Rana dijagnostika pri pojavi krvi u mokraći može spasiti život – evo šta je važno znati

Ukoliko primetite krv u urinu, posebno ako je praćena bolom ili povišenom temperaturom, neophodno je odmah se obratiti lekaru. Nedavno međunarodno istraživanje, u kojem je učestvovalo više od 8.500 pacijenata iz 380 bolnica širom sveta, predstavljeno na Kongresu Evropskog udruženja za urologiju u Londonu, pokazalo je da skoro 10% osoba koje dođu na hitan prijem zbog ovog simptoma ne preživi prvih 90 dana.

Ovi rezultati posebno su zabrinjavajući jer ukazuju da krv u mokraći (hematurija) često može biti prvi pokazatelj ozbiljnih bolesti, među kojima su i karcinom mokraćne bešike ili bubrega. Prema istoj studiji, svaki četvrti pacijent sa ovim simptomom dobije dijagnozu raka, a najčešći je karcinom bešike. Hrvatska je, na primer, u poslednjih deset godina zabeležila porast smrtnosti od raka mokraćne bešike za čak 15%, što je svrstava među zemlje sa najvišim stopama smrtnosti u EU.

Stručnjaci naglašavaju da je brzo postavljanje dijagnoze od ključnog značaja. Jednostavni medicinski pregledi, poput skenera (CT pretrage) ili cistoskopije (pregleda unutrašnjosti bešike), ako se obave u roku od 48 sati od pojave simptoma, u velikoj meri povećavaju šanse za preživljavanje i brže otkrivanje uzroka. Oni pacijenti koji nisu brzo testirani ili lečeni imali su veći rizik od smrtnog ishoda u prva tri meseca i češće su se vraćali u bolnicu.

Žene koje su na vreme reagovale potvrđuju koliko je važno ne čekati. “Kada sam primetila krv u urinu, odmah sam otišla lekaru. To mi je spasilo život”, ispričala je Tatjana, kojoj je ovaj simptom bio prvi znak ozbiljnog zdravstvenog problema.

Nažalost, dešava se da pacijenti budu poslati kući bez jasne dijagnoze ili da dugo čekaju na dodatne pretrage, što može dovesti do opasnog odlaganja. Istraživanje je utvrdilo da su oni koji su testirani u roku od 48 sati dobili dijagnozu već narednog dana, dok su ostali čekali i do tri nedelje.

Za žene je veoma važno da ne ignorišu krv u mokraći, čak i ako se pojavi samo jednom. Ako primetite ovaj simptom, potražite medicinski savet i insistirajte na potpunom ispitivanju dok ne saznate uzrok. Pravovremeno otkrivanje razlike između brzog oporavka i ozbiljnih komplikacija.

Za tačnu dijagnozu i preporuku obavezno se obratite lekaru.

Saznajte kada je vakcina protiv tetanusa neophodna i kako pravilno reagovati na posekotine ili ubodne rane

Povrede nastale na oštrim metalima ili prilikom nagazivanja na ekser nisu retke, posebno u svakodnevici žena koje vode računa o deci i porodici. Iako su ove situacije neprijatne, važno je znati da je rizik od tetanusa mali, ali brza i pravilna reakcija može biti ključna za zdravlje. Tetanus je ozbiljna infekcija koju izaziva bakterija Clostridium tetani i nastaje kada ona prodre kroz oštećenu kožu. Najugroženiji su nevakcinisani, stariji od 65 godina te osobe sa oslabljenim imunitetom ili hroničnim oboljenjima, poput dijabetesa.

Simptomi tetanusa obično se pojavljuju od 7 do 10 dana nakon povrede i uključuju ukočenost i grčeve mišića, posebno u vilici i vratu, otežano disanje i gutanje, ali i poremećaje srčanog ritma. U najtežim slučajevima mogu nastupiti oštećenja nerava, prelomi kostiju ili čak sepsa. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i odlazak lekaru su od izuzetne važnosti. Vakcina protiv tetanusa sadrži inaktivisani toksin, koji podstiče stvaranje zaštitnih antitela. Većina žena u Srbiji primila je ovu vakcinu u detinjstvu, ali zaštita vremenom slabi. Ako ne znate kada ste poslednji put primili vakcinu ili je od tada prošlo više od 10 godina, preporučuje se da vakcinu primite posle ozbiljnije povrede, naročito ako je rana duboka, prljava, ubodna, nastala ujedom životinje, otvorenim prelomom ili opekotinom.

