Prvi znaci Bekerove mišićne distrofije mogu biti tamna mokraća i grčevi, uz poseban oprez na zdravlje srca i pluća
Naglo propadanje mišićnog tkiva, poznato kao rabdomioliza, predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji može pogoditi žene svih uzrasta. Ovakvo razaranje mišića često nastaje kod osoba sa genetskim poremećajem — Bekerovom mišićnom distrofijom (BMD), ali se može javiti i posle napornih treninga. Žene koje primete iznenadne grčeve u mišićima, slabost ili tamnu, braon ili crvenu mokraću, treba odmah da kontaktiraju lekara, jer ovi simptomi mogu ukazivati na akutno oštećenje mišića koje može ugroziti bubrege i srce.
Bekerova mišićna distrofija nasleđuje se i postepeno dovodi do slabosti mišića, najčešće karlice i nogu. Kako bolest napreduje, mogu biti pogođeni i srčani i disajni mišići. Simptomi su različiti – neke žene imaju blage tegobe, dok kod drugih dolazi do ozbiljnih poteškoća u svakodnevnim aktivnostima, uključujući ograničeno kretanje.
Prvi znaci BMD obično se pojavljuju još u detinjstvu, ali mogu nastupiti i kasnije. U početku se javljaju slabost mišića, problemi sa hodanjem, grčevi prilikom fizičkog napora i teškoće sa ustajanjem. Kasnije slabost zahvata ramena i ruke, pa svakodnevne obaveze postaju sve teže. Kod žena u četrdesetim i pedesetim godinama, hodanje može biti znatno otežano, a pojedine pacijentkinje postaju zavisne od invalidskih kolica. Posebno obratite pažnju na boju mokraće posle fizičkog napora – tamnocrvena ili braon mokraća može ukazivati na rabdomiolizu, stanje koje zahteva hitan medicinski pregled. „Rabdomioliza može brzo oštetiti bubrege i izazvati ozbiljne komplikacije ako se ne prepozna na vreme“, upozorava dr Katarina Petrović, specijalista interne medicine.
Jedan od najvećih zdravstvenih rizika kod Bekerove distrofije jeste razvoj srčanih oboljenja, posebno kardiomiopatije, koja slabi srčani mišić. Znaci na koje treba obratiti pažnju su otežano disanje, preskakanje srca, vrtoglavica i bol u grudima. „Kod pojave bilo kog od ovih simptoma, savetujem hitan pregled kardiologa. Rana dijagnostika može značajno smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija“, ističe dr Ana Ilić, kardiolog. Takođe, slabost disajnih mišića može dovesti do problema sa disanjem, naročito u kasnijim fazama bolesti ili kod žena koje koriste invalidska kolica, pa je potrebno dodatno medicinsko praćenje i podrška u svakodnevici.
Redovni pregledi kod lekara i kardiologa od suštinskog su značaja za žene sa Bekerovom mišićnom distrofijom ili sličnim simptomima. Pratite promene u snazi mišića, izdržljivosti, ali i disanju ili pojavi umora tokom dana. „Fizička aktivnost prilagođena mogućnostima može poboljšati snagu i smanjiti rizik od komplikacija, ali izbegavajte preterani napor“, savetuje fizioterapeutkinja Marina Jovanović. Ako iznenada primetite simptome kao što su tamna mokraća, grčevi ili slabost, obavezno se obratite lekaru. Pravovremena terapija može sprečiti ozbiljne posledice. Za tačnu dijagnozu i individualne savete, uvek se konsultujte sa stručnjakom.
