Pravilna dijagnoza je ključ za uspešno lečenje i bolji kvalitet života žena koje imaju psihološke tegobe

Sve više žena u Srbiji i svetu suočava se sa psihološkim izazovima, ali mnoge pogrešno tumače svoje simptome. Tema anksioznost i opsesivno-kompulsivni poremećaj kod žena postaje sve aktuelnija. Mnoge žene veruju da imaju anksioznost, dok im je zapravo dijagnostikovan drugi poremećaj. Ovakva greška može ozbiljno uticati na izbor terapije i svakodnevni život. Pre svega, opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD) često se javlja još u detinjstvu ili mladosti. Na primer, Emily Stetzer iz Severne Karoline godinama je mislila da ima anksioznost, a tek kasnije je saznala pravu dijagnozu. S druge strane, izveštaji pokazuju da broj žena sa ovakvim iskustvom kontinuirano raste.

Kako prepoznati opsesivno-kompulsivni poremećaj kod žena

Za razliku od anksioznosti, opsesivno-kompulsivni poremećaj karakterišu opsesivne misli i ponavljajuće radnje. Žene sa ovim poremećajem često imaju neprijatne i nametljive misli koje ne mogu da kontrolišu. Takođe, one osećaju potrebu da izvode rituale kako bi umanjile neprijatnost. Na primer, Emily Stetzer je kao tinejdžerka svakodnevno morala roditeljima da priznaje sve što je smatrala pogrešnim. Kasnije je razvila strah od zaraze i često se tuširala nakon kontakta sa prljavim površinama. Ovo pokazuje da simptomi opsesivno-kompulsivnog poremećaja mogu biti kompleksniji od uobičajene zabrinutosti ili napetosti.

Anksioznost i opsesivno-kompulsivni poremećaj kod žena: ključne razlike

Međutim, razlika između ova dva stanja je veoma važna za čitateljke. Klasična terapija razgovorom, koja pomaže kod anksioznosti, može pogoršati stanje osoba sa OCD. Psihoterapeut Simone Leavell-Bruce ističe: „OCD je kao anksioznost na steroidima. Imate užasne, nametljive misli i slike koje ne prestaju.” S druge strane, klinički psiholog Levi Riven objašnjava: „Kod OCD-a opsesije uvek idu uz kompulzije, dok kod anksioznosti to nije slučaj.” Zbog toga je precizna dijagnoza od presudnog značaja za uspeh terapije i oporavka.

Kada i kako potražiti pomoć za anksioznost i opsesivno-kompulsivni poremećaj kod žena

Ipak, mnoge žene oklijevaju da razgovaraju o svojim simptomima, jer su opsesivne misli često neprijatne ili tabu. Osim toga, pogrešna procena može odložiti dobijanje adekvatne pomoći. „Ako ne razgovarate sa nekim ko poznaje različite oblike OCD-a, možete godinama ostati bez prave pomoći”, kaže Emily Stetzer. Takođe, psiholozi savetuju da je korisno voditi dnevnik misli i rituala. Na taj način žene mogu lakše prepoznati da li su njihove brige uobičajene ili zahtevaju posebnu pažnju.

Praktični saveti i preporuke za žene

Pored toga, žene koje primete da njihova zabrinutost ili ponašanje prelazi granice svakodnevne anksioznosti treba da se obrate stručnjaku za mentalno zdravlje. Terapija za opsesivno-kompulsivni poremećaj često uključuje kognitivno-bihevioralnu terapiju i posebne tehnike izlaganja. Na kraju, važno je zapamtiti da žena nije sama i da postoje efikasni načini da se poboljša kvalitet života. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Tokom radnog dana telo neprestano šalje signale. Problem je što smo često toliko fokusirani na obaveze da ih primećujemo tek kada postanu intenzivni.

1. Često zijevanje

Zijevanje može biti znak pospanosti i potrebe za odmorom, mada se javlja i iz drugih razloga.

Ako stalno jedva ostajemo budni, vredi razmisliti o količini i kvalitetu sna.

2. Suve oči

Dugotrajno gledanje u ekran može dovesti do ređeg treptanja i osećaja suvih ili umornih očiju.

Kratke pauze i gledanje u daljinu mogu pomoći.

3. Bol u vratu

Ako se bol pojavljuje nakon višesatnog rada za računarom, položaj tela i visina ekrana mogu biti deo problema.

4. Glavobolja

Glavobolja može imati brojne uzroke — od stresa i manjka sna do dehidratacije ili drugih faktora.

Ako je česta, jaka ili neuobičajena, nije dobro automatski je pripisati poslu.

