Novo istraživanje daje ženama sa karcinomom jetre više opcija lečenja, bez povećanog rizika po zdravlje jetre

Žene koje se bore sa rakom jetre dobijaju novu nadu zahvaljujući najnovijoj studiji sa Univerziteta u Sinsinatiju. Istraživanje pokazuje da kombinovanje različitih tipova radioterapije ne povećava rizik za jetru, što otvara vrata mnogim pacijentkinjama za efikasnije lečenje. Posebno su ove vesti važne za žene srednjih i starijih godina, pošto kod njih ovaj oblik karcinoma češće nastupa, a često postoji zabrinutost da će dodatno zračenje opteretiti organizam.

U studiji je obuhvaćeno 94 pacijenata koji su između 2016. i 2024. lečeni spoljašnjom radioterapijom (EBRT), a 15 od njih je ranije već dobilo i internu ciljanu radioterapiju poznatu kao Y90. Ove terapije funkcionišu na različite načine – EBRT dolazi iz uređaja izvan tela, dok Y90 koristi mikroskopske čestice koje se direktno ubrizgavaju u krvotok kako bi ciljale tumor.

Lekari su ranije strahovali da bi interna radioterapija mogla previše oštetiti jetru za dalja zračenja. Međutim, rezultati istraživanja pokazuju da nastavak lečenja spoljašnjim zračenjem ne uzrokuje dodatnu toksičnost, što znači da ne postoji automatsko ograničenje u broju terapija koje žene mogu primiti.

Kako ističe dr Sara Feldkamp, vodeća autorka studije: „EBRT se može primeniti nakon Y90 ciljane radioterapije bez povećanja toksičnosti. Ovi rezultati opovrgavaju uobičajena predubeđenja koja postoje u medicinskoj zajednici.“

Dr Džordan Harofa dodaje: „Ovo istraživanje daje značajno uveravanje da možemo ponuditi dodatne mogućnosti lečenja za žene kod kojih je bolest i dalje prisutna ili se vratila posle prethodnih terapija. Ključ je u individualnom pristupu svakom pacijentu.“

Za žene sa dijagnozom raka jetre, ovi nalazi znače širu lepezu terapijskih mogućnosti i više nade za povoljan ishod, čak i ako se bolest vrati ili ne reaguje na prvu terapiju. Važno je naglasiti da odluke o kombinaciji i redosledu terapija donosi tim lekara prema zdravstvenom stanju svake pacijentkinje.

Ako ste oboleli od raka jetre ili ste već prošli određene terapije, razgovarajte sa lekarom o najnovijim saznanjima i mogućnostima lečenja. Za svaku dijagnozu i savet uvek se obratite stručnjaku.

Svaka deseta žena suočava se sa depresijom – prepoznajte simptome i potražite pomoć na vreme

Depresija je ozbiljan zdravstveni izazov današnjice, a procene ukazuju da u Srbiji čak 250.000 ljudi živi sa ovim poremećajem. Žene su posebno pogođene, bez obzira na godine ili socijalni status. U povodu Svetskog dana mentalnog zdravlja, stručnjaci podsećaju na važnost ranog prepoznavanja simptoma i razbijanja stigme koja prati ovu bolest.

Depresija nije samo prolazna tuga ili osećaj premora – reč je o stanju koje može duboko narušiti svakodnevicu, odnose sa porodicom i prijateljima, ali i radnu sposobnost. Najčešći znaci uključuju gubitak interesovanja za ranije omiljene aktivnosti, osećaj beznade, teškoće sa spavanjem ili apetitom, te povlačenje iz društvenog života. Mnoge žene osećaju dodatni pritisak da budu oslonac drugima, što im otežava da potraže pomoć.

Kako objašnjava dr Snežana Jovanović, psihijatar: „Depresija se može javiti kod bilo koga, bez obzira na godine, pol ili životne okolnosti. Posebno je važno da žene znaju da nisu same i da nije sramota potražiti podršku.”

Svakodnevni stres, balansiranje između porodice i posla, ali i stalna izloženost društvenim mrežama, mogu dodatno narušiti mentalno zdravlje žena. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i traženje pomoći su ključni za oporavak.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da je depresija vodeći uzrok pada radne sposobnosti i čak do 20 puta povećava rizik od samopovređivanja kod osoba sa težim oblicima bolesti. Zbog toga je važno reagovati na vreme.

Praktični saveti za čitateljke:
– Pratite promene raspoloženja, energije, navika spavanja ili ishrane
– Razgovarajte iskreno sa bliskim osobama o svojim osećanjima
– Ako simptomi traju duže od dve nedelje, obratite se stručnjaku
– Ne oslanjajte se samo na digitalnu podršku – razgovor sa stručnjakom je nezamenjiv

Za savet i podršku možete kontaktirati Centar za mentalno zdravlje Beograd (011/3612-467, 064/865-2520) radnim danima od 9 do 18 sati. Takođe, u klinici „Dr Laza Lazarević” tim za unapređivanje mentalnog zdravlja dostupan je ponedeljkom i četvrtkom od 9 do 12 sati. Linija „2-3” (011/363-6426) otvorena je radnim danima od 14 do 15 sati.

Ne zaboravite: Samo lekar može dati tačnu dijagnozu i preporuku. Prepoznajte znakove, podržite sebe i ne oklevajte da potražite pomoć, jer je mentalno zdravlje jednako važno kao i fizičko.

Dugotrajno sedenje može izazvati neprijatnosti u leđima, ali uz male promene i vežbe moguće je smanjiti rizik i olakšati svakodnevicu.

Sve više žena, bez obzira na godine, susreće se sa bolom u leđima nakon što provode sate sedeći za radnim stolom ili ispred računara. Ovaj problem je naročito izražen kod onih koje žive u gradu i čiji su poslovi uglavnom vezani za statičan rad, dok fizička aktivnost često izostaje. Glavni uzroci ovih tegoba su opterećenje kičmenog stuba i diskova između pršljenova, a loš položaj i neadekvatna stolica dodatno doprinose slabljenju mišića leđa i stomaka, kao i napetosti ligamenata. Takvo stanje dovodi do ukočenosti, peckanja ili oštrog bola u donjem delu leđa, a s vremenom mogu nastati i ozbiljniji problemi poput išijasa ili diskus hernije zbog gubitka tonusa mišića karlice i leđa.

Da bi se izbegle ove neprijatnosti, važno je na vreme uočiti prve znake bola i reagovati odgovarajućim merama. Dr Dragana Petrović, specijalista fizikalne medicine, preporučuje: „Pauze na svakih 45 do 60 minuta, kratko istezanje i pravilno podešavanje stolice mogu značajno smanjiti rizik od bola u leđima.“

Kao praktična rešenja, savetuje se da povremeno ustanete, prošetate po prostoriji, ali i da svakodnevno radite jednostavne vežbe za jačanje mišića leđa i stomaka. Nekoliko minuta istezanja kod kuće ili na poslu može pomoći da sačuvate muskulaturu i smanjite šansu za pojavu bola. Važnu ulogu ima i pravilan radni prostor – obratite pažnju na visinu stolice, položaj monitora i podršku za leđa.

Dr Petrović naglašava: „Žene bi trebalo da obrate pažnju na signale svog tela i da ne ignorišu prve simptome. Ukoliko se bol ponavlja ili pojačava, preporučujem da potraže savet lekara fizijatra ili ortopeda.“

Bol u leđima zbog sedenja nije neminovan. Uz korekciju navika, redovnu fizičku aktivnost i prilagođavanje radnog okruženja, možete sačuvati zdravlje kičme i sprečiti hronične probleme. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.