Sve više mladih žena oboleva od malignih bolesti, a individualni pristup i savremene metode povećavaju šanse za majčinstvo

Suočavanje sa dijagnozom maligne bolesti predstavlja ogroman izazov za svaku ženu, naročito za one koje planiraju porodicu. U poslednje vreme, u Srbiji i širom Evrope primećuje se porast broja mladih žena mlađih od 40 godina koje dobijaju dijagnozu raka, a mnoge od njih još nisu postale majke. Statistika pokazuje da oko 8 odsto žena oboli od maligne bolesti pre četrdesete godine, dok se godišnje u Evropi više od 150.000 žena uzrasta između 20 i 45 godina suoči sa ovom dijagnozom.

Zahvaljujući napretku medicine, danas je moguće da žene koje završe lečenje nastave sa planiranjem porodice. Prema rečima prof. dr Vesne Kesić, ginekologa-onkologa, „očuvanje plodnosti za žene koje su lečene od raka danas je važan deo brige o zdravlju, a želja za potomstvom često je jača od straha od povratka bolesti“. Ona takođe ističe da savremena medicina sve češće omogućava rano otkrivanje i uspešno lečenje karcinoma, što ženama daje dodatnu nadu da mogu ostvariti majčinstvo.

Onkofertilitet je posebna grana medicine koja se bavi očuvanjem mogućnosti za trudnoću kod pacijentkinja koje se leče od raka. Pre početka terapije, važno je da svaka žena bude informisana o uticaju hemioterapije i zračenja na plodnost. Ove metode lečenja mogu privremeno ili trajno smanjiti funkciju jajnika, pa je preporučljivo da žene razgovaraju sa lekarima o opcijama za očuvanje plodnosti, kao što su zamrzavanje jajnih ćelija ili embriona, kada god postoji mogućnost za to.

Kako navodi prof. dr Kesić, „plan očuvanja reproduktivne funkcije mora biti prilagođen svakoj ženi ponaosob. Pre početka lečenja, žene moraju biti svesne da tretmani mogu smanjiti plodnost ili dovesti do trajne insuficijencije jajnika, ali i da savremene metode često omogućavaju očuvanje funkcije reproduktivnih organa, naročito ako je bolest otkrivena rano”.

Žene koje su završile lečenje i žele trudnoću treba redovno da posećuju ginekologa i onkologa, dok savremene metode poput vantelesne oplodnje mogu pomoći onima koje su imale probleme sa plodnošću zbog terapije. Takođe, psihološka podrška igra važnu ulogu u prevazilaženju emotivnih i fizičkih posledica bolesti.

Ako razmišljate o očuvanju plodnosti ili imate pitanja o trudnoći posle lečenja raka, obavezno se obratite svom lekaru. Samo stručni medicinski tim može dati odgovarajuće preporuke u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem i dijagnozom. Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte lekara.

Male promene u svakodnevnim navikama mogu pomoći ženama da se zaista oporave i osete odmorno

Hronični umor i osećaj iscrpljenosti postali su svakodnevni problem za mnoge žene, bez obzira na godine ili stil života. Čak i kada sebi priuštimo slobodan dan, često ga provodimo pasivno, gledajući televiziju ili koristeći mobilni telefon, a na kraju se i dalje osećamo umorno ili iscrpljeno. Poznati ruski kardiolog, dr Leo Bokerija, ističe da uzrok ovog stanja nije nedostatak fizičke aktivnosti, već loše navike koje ne omogućavaju telu i umu pravi oporavak.

Dr Bokerija navodi da savremeni način života često podrazumeva “odmor” koji zapravo ne osvežava: vreme provodimo uz nezdravu hranu i previše ekrana. On naglašava: “Čovek ima mnogo načina da se opusti, osim onih koji su štetni po zdravlje”, dodajući da ovakva pasivnost ne puni energiju, već je dodatno troši.