5. Pad koncentracije

Kada čitamo istu rečenicu nekoliko puta, možda nam nije potrebna još jedna kafa, već kratka pauza.

Mozgu je takođe potrebno vreme za odmor.

6. Glad ubrzo nakon obroka

Osećaj gladi zavisi od sastava obroka, količine hrane, aktivnosti i brojnih drugih faktora.

Zato nije svaka glad znak da „nešto nije u redu“.

7. Napetost u ramenima

Stres i dugotrajno sedenje mogu doprineti mišićnoj napetosti.

Ponekad tek kada ustanemo shvatimo koliko dugo smo bili u istom položaju.

8. Umor posle ručka

Pad energije u popodnevnim satima nije neobičan.

Na njega mogu uticati san, obrok, fizička aktivnost i individualni dnevni ritam.

9. Nemir

Ako stalno menjamo položaj, ustajemo ili imamo osećaj da ne možemo da se koncentrišemo, možda je vreme za kratku pauzu i promenu aktivnosti.

10. Potreba za snom

Najjednostavniji signal često je i najvažniji.

Ako telo redovno traži više sna, pokušaj da taj signal nadjačamo dodatnom kafom ne rešava nužno uzrok.

Zarobljen umnjak često uzrokuje bol u glavi, posebno kod žena od 20 do 40 godina

Glavobolja često muči žene, ali mnoge ne znaju da ponekad umnjak može biti glavni uzrok. Žene između 20. i 40. godine najčešće imaju probleme sa izbijanjem umnjaka, što može izazvati neprijatne glavobolje, čak i kada zub sam ne boli. Zbog toga mnoge žene traže pomoć neurologa ili lekara, a pravi izvor bola zapravo može biti skriven u vilici. Pre svega, važno je prepoznati kada je umnjak odgovoran za bol u glavi i kako se ovaj problem razlikuje od drugih uzroka glavobolje.

Kako umnjak izaziva glavobolju i koji su simptomi

Nažalost, umnjak često nema dovoljno mesta da pravilno izraste. Kada umnjak ostane zarobljen ispod desni ili u kosti, dolazi do zapaljenja okolnog tkiva (perikoronitisa). Kao rezultat, javlja se bol koji može da se širi od zadnjeg dela vilice prema slepoočnici, uhu ili čak licu. Štaviše, bol može biti toliko jak da žena pomisli da ima migrenu ili upalu sinusa. Osim toga, oticanje desni, otežano otvaranje usta ili neprijatnost pri žvakanju dodatno otežavaju svakodnevni život.

Zašto žene često ne prepoznaju bol od umnjaka

Međutim, preneseni bol je čest kod problema sa umnjakom. Trigeminalni nerv (živac koji prenosi osećaj iz lica i vilica) može prevariti mozak i izazvati glavobolju, iako je pravi izvor problema u zubu. Na taj način, žene često leče simptome, a ne uzrok. Pored toga, glavobolja se može povući tek nakon tretmana ili vađenja umnjaka. Ipak, važno je znati da umnjak nije najčešći uzrok glavobolje, ali ga ne treba zanemariti ako postoje dodatni simptomi.

Kada glavobolja signalizira problem sa umnjakom

Osim jakog bola u glavi, žene mogu primetiti otok vilice, bol pri otvaranju usta ili žvakanju i nelagodnost oko uha. Ako primetite ove znake zajedno sa glavoboljom, preporučuje se što pre posetiti stomatologa. Na kraju, samostalno lečenje nije preporučljivo, jer samo stručnjak može postaviti tačnu dijagnozu.

Izjava stručnjaka i preporuke za čitateljke

Dr Srboslavka Šujica, stomatolog, objašnjava: „Preneseni bol sa umnjaka može biti zbunjujući jer mesto bola nije isto kao i izvor problema. Zato je važno obratiti pažnju na sve simptome i javiti se stomatologu na vreme.“ Takođe, redovni pregledi kod stomatologa mogu sprečiti veće komplikacije. Pored toga, ako imate dugotrajnu glavobolju uz otok ili bol u vilici, ne odlažite posetu stomatologu.

Praktični saveti: kako sprečiti komplikacije sa umnjacima

Pre svega, pratite promene u vilici i zubima—posebno ako se glavobolja javlja uz otok ili bol. Takođe, redovno posećujte stomatologa. Na taj način, problemi sa umnjacima mogu se otkriti ranije. Osim toga, izbegavajte samostalno lečenje protiv bolova bez konsultacije sa stomatologom. Konačno, ako sumnjate da je vaš umnjak uzrok glavobolje, potražite stručnu pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.