Naučite koji su najčešći simptomi i faktori rizika za trombozu kod žena i kako da sprečite ozbiljne posledice
Krvni ugrušci su ozbiljna zdravstvena pretnja, posebno za žene koje su tokom života izložene većem riziku – na primer, u trudnoći, menopauzi ili tokom dužeg mirovanja. Prepoznavanje ranih simptoma i razumevanje uzroka igraju ključnu ulogu u sprečavanju komplikacija.
Tromb, odnosno krvni ugrušak, nastaje kada se masa nalik gelu formira u krvnom sudu. Iako je zgrušavanje važno za zaustavljanje krvarenja, ugrušci unutar vena ili arterija mogu blokirati protok krvi do vitalnih organa poput srca, pluća ili mozga, što može uzrokovati moždani ili srčani udar, kao i plućnu emboliju.
Kod žena, produženo mirovanje – bilo nakon operacije ili tokom dugih putovanja – jedan je od najčešćih uzroka nastanka ugrušaka. Dodatni faktori rizika su pušenje, hormonska terapija, trudnoća i određene hronične bolesti. Kako objašnjava ginekološkinja dr Marija Petrović: „Žene koje koriste hormonske kontraceptive ili su prošle kroz trudnoću treba da obrate posebnu pažnju na simptome tromboze.“
Simptomi tromba zavise od mesta gde se nalazi. Ako se ugrušak formira u nozi ili ruci (duboka venska tromboza), prisutni su otok, bol, osećaj topline i promena boje kože. U slučaju da ugrušak dospe do pluća (plućna embolija), simptomi su iznenadan osećaj nedostatka vazduha, oštar bol u grudima, ubrzan puls i ponekad iskašljavanje krvi. Srčani udar izazvan ugruškom u srcu manifestuje se bolom ili pritiskom u grudima koji se širi na ruku ili vilicu, hladnim znojem i vrtoglavicom. Moždani udar može nastati ako ugrušak dospe do mozga – tada se javlja slabost ili utrnulost jedne strane tela, problemi sa govorom i koordinacijom.
Žene bi posebno trebalo da budu oprezne u periodima povećanog rizika, kao što je trudnoća ili upotreba hormonske terapije. Dr Petrović savetuje: „Ukoliko primetite neobjašnjiv otok, bol ili promene boje kože, posebno nakon dužeg mirovanja, obavezno se javite lekaru.“
Prevencija je veoma važna – redovno se krećite, izbegavajte dugo sedenje, hranite se zdravo, održavajte adekvatnu telesnu masu i prestanite sa pušenjem. Na putovanjima s vremena na vreme ustanite i istegnite noge. Ako ste na hormonskoj terapiji ili ste izloženi povećanom riziku, konsultujte se sa lekarom o dodatnim merama zaštite.
Uvek se obratite lekaru radi tačne dijagnoze i saveta. Pravovremena reakcija može značajno smanjiti rizik od ozbiljnih posledica koje krvni ugrušci mogu izazvati.
