Naučnici upozoravaju žene koje duže koriste hormonsku terapiju na moguće povećanje rizika, ali savetuju konsultaciju sa lekarom

Novo istraživanje ukazuje da žene koje koriste hormonsku terapiju u menopauzi mogu imati povećan rizik od razvoja raka štitaste žlezde. Posebno se ističe da je ovaj rizik izražen kod žena koje hormonsku terapiju koriste pet godina ili više. Zbog sve većeg broja žena koje se odlučuju za HRT kako bi ublažile simptome menopauze kao što su valunzi, noćno znojenje, urinarne infekcije i suvoća vagine, rezultati su izazvali veliku pažnju javnosti.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da ova studija pokazuje samo povezanost, a ne i uzročno-posledičnu vezu između HRT-a i raka štitaste žlezde. Zbog toga žene ne bi trebalo da prekidaju terapiju bez konsultacije sa svojim lekarom. Naučnici ističu potrebu za dodatnim podacima kako bi se sa sigurnošću utvrdilo da li hormonska terapija direktno utiče na razvoj ove vrste raka.

Hormonska terapija i dalje ima važno mesto u lečenju izraženih simptoma menopauze. Neka istraživanja čak ukazuju na mogućnost da HRT smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti i doprinosi jačanju kostiju. Međutim, novo istraživanje sugeriše da dugotrajno korišćenje može nositi i određene rizike.

Endokrinolog dr Valentina Tarasova ističe: “Važno je da žene budu informisane o svim potencijalnim rizicima, ali ne treba donositi nagle odluke bez razgovora sa stručnjakom.” Ginekolog dr Ruthann Devera dodaje: “Iako podaci ukazuju na vezu, ne postoji dokaz da HRT direktno izaziva rak štitaste žlezde.”

Preporuka stručnjaka je da žene koje koriste ili razmatraju hormonsku terapiju razgovaraju sa svojim lekarom kako bi zajednički procenili koristi i moguće rizike, uzimajući u obzir ličnu i porodičnu medicinsku istoriju, trenutno zdravstveno stanje i planiranu dužinu terapije. Redovni pregledi i kontrola funkcije štitaste žlezde takođe su važni za rano otkrivanje promena. Svaka odluka treba biti individualizovana, a univerzalno rešenje ne postoji.

Endokrini hirurg dr Melanie Goldfarb naglašava: “Ovo istraživanje ne treba da izazove paniku. Žene treba da budu informisane i da uz podršku lekara pronađu najbolji način za upravljanje simptomima menopauze.” Najvažnije je da terapiju ne prekidate samostalno, već da se za svaki savet ili dijagnozu obratite svom lekaru.

Pametnim odabirom namirnica do stabilne energije i boljeg fokusa – praktični saveti za zaposlene žene

Savremeni način života sa ubrzanim tempom često žene dovodi u situaciju da zanemaruju uravnoteženu ishranu, iako upravo ono što jedemo bitno utiče na energiju i raspoloženje tokom dana. Pravilno birana hrana može pomoći da sačuvate koncentraciju, izbegnete umor i lakše se izborite sa svakodnevnim obavezama.

S druge strane, izbor pretežno prerađenih proizvoda, šećera i zasićenih masti može dovesti do naglih oscilacija energije, što se manifestuje kroz umor, razdražljivost i pad pažnje. Planiranjem ishrane i mudrim zamenama namirnica, moguće je postići stabilan nivo energije i bolju koncentraciju kroz ceo dan.

Orašasti plodovi i semenke izdvajaju se kao odličan međuobrok, jer su bogati zdravim mastima, vlaknima, vitaminima i mineralima. Posebno su značajne omega-3 masne kiseline koje doprinose zdravlju mozga i boljem pamćenju, dok proteini i vlakna obezbeđuju dugotrajniju sitost i pomažu u održavanju stabilnog šećera u krvi.

