Porodična istorija igra ulogu, ali zdrave navike mogu značajno smanjiti rizik od infarkta kod žena svih uzrasta
Srčani udar, poznat i kao infarkt miokarda, jedno je od najčešćih i najozbiljnijih oboljenja, posebno među ženama srednjih i starijih godina. Najčešći uzrok je koronarna bolest srca — odnosno suženje ili začepljenje krvnih sudova koji hrane srce. Kod žena simptomi srčanog udara često mogu biti manje izraženi ili netipični, pa bolest može proći neprimećeno.
Mnoge žene se pitaju da li je sklonost srčanom udaru nasledna i koliko zapravo geni i porodična istorija mogu uticati na zdravlje srca. Viša kardiološka medicinska sestra Rut Gos objašnjava: „Porodična istorija bolesti srca znači da je neko od bliskih srodnika imao srčani udar ili koronarnu bolest. To može povećati rizik, ali ne mora nužno značiti da će se bolest razviti kod vas.“
Nasleđe svakako ima uticaj, ali nije presudni faktor. Na primer, porodična hiperholesterolemija je nasledno stanje koje uzrokuje visok holesterol, čime se povećava rizik od ranih srčanih bolesti. Genetske promene prenete od roditelja mogu doprineti povišenom holesterolu, ali i dalje postoji mogućnost da svako sam utiče na svoj rizik zdravim životnim izborima.
Treba razlikovati genetske faktore od nasleđenih navika u porodici. U mnogim porodicama prenose se i stilovi života — ishrana bogata mastima, pušenje, fizička neaktivnost ili gojaznost — što dodatno povećava šansu za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Zbog toga je važno da žene obrate pažnju na faktore rizika i redovno kontrolišu zdravstveno stanje, naročito ako imaju u porodici slučajeve srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska ili dijabetesa.
Rut Gos savetuje: „Ako znate da u porodici postoji povećan rizik od srčanih bolesti, važno je da to podelite sa svojim lekarom. On može preporučiti dodatna testiranja i savetovati vas o promenama u načinu života.“ Ključne preporuke su redovno vežbanje, balansirana ishrana, održavanje zdrave telesne mase i prestanak pušenja — navike koje značajno smanjuju rizik čak i ako postoji genetska predispozicija.
Preporučuje se i redovna provera krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi. Ako primetite simptome poput bolova u grudima, otežanog disanja, umora ili mučnine, odmah se obratite lekaru — pravovremena reakcija može spasiti život.
Iako ne možemo promeniti nasledne faktore, svaka žena kroz svakodnevne izbore ima značajan uticaj na zdravlje svog srca. Za preciznu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa lekarom.
