Hipogonadizam kod muškaraca može značajno uticati na partnerstvo i porodicu – evo na šta treba obratiti pažnju
Mnoge žene su upoznate sa hormonskim promenama koje prate ženski život, ali retko razmišljamo o tome da i muškarci mogu imati slične tegobe. Hipogonadizam je stanje u kojem telo ne proizvodi dovoljno testosterona, što može izazvati različite simptome tokom života muškarca. Ovaj hormonski poremećaj može se javiti u bilo kom uzrastu, ali je najčešći posle četrdesete godine života. Ipak, može nastati i ranije, na primer usled povreda, infekcija ili genetskih poremećaja, a važnost pravovremenog prepoznavanja ovog stanja je velika, jer utiče na zdravlje i svakodnevni život ne samo muškarca, već i ljudi iz njegovog okruženja.
Simptomi hipogonadizma zavise od uzrasta. Kod dece, može uticati na razvoj polnih organa, dok u pubertetu usporava rast, razvoj mišića, produbljivanje glasa i povećanje polnih organa. Kod odraslih muškaraca, rano se javljaju smanjen seksualni nagon, hroničan umor i promene raspoloženja. Pored toga, simptomi poput gubitka dlaka na telu i licu, slabije mišićne mase, povećanja grudi (ginekomastija), smanjene gustine kostiju i valunga – iznenadnih talasa toplote, mogu biti znak ovog poremećaja. Valunzi su posebno zanimljivi jer ih žene često prepoznaju iz sopstvenog iskustva tokom menopauze, a kod muškaraca mogu dovesti do neprijatnosti, naročito noću. Ne treba zaboraviti ni psihološke promene – depresiju, razdražljivost ili poteškoće sa koncentracijom – koje često prate ovo stanje. Zato je važno da žene, kao partnerke ili majke, obrati pažnju na ovakve promene kod muškaraca u porodici.
Postoje dve glavne vrste hipogonadizma: primarni i sekundarni. Primarni nastaje zbog oštećenja testisa, što može biti posledica genetskih poremećaja kao što je Klinefelterov sindrom, povreda ili zračenja. Sekundarni se javlja kada mozak, odnosno hipofiza ili hipotalamus, ne šalju odgovarajuće signale testisima. Hronične bolesti, gojaznost, starenje, kao i upotreba određenih lekova, alkohola ili droga, mogu dodatno povećati rizik od razvoja hipogonadizma. Iz tog razloga, savetuje se redovna kontrola zdravlja kod muškaraca, posebno nakon 40. godine.
Ženska podrška i pažnja su od ključnog značaja za blagovremeno prepoznavanje simptoma. Ukoliko primetite kod partnera promene raspoloženja, pojačan umor, gubitak seksualne želje ili pojavu valunga, važno je da ga podstaknete da poseti lekara. Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora, kliničkog pregleda i laboratorijskih analiza hormona.
Dr Marko Jovanović, endokrinolog, ističe: „Hipogonadizam nije samo muški problem. On utiče na celu porodicu jer može izazvati probleme u partnerskim odnosima i svakodnevnom funkcionisanju.” Takođe savetuje: „Ne treba ignorisati simptome kao što su valunzi, depresija ili promene u izgledu tela. Pravovremena dijagnostika i individualno prilagočeno lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života.”
Lečenje zavisi od uzroka i može obuhvatiti hormonsku terapiju, promenu načina života ili tretman osnovnih bolesti. Uz stručnu podršku, većina muškaraca može značajno unaprediti svoje zdravlje i vratiti se redovnim aktivnostima. Za tačnu dijagnozu i savet, svakako se obratite lekaru.
