Hormonske promene u perimenopauzi često izazivaju nemir, ali postoje praktična rešenja i stručna podrška za svaku ženu
Mnoge žene u četrdesetim mogu iznenada primetiti osećaj napetosti ili zabrinutosti. Anksioznost je zapravo čest, ali često neprepoznat simptom početka perimenopauze ili menopauze. Stručnjaci ističu da hormonske promene u ovom periodu utiču i na telo i na emocije, a simptomi mogu nastupiti u bilo kojem trenutku, bez obzira na prethodno psihičko zdravlje.
Anksioznost u menopauzi može se pojaviti naglo ili se razvijati postepeno, često prateći osećaj straha, preopterećenosti, unutrašnjeg nemira, a neretko i fizičke simptome poput ubrzanog rada srca (palpitacije), povećanog znojenja, drhtavice ili glavobolje. Zbog toga mnoge žene ne povezuju ove simptome sa hormonalnim promenama.
Pad estrogena tokom menopauze ima veliki uticaj na nervni sistem. On dovodi do poremećaja lučenja serotonina (hormona sreće) i povećanja kortizola (hormona stresa), pa su žene tada sklonije promenama raspoloženja, nervozi i zabrinutosti. Kako objašnjava dr Ana Petrović, specijalista ginekologije: “Pad estrogena može poremetiti ravnotežu u mozgu i povećati osetljivost na stres. To ne znači da ste slabije ili da ne možete da se izborite sa životnim izazovima kao ranije. Ovo je biološki proces koji ne možete svesno da kontrolišete.”
Osim hormona, dodatni stresori iz svakodnevnog života, kao što su posao, porodične obaveze ili briga zbog starenja, mogu pojačati simptome. Važno je znati da osećaj anksioznosti nije znak slabosti – čak i žene koje nikada nisu imale probleme sa mentalnim zdravljem mogu ih prvi put doživeti u menopauzi.
Simptomi anksioznosti su i emocionalni i telesni: ubrzano disanje, stezanje u grudima, suva usta, nemir ili napadi panike. Bitno je naglasiti da napadi panike nisu opasni po život. Ako se osećaj straha i napetosti često ponavlja, traje nedeljama i ometa svakodnevni život, preporučuje se konsultacija sa lekarom. “Pojava anksioznosti ne treba da bude tabu tema među ženama”, ističe dr Ana Petrović. “Pravovremena podrška i razgovor sa stručnjakom mogu značajno olakšati ovaj period.”
Promene životnih navika mogu ublažiti simptome: preporučuje se redovno vežbanje, makar 30 minuta hodanja dnevno, kao i ishrana bogata vlaknima, voćem i povrćem. Tehnike opuštanja poput dubokog disanja, joge ili meditacije pomažu u smanjenju napetosti. Važno je održavati redovan san i izbegavati kofein uveče. Ukoliko simptomi ne prestaju ili se pogoršavaju, lekar može savetovati psihoterapiju ili lekove za anksioznost, a hormonska terapija dolazi u obzir samo na preporuku stručnjaka. Za preciznu dijagnozu i individualni savet obavezno se obratite svom lekaru. Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje medicinski savet.