Specijalista ishrane, dr Ana Petrović, ističe: “Orašasti plodovi i semenke su odličan izvor magnezijuma i cinka, što pomaže u smanjenju osećaja iscrpljenosti i podržava normalnu funkciju nervnog sistema.” Pravilno uključivanje ovih namirnica u ishranu povoljno utiče i na imunitet, naročito u stresnim periodima. Ipak, važno je konzumirati ih umereno zbog njihove visoke kalorijske vrednosti.

Da biste održale energiju tokom dana, preporučuje se priprema zdravih užina unapred – na primer, kombinacija badema i borovnica ili jogurt sa lanenim semenom mogu biti savršen izbor za jutro ili popodne. Povrće, voće i integralne žitarice trebalo bi svakodnevno da budu prisutni na meniju, jer organizmu obezbeđuju potrebne vitamine iz prirodnih izvora.

Iako je često praktično posegnuti za brzom hranom na poslu, zdravije alternative mogu doprineti boljem raspoloženju i većoj produktivnosti. Hidracija je podjednako važna – redovno pijte vodu i izbegavajte gazirane napitke kako biste sačuvale energiju.

Dr Ana Petrović dodaje: “Najvažnije je slušati potrebe svog tela i ne preskakati obroke. Pravilna ishrana ne traži velike promene, već male, dosledne korake svakog dana.” Na kraju, za individualne savete i tačnu dijagnozu, uvek se obratite svom lekaru ili nutricionisti. Zdrav izbor hrane je ulaganje u vaše zdravlje i dobrobit.

Dud je bogat vitaminima, vlaknima i antioksidansima – podržava srce, varenje i lepu kožu tokom kratke sezone

Dud je voće koje mnoge žene pamte iz detinjstva, ali ga danas retko nalazimo na trpezama. Uprkos tome, dud je izuzetno dragocen za žensko zdravlje, jer pruža brojne benefite zahvaljujući bogatstvu vitamina, minerala i antioksidanata. Nutricionisti ističu da dud pozitivno utiče na srce, pomaže u usporavanju procesa starenja i jača imunitet, što je posebno važno u savremenom tempu života.

Jedan od ključnih sastojaka duda su polifenoli – prirodna jedinjenja koja povoljno utiču na krvne sudove. Zato dud može doprineti održavanju optimalnog nivoa holesterola i normalnog krvnog pritiska. Osim toga, dud sadrži kalijum koji je neophodan za pravilan rad srca, što je korisno ženama kroz sve životne faze.

Dud je takođe odličan izvor vlakana, neophodnih za dobru probavu i zdravlje creva. Vlakna iz duda olakšavaju pražnjenje creva i pomažu održavanju zdrave telesne mase produžavajući osećaj sitosti. S obzirom na to da je dud niskokaloričan, može se uživati bez brige o suvišnim kalorijama.

Nutricionistkinja dr Ana Petrović ističe: “Dud je izuzetno bogat vitaminom C, koji je ključan za sintezu kolagena. Kolagen je važan za elastičnost kože i vezivno tkivo. Redovno konzumiranje duda može doprineti zdravijem i mlađem izgledu kože.”

Pored vitamina C, dud sadrži vitamin K, kalijum i gvožđe, a bogatstvo antioksidanasa pomaže u usporavanju starenja i zaštiti ćelija od slobodnih radikala. Dud je odličan izbor za žene koje žele da očuvaju vitalnost i energiju. Važno je znati da dud ima vrlo kratku sezonu, pa ga treba koristiti svežeg kad je dostupan. Možete ga dodavati u ovsene pahuljice, jogurt, salate ili jesti kao užinu, a sušeni dud je odlična alternativa za slatkiše.

Prema rečima dr Ane Petrović: “Dud je savršen izbor za žene koje žele da ojačaju imunitet i poboljšaju opšte zdravlje. Posebno ga preporučujem ženama koje brinu o koži i srcu.”

Najbolje je dud jesti dok je svež, ali i sušeni dud je dobar izbor tokom godine. Možete ga ubaciti u voćne salate, doručak, kaše ili jogurt. Dud je voće koje pruža višestruku korist ženama svih uzrasta – čuva srce, poboljšava varenje i podstiče lepotu kože. Kada god je moguće, vratite dud u svoju ishranu.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.