Jedan od inspirativnih primera koje deli dr Bokerija odnosi se na oca njegovog prijatelja, koji je živeo do 93. godine i ostao vitalan do kraja života. Njegova tajna nije bila u rigoroznim dijetama, već u jednostavnom ritualu: skoro svako veče plesao je sa suprugom. “Plesao je sa svojom ženom skoro do smrti. I uživali su u tome. Verujem da je ta strast bila ključ njegovog dugog i srećnog života”, kaže dr Bokerija.

Za žene koje žele da prekinu loše navike, dr Bokerija savetuje: “Najlakši način da se rešite loših navika jeste da stvorite dobre.” Ne morate odmah da pravite velike promene – dovoljno je da uvodite male, zdrave rutine. To može biti kraća šetnja posle večere, blaga fizička aktivnost nekoliko puta nedeljno, vreme bez telefona ili izbor aktivnosti koje vas usrećuju, poput plesa, crtanja ili čitanja omiljene knjige.

Razlikovanje između pasivnog i aktivnog odmora je ključno za žene koje žele da povrate energiju. Aktivnosti koje podrazumevaju pokret, kreativnost ili druženje pomažu boljem oporavku tela i uma. Ako, uprkos promenama, osećate hroničnu iscrpljenost, preporučuje se da se posavetujete sa lekarom radi dodatnog ispitivanja i saveta.

Fermentisani mlečni napitak bogat probioticima pomaže kod nadutosti, umora i jača crevnu floru, uz praktične savete za upotrebu

Savremeni tempo života često vodi do problema kao što su nadutost, usporen metabolizam i osećaj umora kod žena, a uzrok može biti narušena crevna flora. U potrazi za prirodnim rešenjima, kefir – tradicionalno fermentisani mlečni napitak sa Kavkaza – sve češće se preporučuje kao jednostavan način za poboljšanje varenja i opšteg zdravlja. Kefir nastaje fermentacijom mleka uz pomoć kefirnih zrnaca i bogat je korisnim bakterijama, vitaminima i enzimima koji doprinose dobroj crevnoj mikrobioti.

Za razliku od mnogih komercijalnih probiotika, kefir sadrži različite sojeve mikroorganizama koji preživljavaju prolazak kroz želudac i stižu do donjih delova creva. Redovno uvođenje kefira u ishranu može doprineti obnovi crevne flore, smanjenju simptoma kao što su nadutost i hroničan umor, ali i jačanju otpornosti organizma. Prema rečima dr Ivane Petrović, specijaliste gastroenterologije, „Kefir sadrži bioaktivna jedinjenja koja mogu povoljno uticati na ravnotežu crevnih bakterija i smanjenje upalnih procesa u organizmu.”

Ženama koje žele da uvedu kefir u dnevnu rutinu preporučuje se unos od 100 do 200 mililitara ujutru, na prazan stomak, oko pola sata pre doručka. Najbolje je birati kefir bez dodatog šećera i aroma ili ga napraviti kod kuće koristeći kefirna zrnca. Važno je izbegavati zagrevanje napitka jer visoke temperature uništavaju korisne mikroorganizme. Dodavanje čia ili lanenih semenki može obogatiti napitak vlaknima i dodatno doprineti zdravlju digestivnog sistema.

Posebno se preporučuje konzumacija kefira posle antibiotskih terapija, kada je mikrobiom oslabljen, ali i kao deo uravnotežene ishrane svakog dana. U poređenju sa jogurtom, kefir nudi širi spektar probiotskih kultura, što ga čini efikasnijim za obnovu crevne flore. Osobe sa blagom netolerancijom na laktozu obično dobro podnose kefir, jer fermentacija smanjuje nivo ovog mlečnog šećera.

Kefir treba čuvati u frižideru do pet dana nakon otvaranja, u dobro zatvorenoj ambalaži. Može se piti i uveče – aminokiselina triptofan doprinosi opuštanju i boljem snu. Kao i pri svakoj promeni ishrane, savetuje se konsultacija sa lekarom, posebno ako postoje hronične tegobe ili specifične potrebe. Pravilna briga o crevima može doneti značajne dugoročne benefite za energiju, imunitet i celokupno zdravlje žena.