Ovaj poremećaj često se javlja kod muškaraca srednjih godina i može ukazivati na probleme sa srcem, dijabetes ili povišene masnoće
Erektilna disfunkcija, odnosno povremena ili trajna nemogućnost postizanja i održavanja erekcije, sve češće se javlja kod muškaraca, posebno onih starijih od 40 godina. Iako se o ovom problemu ređe govori, važno je znati da pored uticaja na samopouzdanje i partnerske veze, može da bude prvi pokazatelj ozbiljnih hroničnih bolesti.
Najčešći uzroci erektilne disfunkcije povezani su sa bolestima srca, krvnih sudova, dijabetesom tipa 2 (kada organizam ne koristi insulin pravilno) i povišenim nivoom masnoća u krvi. Lekari upozoravaju da muškarci koji imaju probleme sa erekcijom imaju povećan rizik od razvoja ovih oboljenja. Statistika pokazuje da oko 40% muškaraca u četrdesetim godinama već ima neki oblik ovog problema, a procenat raste sa godinama.
Simptomi uključuju povremene ili učestale poteškoće u postizanju ili održavanju erekcije tokom odnosa, ali i smanjen seksualni nagon. Nekada je potrebno više vremena ili jači podsticaj da bi erekcija nastupila. Povremeni problemi mogu biti posledica stresa ili tenzije, ali ako se ovakve situacije ponavljaju i traju duže od nekoliko meseci, preporučuje se odlazak kod lekara.
Urolog dr Petar Bajić naglašava: “Erektilna disfunkcija nije uvek posledica starenja, već najčešće ukazuje na druge zdravstvene probleme. Muškarci koji su fizički aktivni i brinu o svom zdravlju mogu imati urednu seksualnu funkciju i u starijem dobu”. On ističe važnost ranog prepoznavanja simptoma i blagovremene reakcije, jer ovaj problem može smanjiti kvalitet života, izazvati anksioznost, depresiju i probleme u partnerskim odnosima.
Ova tema je značajna i za žene, jer promene u seksualnom zdravlju partnera mogu uticati na bliskost i poverenje u vezi. Razumevanje da erektilna disfunkcija često ima fizičko, a ne samo psihološko poreklo, može pomoći parovima da zajednički pristupe rešenju problema.
Stručnjaci preporučuju muškarcima koji se suočavaju sa ovim problemom da potraže stručnu pomoć. Lečenje može podrazumevati promenu životnih navika, regulaciju hroničnih bolesti, psihoterapiju ili propisivanje lekova, u zavisnosti od uzroka. Otvoren razgovor sa partnerom i lekarom je od ključnog značaja. Za tačnu dijagnozu i savete, obavezno se obratite svom lekaru.