Specijalista opšte medicine, dr Ana Petrović, naglašava: “Ukoliko se ne sećate datuma poslednje vakcinacije, ili imate ozbiljniju ranu, najbolje je da se što pre javite lekaru. Pravovremena vakcina može u potpunosti sprečiti razvoj tetanusa.”

Za žene koje brinu o deci ili starijima, važno je znati da svaku sumnjivu povredu treba odmah oprati čistom vodom, koristiti antiseptik i što pre tražiti savet lekara. Redovno obnavljanje vakcinacije i pravovremena imunizacija ostaju najbolja zaštita. Za sve nedoumice ili simptome, obratite se svom izabranom lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Pravilno birane vežbe i svakodnevno kretanje mogu poboljšati zdravlje srca i smanjiti nivo holesterola

Povišen holesterol jedan je od najčešćih zdravstvenih izazova sa kojima se žene suočavaju, naročito nakon četrdesete godine, jer povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Promena životnih navika, posebno uvođenje redovne fizičke aktivnosti, ima ogroman uticaj na regulaciju holesterola i očuvanje zdravlja srca.

Holesterol je masna supstanca neophodna za izgradnju ćelija, ali ukoliko se zadrži u visokim vrednostima, može da se taloži na zidovima krvnih sudova i dovede do suženja arterija. Postoje dve vrste holesterola: LDL (“loš” holesterol) i HDL (“dobar” holesterol). Cilj je smanjiti LDL i povećati HDL, čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja.

Redovno vežbanje posebno pomaže ženama da povise nivo HDL holesterola, dok se istovremeno poboljšava odnos između LDL i HDL. Prve pozitivne promene mogu se primetiti već posle nekoliko nedelja kontinuiranih aktivnosti. Kako ističe dr Snežana Petrović, specijalista interne medicine: “Vežbanje umerenog intenziteta, barem pet puta nedeljno, može znatno doprineti snižavanju holesterola i poboljšanju ukupnog zdravlja srca.”

Za žene koje žele da regulišu holesterol, preporučuju se sledeće fizičke aktivnosti:
– Brzo hodanje je odličan izbor za svakodnevno kretanje, posebno za početnice i one koje imaju osetljive zglobove.
– Trčanje ili lagani džoging, umerenog tempa, pomaže i u regulaciji telesne mase i lipidnog statusa.
– Vožnja bicikla angažuje celo telo, a manje opterećuje zglobove u odnosu na trčanje.
– Plivanje je savršena opcija za žene sa viškom kilograma ili bolovima u zglobovima, jer voda rasterećuje telo.
– Trening snage sa laganim opterećenjem može povećati HDL holesterol i održati mišićnu masu, što je posebno važno u menopauzi.
– Joga ne samo da smanjuje stres, već može doprineti i poboljšanju lipidnog profila i regulaciji telesne mase.

Optimalno je posvetiti najmanje 150 minuta nedeljno umerenoj fizičkoj aktivnosti, što se može podeliti na 30 minuta dnevno. Dva puta nedeljno preporučuje se raditi i vežbe snage. Sitne promene, kao što su korišćenje stepenica umesto lifta ili kraće šetnje tokom pauze, takođe mogu imati pozitivan efekat.

Dr Petrović dodaje: “Redovno kretanje, čak i u manjim dozama, ima kumulativni efekat na zdravlje krvnih sudova. Važno je da svaka žena pronađe aktivnost koja joj odgovara i uklopi je u svakodnevni ritam.”

Žene sa povišenim holesterolom ili one koje su u rizičnoj grupi (nasledni faktori, menopauza, gojaznost) trebalo bi redovno da prate krvnu sliku i konsultuju se sa lekarom pre početka novog režima vežbanja. Promene navika često mogu biti dovoljne za kontrolu blažih povišenja, dok ozbiljnija stanja zahtevaju stručni nadzor.

Za preciznu dijagnozu i savet uvek se obratite lekaru.