Saznajte kako da prepoznate prve simptome lajmske bolesti i smanjite rizik od uboda krpelja dok ste u prirodi

Proleće i leto su periodi kada boravak u prirodi postaje češći, ali sa sobom nose i veći rizik od susreta sa krpeljima. Žene koje brinu o zdravlju porodice posebno su na oprezu, jer su krpelji najaktivniji upravo u toplim mesecima, upozorava Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Najugroženiji su deca, trudnice, starije žene i svi koji često borave u parkovima, baštama i na šumskim površinama. Krpelji se kriju u niskoj travi, živim ogradama i neobrađenim dvorištima, a na kožu prelaze u dodiru sa vegetacijom jer reaguju na toplotu i miris ljudske kože. Ne mogu da skaču ni lete, ali im prolazak kroz travu ili žbunje olakšava dolazak do vas. Prvi simptomi uboda, poput crvenila koje podseća na „bivolje oko”, često se pojave tek nekoliko dana kasnije. Najvažnije preventivne mere počinju izborom odeće: stručnjaci savetuju svetlu garderobu dugih rukava i nogavica, uvlačenje košulje u pantalone i nogavica u čarape, kao i zatvorenu obuću. Na izložene delove kože preporučuje se upotreba repelenata, posebno kod dece i onih sa osetljivom kožom, uz strogo pridržavanje uputstava. Po povratku iz prirode, važno je da svi članovi porodice u roku od dva sata obave temeljno tuširanje i pregled kože, posebno u pregibima, ispod grudi, u preponama, pazuhu, iza ušiju i na glavi kod dece. Odeću treba dobro istresti, a kućne ljubimce pre ulaska pregledati. Ako ipak primetite krpelja na koži, stručnjaci savetuju da ga ne uklanjate sami niti koristite alkohol, benzin ili eterična ulja, jer to može povećati rizik od infekcije. Najbolje je da se javite lekaru u prvih 24 sata, kako bi krpelj bio stručno uklonjen i mesto uboda dezinfikovano. Preporučuje se da zapamtite datum uboda i narednih nekoliko nedelja pratite simptome: crvenilo veće od 5 cm, glavobolju, simptome slične gripu ili bolove u zglobovima. U tom slučaju, potrebno je što pre otići kod lekara. Krpelji mogu preneti lajmsku bolest, koja može zahvatiti nervni sistem, zglobove i srce, kao i krpeljski encefalitis koji utiče na nervni sistem. Za encefalitis postoji i vakcina, namenjena osobama koje su u povećanom riziku. Redovna kontrola nakon boravka u prirodi najbolja je zaštita, a ove mere su od posebne važnosti za žene koje vode računa o deci, starijima i kućnim ljubimcima. Za savet i dijagnozu uvek se obratite lekaru.

Saznajte koje simptome treba pratiti, zašto je dijabetes ključni rizik i kako sprečiti ozbiljne komplikacije

Gangrena predstavlja ozbiljno oštećenje tkiva usled poremećaja u snabdevanju krvlju. Ovaj problem češće se javlja kod starijih žena, posebno onih koje pate od dijabetesa ili imaju hronične probleme sa krvnim sudovima. Postoje dve osnovne vrste: suva i vlažna gangrena, a poznavanje razlika između njih može biti presudno za blagovremeno prepoznavanje i lečenje.

Suva gangrena nastaje kada je dotok krvi kroz arterije znatno oslabljen ili potpuno prekinut, najčešće zbog ateroskleroze, odnosno nakupljanja masnih naslaga u krvnim sudovima. Ovaj tip se obično javlja na prstima, stopalima i potkolenicama, dok su ruke ređe zahvaćene. Tkivo postaje suvo, hladno i tamne boje, a u početnoj fazi nema znakova infekcije. Suva gangrena se razvija postepeno, često kao posledica hroničnih bolesti, visokog pritiska, poremećaja masnoća ili dugotrajnog pušenja.

Kod žena sa dijabetesom rizik je posebno izražen, jer povišen šećer tokom vremena oštećuje krvne sudove i nerve. “Osobe sa dugogodišnjim dijabetesom često ne primećuju povrede na stopalima, što povećava rizik od infekcija i razvoja gangrene”, ističe dr Ivana Petrović. Kada se suva gangrena inficira, može preći u vlažnu formu, koja je znatno opasnija – bakterije se veoma brzo šire i mogu izazvati teške komplikacije, pa čak i smrt.

Vlažna gangrena se razvija naglo, praćena je izraženim otokom, neprijatnim mirisom i visokom temperaturom. Kod pacijentkinja sa slabom cirkulacijom, ovaj oblik napreduje munjevito i zahteva hitan odlazak lekaru. U pojedinim slučajevima, jedino rešenje je hirurška amputacija – od jednog prsta pa do većih delova ekstremiteta. Pre toga, važno je detaljno proceniti stanje krvnih sudova i razmotriti sve mogućnosti za obnavljanje cirkulacije.

