Lori Sepik iz Memfisa, koja je preživela dva srčana udara – prvi u 51. godini, a drugi u 64. – ističe koliko je ključno slušati signale koje nam telo šalje, čak i kada verujemo da nam ne preti opasnost. “Mogućnost da doživim srčani udar jednostavno nije postojala u mojoj svesti”, navodi Lori. Godinama je zanemarivala naslednu hipertenziju i povremeno izostavljala terapiju. Prvi put je ignorisala simptome kao što su bol u grudima, mučnina i bol u rukama, što je dovelo do komplikacija. Drugi put je reagovala brže i prošla bez težih posledica. Danas redovno prati krvni pritisak, ne puši i bavi se fizičkom aktivnošću.
Kod žena simptomi srčanog udara često nisu onakvi kakve zamišljamo iz filmova – umesto snažnog bola u grudima, mogu se javiti bol ili neprijatnost u leđima, vratu ili vilici, kratak dah, hladan znoj, izražen umor, mučnina, vrtoglavica, osećaj anksioznosti ili trnjenje prstiju. Ovi znaci mogu dolaziti postepeno, u talasima, i često se pogrešno pripisuju umoru ili stresu, što dodatno otežava njihovo uočavanje.
Važno je znati da su faktori rizika za srčani udar kod žena u velikoj meri isti kao kod muškaraca: pušenje, visok krvni pritisak, povišen holesterol, gojaznost, dijabetes i fizička neaktivnost. Pored ovih, kod žena postoje i dodatni rizici kao što su hormonske promene, trudnoća ili hormonska terapija u menopauzi.
Kardiolozi upozoravaju: “Ako primetite uporni umor, nelagodnost ili neobične bolove, važno je da ne ignorišete simptome i što pre se obratite lekaru.” Brza reakcija značajno poboljšava šanse za oporavak.
Praktični saveti uključuju redovne kontrole krvnog pritiska i holesterola, izbalansiranu ishranu, prestanak pušenja, redovno vežbanje i praćenje sopstvenog zdravlja. U slučaju iznenadnih simptoma, kao što su neobični bolovi, kratak dah, mučnina ili iznenadni umor, odmah potražite stručnu pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se konsultujte sa lekarom.
