Saznajte kada su gasovi normalna pojava, a kada mogu ukazivati na promene u organizmu

Mnoge žene povremeno primećuju da češće ispuštaju gasove, što može izazvati neprijatnost ili zabrinutost. Prosečna osoba ispusti gas do 32 puta dnevno, uglavnom nesvesno, a ovo je sasvim prirodan deo procesa varenja. Ipak, ako dođe do iznenadnih promena u učestalosti ili pojave novih simptoma, važno je osluškivati signale koje telo šalje.

Gasovi nastaju usled delovanja bakterija u debelom crevu koje razlažu hranu, posebno vlakna, što je normalan deo varenja. Deo gasova potiče i od vazduha koji progutamo tokom jela ili razgovora. Kako objašnjava gastroenterolog dr Pornčai Lilasindžaroen: „Svi ljudi ispuštaju vetrove – to je način da telo smanji pritisak u crevima i spreči osećaj nadutosti i nelagodnosti.“ Ako bi se gasovi zadržavali, to bi moglo dovesti do pojačanog osećaja nelagodnosti ili bolova.

Ne postoji univerzalan broj koji određuje šta je „normalno“ kada je reč o ispuštanju vetrova, jer svaki organizam ima svoj ritam. Bitno je da prepoznate šta je za vas uobičajeno i da obratite pažnju ako primetite nagle promene. Hrana bogata vlaknima, mahunarke i mlečni proizvodi često povećavaju količinu gasova, a brza ili neredovna ishrana dodatno može uticati na taj problem. Dr Brinta Vasagar ističe: „Gasovi su znak da vaš mikrobiom, odnosno korisne bakterije u crevima, rade svoj posao.“

Međutim, ukoliko zapazite promenu u broju ili mirisu gasova, ili se jave bolovi u stomaku, nadutost, poremećaji u pražnjenju creva, krv u stolici ili neobjašnjiv gubitak težine, obavezno se obratite lekaru. Dr Lilasindžaroen naglašava: „Gasovi koji značajno utiču na svakodnevni život, ili su praćeni novim simptomima, zahtevaju lekarsku procenu.“

Za žene koje žele da smanje neprijatnost, preporučuje se vođenje dnevnika ishrane kako bi lakše uočile koje namirnice pogoršavaju stanje, da jedu polako i obrate pažnju na unos vlakana. Održavanje zdravog mikrobioma može doprineti boljoj regulaciji varenja. Ukoliko ste zabrinuti zbog promena u varenju, obavezno posetite svog lekara radi pravilne dijagnoze i saveta.

Simptomi poput peckanja i nadutosti mogu ukazivati na gastritis, naročito kod žena pod stresom ili sa neredovnim obrocima

Gastritis, odnosno upala sluzokože želuca, postaje sve češći problem među ženama svih uzrasta, posebno onih koje žive ubrzanim tempom i često su izložene stresu. Ignorisanje ranih simptoma ovog stanja može dovesti do ozbiljnih komplikacija sa želucem.

Najčešći prvi simptomi gastritisa uključuju osećaj peckanja ili bol u gornjem delu stomaka, mučninu, nadutost i gubitak apetita. Mnoge žene primećuju i težinu ili nelagodnost nakon jela, čak i kada pojedu malu količinu hrane. Ovi simptomi često se pripisuju stresu ili neredovnoj ishrani, pa mnogi ne shvate odmah da je u pitanju gastritis.

Nastanak gastritisa može biti uzrokovan raznim faktorima. Najčešći je bakterijska infekcija, ali i svakodnevne navike igraju značajnu ulogu: konzumiranje alkohola, česta upotreba lekova protiv bolova, preskakanje obroka i izloženost stresu povećavaju rizik od ovog oboljenja.

Dr Mirjana Petrović, gastroenterolog, naglašava: „Simptomi gastritisa ne treba zanemarivati, jer nelečen gastritis može dovesti do oštećenja sluzokože želuca i razvoja čira. Pravovremena reakcija i promena navika su ključni za prevenciju komplikacija.”

Ženama koje se susreću sa ovim tegobama preporučuje se prelazak na redovnu, laganu i manju ishranu, izbegavanje začinjene hrane i alkohola, kao i primena tehnika za smanjenje stresa poput šetnje ili joge. Ukoliko simptomi traju više dana, važno je posetiti lekara radi tačne dijagnoze i adekvatne terapije.

Gastritis se uspešno kontroliše promenom životnih navika i uz medicinsku pomoć. Za preciznu dijagnozu i savet, svakako se obratite stručnjaku.

Multipla skleroza najčešće se javlja kod žena između 20. i 40. godine, a simptomi mogu ostati neprimećeni

Multipla skleroza je hronično autoimuno oboljenje koje zahvata centralni nervni sistem, a posebno je česta kod žena u uzrastu od 20 do 40 godina. Prvi znaci bolesti često su vrlo blagi i ne prepoznaju se odmah, poput trnjenja u rukama ili nogama, zamagljenog vida ili iznenadnog umora. Iako se ovi simptomi mogu doživeti kao posledica umora ili stresa, reč je o ozbiljnoj dijagnozi koja značajno utiče na svakodnevni život.

Bolest nastaje kada imuni sistem napada zaštitni sloj nervnih vlakana (mijelin), zbog čega se ometa prenos signala iz mozga ka telu. Zbog toga su simptomi različiti – mogu se javiti slabost, gubitak ravnoteže, prolazni problemi sa vidom ili dugotrajan osećaj iscrpljenosti. Mnoge žene ove simptome pripisuju uobičajenom stresu ili svakodnevnom umoru, što dovodi do odlaganja postavljanja prave dijagnoze.

Podaci pokazuju da multipla skleroza pogađa žene dvostruko češće nego muškarce. Iako tačan uzrok nije poznat, smatra se da kombinacija genetskih i faktora iz okruženja ima ključnu ulogu. Simptomi se mogu pojavljivati u talasima, sa periodima pogoršanja i zatim delimičnog ili potpunog oporavka.

Neurolog dr Ivana Petrović ističe: “Najvažnije je da žene ne ignorišu promene na svom telu, pogotovo kada su u pitanju neobjašnjiva slabost, trnci ili problemi sa vidom. Pravovremena dijagnoza omogućava bolju kontrolu bolesti i kvalitetniji život.”

Iako ne postoji lek koji može potpuno izlečiti multiplu sklerozu, savremena terapija omogućava usporavanje napretka bolesti i smanjenje intenziteta simptoma. Rana dijagnoza i početak terapije ključni su za očuvanje funkcionalnosti i kvalitetan život.

Ženama koje primete ovakve simptome savetuje se da što pre posete neurologa, jer pravovremeno postavljanje dijagnoze i odgovarajuća terapija mogu značajno poboljšati prognozu. Za tačnu dijagnozu i savet, važno je obratiti se lekaru.