Sindrom eksplodirajuće glave može biti zastrašujuć, ali nije opasan – evo zašto se javlja i kako ga prepoznati.
Mnoge žene su makar jednom doživele trenutak kada, tik pred san, začuju snažan i iznenadan zvuk u glavi – kao da je nešto eksplodiralo, zalupila vrata ili se začuo pucanj. Ova pojava poznata je kao sindrom eksplodirajuće glave i, iako može izazvati zabrinutost, nije opasna po zdravlje i obično ne iziskuje medicinsku intervenciju. Ovaj sindrom se može javiti kod osoba svih uzrasta, ali je nešto češći kod starijih žena, kao i kod onih koje pate od nesanice, stresa ili anksioznosti. Prema istraživanjima, najmanje 10% ljudi doživi ovakvu epizodu tokom života, dok trećina populacije može imati makar jedno iskustvo tog tipa.
Sindrom eksplodirajuće glave spada u grupu parasomnija – poremećaja spavanja koji izazivaju neobična iskustva na granici budnosti i sna. Najčešće se javlja u trenutku kada osoba tone u san, dok mozak još nije u potpunosti isključio sve svoje funkcije. Umesto stvarnog zvuka iz okoline, mozak sam stvara osećaj eksplozije ili praska, što može biti praćeno bljeskom svetla ili naglim trzanjem tela. Iako traje samo nekoliko sekundi, osećaj je toliko intenzivan da može naglo probuditi osobu, izazvati ubrzani rad srca, strah ili čak misao o ozbiljnom zdravstvenom problemu.
Specijalista neurologije, doktorka Ana Petrović, objašnjava: “Sindrom eksplodirajuće glave nije znak oštećenja mozga niti predstavlja rizik po život. Radi se o kratkotrajnoj smetnji u prelazu između budnosti i sna, kada određeni delovi mozga još uvek šalju pogrešne signale.” Dodaje i da nema razloga za brigu ukoliko se epizode ne javljaju često ili nisu praćene simptomima kao što su bol, konfuzija ili gubitak svesti.
Iako tačan razlog nastanka ovog sindroma nije poznat, pretpostavlja se da je povezan sa neusklađenom aktivnošću u delu mozga koji obrađuje zvuke ili u moždanom stablu koje reguliše prelazak iz budnog stanja u san. Hronični umor, stres, anksioznost ili poremećaji sna mogu doprineti pojavi ovog fenomena.
Za većinu žena, saznanje da je ovaj sindrom bezopasan donosi veliko olakšanje i smanjuje strah od ponavljanja. Preporučuje se održavanje dobre higijene sna, izbegavanje stresa pred odlazak u krevet i redovno opuštanje. Ako su napadi česti i ometaju san ili svakodnevne aktivnosti, najbolje je konsultovati lekara, koji može preporučiti dodatne preglede ili vas uputiti specijalisti za poremećaje spavanja. Zapamtite: Za tačnu dijagnozu i savet važno je obratiti se stručnjaku.