Žene koje boluju od dijabetesa, imaju porodičnu istoriju vaskularnih bolesti ili primete promene na stopalima, trebalo bi da pažljivo prate svaku ranu koja teško zarasta. Redovne kontrole, održavanje nivoa šećera u krvi i dobra nega stopala su osnovni koraci prevencije. “Pravovremeno prepoznavanje simptoma i brza reakcija mogu sprečiti ozbiljne komplikacije”, naglašava dr Petrović.

Za postavljanje prave dijagnoze i savet o terapiji, obavezno se obratite lekaru. Ukoliko primetite promene boje kože, rane koje ne zarastaju ili bilo kakve sumnjive promene na prstima, javite se izabranom lekaru ili specijalisti za krvne sudove što pre.

Kako kvalitetan san, jačanje mišića i pravilna oralna higijena utiču na zdravlje žena u srednjim godinama

Ulazak u četrdesete i period menopauze sa sobom nose brojne fizičke i emotivne promene kod žena, od hormonskog disbalansa do čestih oscilacija raspoloženja i umora. Iako se o tim promenama često govori, svakodnevne rutine kao što su dobar san, fizička aktivnost i briga o zubima mogu imati ogroman uticaj na kvalitet života. O ovim navikama i njihovoj važnosti govorila je dr Ivana Eskić, specijalista oralne hirurgije i parodontolog, na panelu posvećenom ženskom zdravlju.

Prema rečima dr Eskić, biološki ritam, odnosno cirkadijalni ritam, ima centralno mesto u očuvanju zdravlja. “Ako ne spavamo kvalitetno i ne poštujemo prirodni ritam tela, svi ostali napori oko ishrane, suplementacije ili fizičke aktivnosti daju slabije rezultate”, ističe ona. Kvalitetan san podržava procese obnove tela i uma, što je naročito važno za žene u perimenopauzi i menopauzi, kada hormonske promene često remete san. Preporučuje se da se večernje aktivnosti polako smiruju, a spavanje ne odlaže predugo, dok bi glavne obaveze i fizička aktivnost trebalo da budu ranije tokom dana.

Mnoge žene, upozorava dr Eskić, često zapostave sopstvene potrebe zbog ubrzanog tempa života. “Žene često drže sve pod kontrolom, osim sopstvenih potreba. Loše navike, poput pušenja, doživljavaju se kao mali predah, ali zapravo dodatno opterećuju organizam u periodima hormonskih promena.” Umesto toga, savetuje da se pronađu zdraviji načini za zadovoljstvo, kao što su svakodnevne šetnje, vežbanje, dobar san i uravnotežena ishrana sa dovoljno proteina, uz vežbe za održavanje mišićne mase.

Mišići nisu važni samo zbog izgleda ili snage, već su i ključni za dugovečnost. “Mišići su organ dugovečnosti. Njihova aktivacija utiče na hormone, metabolizam i raspoloženje. U menopauzi se mišićna masa brže gubi, pa su važne i vežbe snage, makar sa sopstvenom težinom, kako bismo sačuvale mišiće, kosti i stabilnost tela”, objašnjava dr Eskić.

Hormonske promene utiču i na zdravlje usne duplje. Sluzokoža tokom menopauze može postati osetljivija i suvlja, a smanjeno lučenje pljuvačke otežava održavanje oralne higijene. “Mogu se javiti peckanje, povlačenje desni, noćno škrgutanje zubima i povećana osetljivost. Zato je važno o menopauzi i njenom uticaju na usta razgovarati pre pojave simptoma, a redovni stomatološki pregledi treba da postanu deo rutinske brige”, ističe ona.

Za pravilnu higijenu nije dovoljno samo prati zube – važno je koristiti odgovarajuće tehnike. “Pokreti prilikom pranja treba da idu od desni ka zubima, a pored četkice i paste često su potrebni i zubni konac, interdentalne četkice ili oralni tuš. Rutina se prilagođava svakoj osobi, u zavisnosti od stanja zuba i desni.”

Kada su u pitanju loše navike, kao što je pušenje, dr Eskić naglašava da ono ne utiče samo na izgled zuba, već povećava zadržavanje plaka i rizik od bolesti desni i karijesa. “Najbolje bi bilo ostaviti pušenje, ali je važno otvoreno razgovarati sa lekarom o mogućim alternativama i rizicima.”

Na kraju, dr Eskić poručuje svim ženama: “Zdravlje je zbir svakodnevnih navika. Hormoni se ne mogu uvek kontrolisati, ali dnevni ritam, ishrana, san i preventivni pregledi jesu nešto na šta možemo uticati. Ne treba čekati pojavu problema, već brinuti o sebi na vreme.”

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.