Spatifilum i druge popularne biljke sposobne su da uklone do 90% štetnih materija iz vazduha u zatvorenim prostorijama

Novo naučno istraživanje potvrdilo je da određene sobne biljke, a naročito spatifilum (poznat i kao mirni ljiljan), mogu odstraniti do 90 procenata štetnih materija iz vazduha u zatvorenim prostorima. Ovo je izuzetno važno za žene i porodice koje svakodnevno borave u zatvorenom i izložene su zagađivačima iz sredstava za čišćenje, nameštaja ili građevinskih materijala. Laboratorijsko testiranje je obuhvatilo pet vrsta biljaka: spatifilum, tradeskanciju, filodendron, fikus pumila i hlorofitum. Ove biljke su stavljene u hermetički zatvorene komore, gde su im dodate supstance poput formaldehida, sumpor-dioksida i azot-dioksida, poznatih po štetnim uticajima na zdravlje, uključujući glavobolju i umor.

Rezultati su pokazali da su sve biljke uspešno smanjile nivo zagađivača u roku od 24 sata, ali se spatifilum posebno istakao, uklanjajući čak 90% formaldehida u pojedinim slučajevima. Stručnjaci napominju da su ovakvi rezultati dobijeni u strogo kontrolisanim uslovima, pa je u realnim kućnim okolnostima efekat nešto slabiji. “Ovo istraživanje pokazuje koliko biljke mogu doprineti svežijem vazduhu, ali one nisu zamena za redovno provetravanje ili upotrebu prečišćivača vazduha”, izjavila je dr Dijana R. Kočran, profesorka iz oblasti biljnih nauka.

Žene koje žele da poboljšaju kvalitet vazduha u svom domu mogu birati više različitih biljaka i postaviti ih u različite sobe za bolji efekat. Prema preporuci dr Heder Kirk-Balard, profesorke hortikulture, „spatifilum je jednostavan za održavanje, ne zahteva puno svetlosti i odličan je izbor za početnice u gajenju biljaka“. Osim što oplemenjuju prostor, sobne biljke mogu doprineti osećaju mira i smanjenju stresa, što ima poseban značaj za svakodnevni život i dobrobit žena.

Iako biljke nisu potpuno rešenje za problem zagađenog vazduha, njihova kombinacija sa redovnim provetravanjem i održavanjem higijene doma pozitivno utiče na životni prostor. Za dodatnu zaštitu, naročito u gradskim sredinama ili tokom perioda povećanog zagađenja, preporučuje se upotreba prečišćivača vazduha. Za individualne savete i procenu rizika po zdravlje, najbolje je konsultovati lekara ili stručnjaka za zaštitu životne sredine.

Naučna istraživanja potvrđuju da putovanja smanjuju stres, jačaju srce i povećavaju produktivnost kod žena svih godina

Odlazak na put ne predstavlja samo beg od svakodnevne rutine – novo istraživanje univerziteta u Teksasu pokazuje da putovanja mogu pozitivno uticati na fizičko i mentalno zdravlje žena, bez obzira na životno doba. Stručnjaci su ustanovili da žene koje češće putuju imaju niži nivo stresa i zdravije srce, što je veoma bitno s obzirom na činjenicu da su stres i bolesti srca među najčešćim zdravstvenim izazovima za žene.

U okviru studije, 20 studentkinja je tokom krstarenja nosilo pametne satove koji su pratili otkucaje srca i fizičku aktivnost. Takođe su svakodnevno beležile svoja osećanja i aktivnosti, što je omogućilo istraživačima da detaljno analiziraju efekte putovanja. Glavni nalaz je da žene koje su bile izvan svog uobičajenog okruženja i izložene novim iskustvima pokazuju bolje funkcionisanje srca i manji stres.

Profesor Džejms Petrik, koji je bio jedan od vodećih istraživača, naglašava: „Putovanje nije samo stvar lepih uspomena – ono nas čini obrazovanijima i zdravijima, a naši odnosi sa drugima postaju jači.“ On smatra da izlaganje srca novim izazovima, a zatim i opuštanju, ima sličan efekat kao intervalni trening kod sportista.

Za žene koje osećaju posledice stresa, istraživanje posebno izdvaja podatak da duži odmori, poput sedmodnevnih, pružaju dugotrajnije benefite za zdravlje i smanjenje stresa u poređenju s kraćim putovanjima. Ipak, profesor Petrik savetuje da treba pronaći meru, jer preduga odsustva mogu izazvati nelagodnost zbog udaljenosti od kuće i nagomilanih obaveza po povratku.

Čak i kraći vikend-izleti mogu pozitivno uticati na mentalno zdravlje, dok planiranje dužih odmora dodatno doprinosi smanjenju stresa i jačanju srca. Promena ambijenta, nova iskustva, boravak u prirodi ili pored mora blagotvorno utiču na san, raspoloženje i celokupnu produktivnost.

Ženama koje žele da poboljšaju svoje zdravlje preporučuje se da redovno planiraju kraća ili duža putovanja, prilagođena svojim mogućnostima i potrebama. Svaka promena rutine – bilo da se radi o vikendu u prirodi ili putovanju u drugi grad – može doprineti boljem zdravlju.

Za precizne dijagnoze i individualne savete, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Doručak između 7 i 9 sati podržava metabolizam, nivo energije i rad srca kod žena

U savremenom, ubrzanom ritmu života, mnoge žene često zanemaruju važnost doručka ili ga odlažu, ne shvatajući posledice po zdravlje. Najnovije istraživanje sa 100.000 odraslih osoba pokazuje koliko je vreme obroka važno, posebno za zdravlje srca i krvnih sudova. Stručnjaci ističu da je idealno vreme za doručak između 7 i 9 sati ujutru. U ovom periodu telo je najefikasnije u iskorišćavanju nutrijenata – metabolizam se ubrzava, hormoni se uravnotežuju, a energija iz hrane se najbolje koristi. Redovan doručak u ovom intervalu doprinosi stabilnom šećeru u krvi, boljoj kontroli apetita i smanjenju želje za nezdravim grickalicama tokom dana. Žene koje doručkuju u ovom terminu često primećuju bolju koncentraciju i više energije ujutru. Preskakanje ili odlaganje doručka može povećati rizik od kardiovaskularnih problema. Studija je otkrila da oni koji ne doručkuju redovno imaju do 28% veći rizik od srčanog udara. Takođe, nepravilno doručkovanje može izazvati povišen pritisak, veće vrednosti šećera i insulina u krvi, kao i snižen “dobar” HDL holesterol, koji štiti srce. Dr Ana Petrović, specijalista interne medicine, naglašava: “Doručak je zaista najvažniji obrok dana, naročito za žene koje se suočavaju sa hormonskim promenama ili pokušavaju da održe stabilnu telesnu težinu. Pravilno izbalansiran doručak doprinosi boljoj kontroli šećera i smanjenju rizika od metaboličkih poremećaja.” Za zdrav početak dana preporučuje se doručak bogat vlaknima, proteinima i zdravim mastima – na primer ovsena kaša s voćem, integralni hleb sa sirom ili jogurt sa semenkama. Prerađene namirnice, slatkiši i brza hrana treba izbegavati jer mogu uzrokovati nagle promene šećera u krvi. Ako imate specifične zdravstvene potrebe ili niste sigurni koji izbor doručka je najbolji za vas, savetuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom.