Najnovija istraživanja pokazuju da povremeno prekrštanje nogu nije štetno, ali dugotrajno sedenje može izazvati nelagodnost.

Mnoge žene još od detinjstva slušaju savete da izbegavaju sedenje s prekrštenim nogama kako bi sačuvale svoje zdravlje. Ova navika često se povezuje sa bolovima u leđima, problemima sa zglobovima ili rizikom od proširenih vena. Ipak, važno je razjasniti šta na ovu temu kažu najnovija istraživanja.

Stručnjaci ističu da povremeno prekrštanje nogu ne izaziva ozbiljna oštećenja leđa, kukova ili kolena. Najveći problem zapravo predstavlja dugotrajno zadržavanje tela u istom položaju. Ako predugo sedimo bez promene, može se javiti ukočenost ili blaga nelagodnost, što je više znak da je vreme da promenimo položaj nego upozorenje na ozbiljno oštećenje. Kako navodi dr Aleksandra Petrović, fizijatar: “Leđa su snažna i prilagodljiva, i mogu da podnesu različite položaje tokom dana.”

Tvrdnje da sedenje s prekrštenim nogama uzrokuje trošenje zglobova ili artritis nisu potvrđene – dokazi su veoma ograničeni. Kukovi i kolena su zapravo pod većim opterećenjem tokom svakodnevnih aktivnosti poput penjanja uz stepenice ili nošenja torbi. Kratkotrajno prekrštanje nogu menja položaj zglobova samo privremeno i ne izaziva trajna oštećenja. Najvažnije preporuke za zdravlje zglobova ostaju iste: redovno kretanje, održavanje zdrave težine i jačanje mišića.

Kada je reč o proširenim venama, istraživanja nisu ustanovila vezu između sedenja s prekrštenim nogama i nastanka ovog zdravstvenog problema. Proširene vene obično nastaju zbog slabosti venskih zalistaka, a faktori rizika su genetika, trudnoća, višak kilograma ili dugo stajanje. Kako naglašava dr Jovana Ilić, specijalista interne medicine: “Ne postoji dokaz da prekrštanje nogu može izazvati proširene vene.”

Žene koje mnogo vremena provode sedeći treba da prave pauze, povremeno ustaju, istežu se i menjaju položaj nogu. Na taj način smanjuje se rizik od ukočenosti i neprijatnosti. Ako osetite nelagodnost tokom sedenja s prekrštenim nogama, dovoljno je da promenite položaj.

Za sve nedoumice ili precizne savete vezane za zdravlje, najbolje je da se obratite svom lekaru.

Simptomi poput naglog bola, mučnine i nadutosti često pogađaju žene posle obilnog obroka – evo kada treba posetiti lekara

Bol ispod desnog rebra, koji se može širiti prema leđima ili ispod desne lopatice, najčešće pogađa žene starije od 40 godina, ali ni mlađe nisu pošteđene. Ovaj tip bola često se javlja neposredno nakon obilnog ili masnog obroka i može ukazivati na napad žučne kese, što zahteva brzu reakciju i procenu stručnjaka.

Žučna kesa, mali organ ispod jetre, ima zadatak da skladišti žuč, tečnost neophodnu za varenje masti. Kada konzumiramo masniju hranu, žučna kesa oslobađa žuč u creva kako bi pomogla razgradnju masti. Problemi nastaju kad se u žuči formiraju kamenčići koji mogu blokirati žučne kanale. Zbog toga žuč ne može slobodno da teče, što izaziva grčeve i bol. Bolovi obično prestanu kada se kamenčić pomeri, ali simptome ne treba zanemarivati.

Napad žučne kese obično se manifestuje kao iznenadan i jak bol u gornjem desnom delu stomaka, koji može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati, praćen mučninom, povraćanjem, nadutošću i osećajem grčeva. Kod nekih žena mogu se javiti i povišena temperatura, znojenje ili žutilo kože i beonjača – ovo su znaci da je potrebna hitna medicinska procena.

Često se napadi žučne kese poklope sa obrocima koji sadrže jaja, ali problem nije u samim jajima, već u tome što masna hrana podstiče rad žučne kese. „Jaja, posebno žumance, bogata su mastima i mogu podstaći rad žučne kese, što može izazvati napad ako postoje žučni kamenci,“ objašnjava dr Ana Petrović, specijalista gastroenterologije. Ona savetuje da nije potrebno potpuno izbaciti jaja iz ishrane, već voditi računa o količini i načinu pripreme, naročito tokom prazničnih dana.

Žene koje imaju česte napade ili su već dijagnostikovane sa žučnim kamencima treba da prilagode ishranu: preporučuje se umerena konzumacija masti, češći i manji obroci, uz izbegavanje pržene i jako začinjene hrane. „Svaki bol koji traje duže od nekoliko sati, praćen povišenom temperaturom ili žutilom kože, zahteva odlazak lekaru,“ ističe dr Petrović.

Za tačnu dijagnozu i adekvatan savet obavezno se obratite stručnjaku. Pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne komplikacije poput upale žučne kese ili infekcije žučnih kanala.

Uskršnja jela mogu opteretiti želudac i srce, ali uz nekoliko saveta uživaćete bez posledica za zdravlje

Praznici poput Uskrsa često znače bogatu trpezu i okupljanje porodice, ali nagla promena ishrane može izazvati neprijatnosti, naročito kod žena koje su prethodno postile ili jele laganiju hranu. Ovakva promena može voditi do osećaja težine, nadutosti, gasova, pa čak i do promena nivoa šećera u krvi, što je posebno važno za žene sa već postojećim zdravstvenim problemima ili hroničnim bolestima.

Najveća greška tokom praznika je da u jednom obroku kombinujete obilje različite hrane – jaja, meso, rusku salatu, kolače, hleb i alkohol, bez pauze i reda. Ovakav način ishrane dodatno opterećuje varenje, a tegobe se često pojave nekoliko sati ili dana kasnije, naročito kod žena sa osetljivim želucem ili srčanim problemima.

Stručnjaci preporučuju postepeno uvodjenje težih jela i pravljenje pauza između obroka. “Najvažnije je jesti umereno i ne preskakati lagana jela poput supa i salata na početku obroka, jer ona pripremaju želudac za varenje”, savetuje dr Ana Petrović, specijalista interne medicine.

Nakon praznika, fermentisani mlečni proizvodi kao što su jogurt i kefir pomažu obnavljanju crevne flore i olakšavaju varenje. Kuvano povrće poput šargarepe, tikvice ili brokolija, kao i bareni krompir, bogati su vlaknima, ne opterećuju želudac i odlični su za više manjih obroka tokom dana. Treba izbegavati prženu hranu.

Jaja, simbol praznika, mogu izazvati tegobe ako se jedu sa teškim prilozima i majonezom. Zdrava osoba može pojesti jedno do dva jaja dnevno, ali bitno je voditi računa o količini i kombinacijama sa povrćem. “Vlakna iz povrća pomažu telu da lakše svari masnoće iz jaja”, objašnjava dr Petrović.

Praznici ne moraju značiti prejedanje. Male promene, poput sporijeg jedenja, manjih porcija i pravilnog redosleda hrane, mogu vam pomoći da uživate bez negativnih posledica. Važno je postaviti granicu i slušati signale tela, jer emocionalni aspekt okupljanja lako navede na preterivanje.

Za žene sa srčanim ili hroničnim zdravstvenim problemima, preporučuje se poseban oprez i obavezna konsultacija sa lekarom pre prazničnih dana. Za tačnu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.