Popularna pevačica otvoreno govori o borbi sa divertikulozom debelog creva i zašto je prevencija ključna

Poznata pevačica Zorica Brunclik podelila je sa javnošću svoju nedavnu borbu sa opasnom bolešću, ističući da je sada dobro i da se oseća potpuno spremno da se pojavi u javnosti nakon svega što je prošla. Kako je navela, da nije dobro, ne bi ni došla u emisiju, a posebno je naglasila zahvalnost zbog pažnje i brige koju su joj ukazivali tokom tog perioda.

Zorica je otkrila da je njena dijagnoza bila divertikuloza debelog creva, stanje koje je u početku nije shvatala ozbiljno. Kakо je objasnila, nakon višemesečnog boravka u bolnici naučila je stručne izraze i shvatila da je reč o upali debelog creva, pri čemu se na crevu stvara balon koji se može zapušiti i izazvati dodatne komplikacije. Imala je dve faze lečenja – prva je sprovedena na Dedinju i u bolnici Dragiša Mišović, gde su za nju brinuli profesor Miljan Milanović, dr Savić i njihov tim. Posebno se zahvalila sestrama Dragani i Daci iz intenzivne nege, koje su joj čak donosile paradajz čorbu od kuće i ispunjavale sitne želje poput praznog bureka, što su svi doživljavali sa osmehom. Najvažnije je, navodi, da je Milovan Bojić, njen brat, okupljao sve stručnjake i organizovao konzilijume, koji su joj u tom trenutku postali svakodnevica.

U drugoj fazi lečenja bila je u Kliničkom centru, gde ju je operisao hirurg Miljan Ćeranić, koji je svakodnevno proveravao njeno stanje. Zorica i njen suprug Kemiš posebno ističu koliko je važno voditi računa o zdravlju i odlaziti na redovne kontrole, naglašavajući značaj prevencije.

Njena priča podseća koliko je važno slušati svoje telo, čak i kada nema jasnih simptoma, i koliko podrška porodice i stručnjaka znači tokom teških zdravstvenih izazova.

Pravilna i raznovrsna ishrana, uz redovne obroke i fizičku aktivnost, ključ je za snažne i zdrave kosti kroz godine

Gubitak gustine kostiju je izazov koji pogađa žene u svim životnim fazama, a naročito nakon tridesete godine kada dolazi do pada estrogena, hormona važnog za zdravlje kostiju. Ovaj proces može povećati rizik od preloma i osteoporoze, zbog čega je bitno razumeti kako svakodnevne navike, posebno način ishrane, utiču na kosti.

Nutricionistkinja Skylar Weir ističe da je najvažniji korak za očuvanje gustine kostiju dovoljan unos hrane svakog dana. Prema njenim rečima: „Neverovatno je koliko je zdravlje kostiju povezano sa ishranom, ili još preciznije, sa adekvatnim unosom hrane“. Ona upozorava da dugotrajno unošenje premalo kalorija može ugroziti čvrstinu kostiju, jer tada telo koristi minerale iz kostiju za druge vitalne funkcije. Istraživanja pokazuju da žene koje imaju poremećaje u ishrani i stalno ograničavaju unos hrane imaju i do tri puta veći rizik od preloma tokom života.

Gustina kostiju ne zavisi samo od jedne vrste hrane ili nutrijenta, već je rezultat ukupnog kvaliteta i količine hrane tokom vremena. Weir napominje: „Gustina kostiju nije rezultat neke posebne dijete, već je posledica doslednog i adekvatnog hranjenja tokom vremena“.

Nutricionistkinja Kristina Manian savetuje da, pored dovoljnog kalorijskog unosa, treba obratiti pažnju na raznovrsnost namirnica bogatih kalcijumom, vitaminom D, magnezijumom i proteinima. Mlečni proizvodi, zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi, mahunarke i riba odličan su izbor za jačanje kostiju. Redovna fizička aktivnost, naročito vežbe snage, takođe doprinosi očuvanju zdravlja skeleta.

Ženama se savetuje da ne preskaču obroke, izbegavaju dugotrajna gladovanja i obavezno uključuju fizičku aktivnost u svakodnevicu. Ukoliko postoji sumnja na smanjenje gustine kostiju ili druge zdravstvene probleme, važno je obratiti se lekaru za preciznu dijagnozu i savete. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Rani simptomi često nisu tipični, pa je pravilna dijagnoza kod mlađih žena posebno izazovna

Sjögrenov sindrom je dugotrajna autoimuna bolest koja najčešće pogađa žene i karakteriše se suvoćom očiju, usta i jezika. Širok spektar simptoma otežava pravovremeno otkrivanje, naročito kod mlađih žena, jer one često ne pokazuju uobičajene znake suvoće. Važno je bolest prepoznati na vreme zbog mogućnosti adekvatnog lečenja i sprečavanja komplikacija. Kod mlađih pacijentkinja simptomi često odstupaju od klasičnih – umesto suvoće, češće se javljaju upale pljuvačnih žlezda, povišena temperatura, uvećani limfni čvorovi ili problemi sa bubrezima i nervnim sistemom. Zbog toga se bolest neretko pogrešno dijagnostikuje, a prava dijagnoza se postavlja kasnije, što može dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja. Dr Milica Petrović, reumatolog, navodi: “Sumnja na Sjögrenov sindrom postavlja se kada pacijentkinja ima dugotrajne tegobe sa suvim očima ili ustima, ali je važno obratiti pažnju i na manje tipične simptome, posebno kod mlađih žena. Kod njih bolest može početi upalom žlezda ili nespecifičnim znacima poput umora i uvećanih limfnih čvorova.” U cilju ranog otkrivanja, lekari koriste posebne upitnike za procenu rizika. Ako imate osećaj suvoće očiju ili usta koji traje duže od tri meseca, često koristite veštačke suze ili imate potrebu da stalno pijete vodu kako biste lakše jeli, preporučuje se da se obratite lekaru. Tokom dijagnostičkog procesa, potrebno je isključiti druga stanja sa sličnim simptomima, poput infekcija, posledica zračenja ili drugih autoimunih bolesti. Dr Petrović ističe: “Ne postoji jedan test koji potvrđuje Sjögrenov sindrom. Potrebno je kombinovati različite laboratorijske i kliničke nalaze kako bi se postavila sigurna dijagnoza.” Kada se procenjuje funkcija pljuvačnih žlezda kod žena koje koriste određene lekove, savetuje se privremeni prekid terapije radi tačnijih rezultata testova. Ženama koje osećaju simptome ili sumnjaju na Sjögrenov sindrom preporučuje se da vode dnevnik tegoba i da se odmah obrate lekaru ukoliko dođe do promena. Pravovremena dijagnoza i terapija značajno poboljšavaju kvalitet života i smanjuju mogućnost komplikacija. Za tačne informacije i dalji savet obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.